IT stručnjaci u Srbiji se u jednoj kompaniji u proseku zadržavaju po par godina, na šta su umnogome uticale prvo pandemija kovida, a potom i period usporavanja same industrije. I dok svi priželjkuju stabilizaciju tržišta, poznavaoci prilika u sektoru ostaju bez jedinstvenog stava o tome hoće li budućnost doneti još izraženiju fluktuaciju radne snage. Ipak, reklo bi se da većina nije optimistična po tom pitanju prema pisanju Bloomberg Adria.
- Već godinama domaći IT-jevci ne ostaju dugoročno u kompanijama
- Na period zadržavanja utiče profil firme, senioritet radnika, ali i makroekonomski faktori
- Predviđanja predstavnika industrije uglavnom pesimistična
Uviđaju se i drukčije tendencije kod određenih profila i zaposlenih i kompanija. Tako u agenciji za regrutovanje kandidata BPS Tech prave razliku na osnovu toga da li je reč o firmama koje se bave autsorsingom ili sopstvenim proizvodima.
„Kod autsorsing kompanija vidimo da se prosek smanjuje na godinu do godinu i po dana, nakon čega vidimo da su kandidati otvoreni za promenu kompanije. Kod produkt kompanija i dalje postoji tendencija dužeg zadržavanja u kompaniji, gde je prosek i dalje oko tri godine“, kažu.
Veruju da je jedan od razloga za takvo stanje samo tržište, koje je predominantno okrenuto autsorsingu (prema njihovoj proceni, taj procenat iznosi oko 80 odsto) naspram kompanija sa sopstvenim proizvodom. Uz to, kandidati i dalje teže ka radu na proizvodu, bitna im je svrha i ostavljanje svog ličnog pečata u kompaniji, zbog čega je upravo prosek zadržavanja i veći u produkt kompanijama. „Što je proizvod u nekoj kompaniji interesantniji i što imaju više prilika da učestvuju u njegovom razvoju, kao i da odmah vide primenu, duže će ostajati u kompaniji.“
Kada su u pitanju autsorsing kompanije, kandidatima često fali osećaj pripadnosti i svrhe, jer pretežno rade na postojećim rešenjima koja nisu toliko interesantna, ocenjuju u BPS Techu. Kao najbitnije faktore koji utiču na zadržavanje zaposlenih u kompaniji navode izazovne projekte, mogućnost napredovanja, raznovrsnost rada/projekata, okruženje, zaradu i benefite.
Iskustvo zaposlenih u Jobertyju, platformi koja povezuje poslodavce i kandidate u IT sektoru, pokazuje da je, uopšteno gledano, prosek zadržavanja IT-jevaca u firmama sličan kao prethodnih godina – između dve i četiri godine.
„Iza toga, zapravo, leži sasvim drugačije pojašnjenje“, napominju.
Naime, to što se brzina menjanja firmi nije bitno promenila, ne znači i da se situacija u IT sektoru nije bitno promenila. „Poslednje dve godine u IT-ju su specifičnije u odnosu na period pre toga, najviše zbog krize na tržištu koja je rezultovala brojnim otkazima. Mnogi ljudi su nesvojevoljno promenili kompanije, što je uticalo i na ukupno zadržavanje u toj firmi. S druge strane primećujemo da se ljudi koji nisu dobijali otkaze zadržavaju duže i pod uslovima koji im nisu idealni, dok se tržište ne stabilizuje.“
Za razliku od toga, naglašavaju u Jobertyju, u periodu kovida desila se ekspanzija IT projekata i digitalizacije. Povećana je potražnja za IT stručnjacima, što je dovelo do toga da oni imaju veću mogućnost izbora, te samim tim i slobodu da češće menjaju kompanije.
„Nešto što se može izvući kao zaključak jeste da period zadržavanja u kompanijama diktiraju trenutna ponuda i potražnja stručnog kadra na tržištu, kao i specifični makroekonomski faktori, a ne samo slobodna volja“, kažu sagovornici Bloomberg Adrije.
zvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja procenjuje da smo sada u periodu kada zaposleni više cene stabilnost i sigurnost posla u odnosu na period pre korone i nešto smanjenog rasta, kada je fluktuacija radne snage bila jača.
„Samim tim, fluktuacija je manja, na nivou koji ne ugrožava sposobnost kompanija da svoje poslovanje vode bez većih problema sa fluktuacijom kadrova. Naravno, to nema nikakve veze sa potražnjom koja je i dalje snažna, uvek su potrebni kadrovi koji mogu da preuzmu odgovornost i isporuče rezultat“, poručuje Šolaja.
Miloš Turinski, PR menadžer centra za zapošljavanje i karijerni razvoj Infostud, kaže pak da je u poslednje vreme prisutna opšta tendencija da se prosečno vreme koje IT radnici u Srbiji provode u jednoj kompaniji smanjuje. „Pre par godina, prosečno vreme zadržavanja od tri godine bilo je prilično uobičajeno, dok sada postoji trend da se radna mesta češće menjaju, naročito u tehnološkom sektoru.“
Veće kompanije ili poznati brendovi često nude stabilnija radna mesta, bolje beneficije i mogućnosti za profesionalni razvoj, što može dovesti do dužeg zadržavanja zaposlenih, ocenjuje on. I obrnuto – manje firme i manje poznati brendovi mogu imati veću fluktuaciju zbog manje stabilnosti ili nedostatka resursa za razvoj karijere zaposlenih.
Ko radije beži iz firme – juniori ili seniori?
PR menadžer Infostuda ističe da je senioritet zaposlenog prvi faktor koji može uticati na period zadržavanja. Junior radnici, kako kaže, često menjaju poslove brže, jer su još u fazi otkrivanja svojih interesovanja i mogućnosti u industriji. Seniori, s druge strane, uglavnom ostaju duže, naročito ako su zadovoljni ulogom i ako su uključeni u razvoj tima i kompanije, navodi Turinski, ali dodaje da su i oni ponekad skloni promenama ako naiđu na bolje prilike ili izazove.
Ovaj utisak dele u Jobertyju. „U stabilnim uslovima, s jedne strane primetno je da seniori teže dužem zadržavanju i stabilnijem okruženju, dok je kod mladih ljudi promena brža, zbog želje za daljim učenjem i pronalaskom pravog pravca u karijeri. Ono što se takođe često dešava jeste da mladi ljudi na početku karijere testiraju i korporacije i startapove, i biraju po kriterijumu veličine sistema, ne bi li dobili širu sliku o tome gde sebe pronalaze. Dok kod seniora, nakon dostizanja određene finansijske sigurnosti, glavnu ulogu u odlučivanju igraju svrha rada, projekat i kolektiv.“
Međutim, u BPS Techu se ne bi saglasili sa ovim tvrdnjama.
„Juniori se češće duže zadržavaju u kompaniji kako bi ispekli zanat, kao i zbog jačine samog brenda kompanije, dok će mediori sa tri i više godina iskustva biti otvoreniji za promenu, uglavnom zbog osećaja stagnacije u trenutnim kompanijama, repetitivnog opisa posla, slabe mogućnosti napretka, željom za promenom različitih tehnologija i projekata radi proširenja postojećeg znanja“, poručuju u toj agenciji.
Naglašavaju da je za kandidate sa više iskustva veoma bitna korporativna kultura, zbog koje se u proseku u kompanijama zadržavaju od pet do sedam godina, negde i više. „U suštini, mediori i seniori jesu otvoreniji za promenu posla, što pokazuju i iskustva iz procesa regrutacije BPS Techa – iako su zadovoljni u trenutnim kompanijama, ipak su otvoreni da uđu u proces regrutacije i čuju šta se dešava na tržištu.“
Šolaja podseća da se kompanije uvek više trude da zadrže seniore, što je razumljivo jer oni nose timove i poslove, i od njihovih performansi zavise poslovni rezultati, pa je za njima potražnja uvek velika, a nije ih lako zameniti.
Gejming popravio prosek zbog boljih projekata i poslovne kulture
Asocijacija industrije video-igara Srbije (engl. Serbian Games Association – SGA) svake godine objavljuje izveštaj o domećem sektoru gejminga, a izvršna menadžerka asocijacije i urednica izveštaja Kristina Janković Obućina kaže da na osnovu informacija koje dobijaju direktno od kompanija znaju da je prosečno zadržavanje 2022. godine bilo pet godina, a lane 6,2 godine.
„Ovo je direktan pokazatelj pozitivnog rasta industrije. Radi se na boljim projektima, ljudi žele da isprate projekat (igru, proizvod ili uslugu) do kraja. Mislim da je i ’employer branding’ (brendiranje poslodavaca, prim. aut.) tu učinio svoje. Veće kompanije su u proteklih nekoliko godina radile na tome. Lakše je izabrati tim i kulturu koja ti odgovara, a to je jednako važno (ako ne i važnije) od toga na kojoj igri se radi“, objašnjava Janković Obućina.
Dodaje da su kod nas sve veće gejming kompanije svima poznate i imaju izgrađen svoj imidž, pa je kandidatima u tom pogledu lako da urade neku inicijalnu trijažu. Sagovornica Bloomberg Adrije podseća da se desilo i dosta akvizicija, što sa sobom donosi stabilnost rada na projektu.
„Razlika je možda uočljiva ako podelimo poslodavce na one koji se bave razvojem mobilnih igara i onih koji rade takozvane ‘core’ igre (za PC i konzole). Kod prvih je pajplajn kraći, iteracije su brze, a kod drugih govorimo o projektima na kojima se radi tri i više godina. S treće strane, imamo nezavisne gejming timove – u industriji ih zovemo ‘indie’ timovi. Tu govorimo o ubedljivo najvećem stepenu posvećenosti i želji da se nešto izgura do kraja, bez obzira na izazove, kojih nema malo“, navodi predstavnica SGA.
Web3 – mlada i dinamična industrija
Predsednica Srpske blokčejn inicijative (SBI) Emilija Vuković poručuje da u web3 industriji ne postoji prevelika razlika u fluktuaciji zaposlenih u odnosu na startap ekosistem, ali da za pozicije developera postoji prostor lakšeg prelaska na rad sa drugim poslodavcem ako imate odgovarajućeg iskustva sa određenom tehnologijom i programskim jezicima.
„Ako ste zainteresovani da se ostvarite u ovoj industriji, u značajno ste boljoj poziciji jer vam treba manje vremena da steknete ekspertizu, a takođe postoji ogromna želja za deljenjem znanja i zajedničkim usavršavanjem. To što niste 10 godina u industriji nije toliki problem – jer retko ko jeste“, kaže Vuković.
Ona napominje da se web3 može percipirati kao više rizična industrija u odnosu na neke druge tradicionalne sektore, s obzirom na promene koje nastaju na tržištu i imajući na umu da je reč o industriji koja je još u razvoju.
„Zanimljivo mi je bilo i istraživanje koje je sproveo CNBC za drugi kvartal 2023, gde je pokazano da zaposleni u web3 industriji zapravo osećaju manju sigurnost prilikom promene posla nego što je to slučaj u korporativnom sektoru, zbog nepostojanja još uvek jasnih pokazatelja između dnevnih poslovnih zadataka i uspeha koji ostvaruje kompanija. Mislim da na promene u zapošljavanju u velikoj meri utiču promene koje se događaju na tržištu u pogledu zainteresovanost investitora da ulažu i osećaju veću sigurnost u projekte ili – ako je suprotna situacija, ona onda povlači sa sobom manje zapošljavanje usled uštede resursa“, pojašnjava.
Senioritet i ovde može biti od odlučujućeg značaja kada je reč o promeni firme, smatra predsednica SBI, ističući da je bogato praktično iskustvo nešto što se izuzetno ceni u web3 sferi, gde je nemali broj ljudi koji su ostvarili izuzetne uspehe i bez formalnog obrazovanja. „Moj utisak je da, ako uklonimo finansijski momenat koji je za svakoga individualan, radnici odlaze na projekte koji su im istinski interesantni i koji im pružaju mogućnost da rastu.“
Šta se može očekivati u bližoj budućnosti
Izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera smatra da odgovori na pitanje da li će zaposleni promeniti kompaniju sve više zavisi od osećaja sigurnosti i tržišne pozicije kompanije koja ih zapošljava. „Po mom mišljenju i onome što vidim na terenu, zaposleni su danas svesniji činjenice da je vredan radnik koji pokazuje želju za napredovanjem i isporučuje rezultat uvek cenjen i adekvatno nagrađen. Rekao bih da se polako uspostavlja ravnoteža između ambicija i želja zaposlenih i onog što su kompanije spremne da im pruže zauzvrat“, ocenjuje Šolaja.
Iz Jobertyja poručuju da će fluktuaciju zaposlenih diktirati stanje tržišta koje je pod uticajem svetskih dešavanja, s obzirom na to da većina naših IT kompanija radi za inostrana tržišta. Trenutni događaji u svetu, koji destabilizuju opštu ekonomsku situaciju, imaće uticaja i na IT tržište i mogućnosti slobodnog izbora, kao što se dešavalo i u prethodnom periodu, podsećaju.
„Ono što ide u prilog našim IT stručnjacima jeste to što je kovid period doneo ‘full remote’ angažovanje (rad koji se potpuno odvija na daljinu, prim. aut.) u mnogim kompanijama i otvorio vrata ka radu za inostrane poslodavce bez relokacije“, zaključuju.
U Infostudu očekuju da će se tendencija bržeg menjanja posla nastaviti zbog brzog razvoja tehnologija, jer radnici mogu da traže pozicije koje im nude bolje obuke i sisteme napredovanja. „Takođe, povećana dostupnost radnih mesta na daljinu potencijalno omogućava da se lakše pronađu poslovi spram svojih želja i potreba“, ukazuje Turinski.
Pozivajući se na skraćenje zadržavanja zaposlenih sa tri godine na godinu i po u autsorsing kompanijama, u BPS Techu veruju da će u narednom periodu zaposleni brže menjati kompanije. „Godinu dana rada na nekom projektu ili više projekata je dovoljno da steknu utisak da li tu pripadaju ili ne, da li imaju priliku da se razvijaju tehnički, kao i da li su zadovoljni kulturom kompanije.“
S druge strane, kod produkt kompanija ne očekuju da će se ubrzati vreme promene firme – naprotiv, jer kandidati sve više vide vrednost takvih preduzeća. Tu predviđaju da će prosečno zadržavanje biti duže od tri godine. Uz to, naglašavaju da će kompanije koje su rasle organski, bez masovnih zapošljavanja u prethodnim godinama, biti u boljoj poziciji sada kada je svetska kriza pogodila mnoge autsors kompanije u Srbiji, rezultujući talasima otpuštanja od po 100-200 ljudi, što je imalo uticaj na svest kandidata, to jest na njihovo obraćanje pažnje na stabilnost firme.
Mada u gejming industriji zasad postoji tendencija da se ljudi u proseku duže zadržavaju kod istog poslodavca, Janković Obućina sumnja da se taj rast može nastaviti unedogled.
„Poslovno okruženje se menja, pogotovo normalizacijom ‘remote’ i hibridnog rada, a pogotovo u gejming industriji. Ovo skoro pa ujedinjuje posebna tržišta u jedno veliko, naročito u Evropi. Ono ka čemu težimo i kao asocijacija jeste stabilizacija tržišta, ponuda dobrih uslova i projekata, adekvatno obrazovanje i poslovno okruženje. Sve van toga zavisiće od globalnih tokova“, navodi izvršna menadžerka SGA.
Predsednica SBI podseća da je istraživanje „Startap skener“ iz 2023. pokazalo da je kao drugi najveći problem u poslovanju startapova (posle finansiranja) zapošljavanje kvalifikovanih radnika, pri čemu je na pitanje „Koje pozicije je najteže popuniti?“, nešto manje od 45 odsto ispitanika navelo pozicije iz oblasti prodaje. Oko 19 odsto je izabralo kadrove u domenu istraživanja i razvoja, a skoro 17 odsto pozicije senior menadžmenta, posle čega slede pozicije u marketingu sa 16,2 odsto. Slični su rezultati i u „Startap skeneru“ objavljenom ove godine.
„I ovde još jednom potvrđujemo već uočeni rastući fokus ka prodaji i daljem rastu što je bilo i moje iskustvo. Postoje određene pozicije u kojima je teško naći specijalizovane radnike sa iskustvom rada, a postoje pozicije u kojima je teško zadržati postojeće zaposlene zbog velikih mogućnosti da sa lakoćom pređu na druge projekte. Moj utisak je da će budućnost doneti veću stabilnost i odgovornost u radu, te da će i web3 industrija morati da se prilagodi procedurama rada i operativnim procesima koji se već primenjuju u korporativnom sektoru, tako da će fluktuacije zaposlenih biti manje jer će sigurnost i motivacija zaposlenih biti veća“, zaključuje Vuković.
