Bez ikakve sumnje reč je o “insajderu”, odličnog znanja prava i FIFA propisa
Odluka o podnošenju krivične prijave Višem javnom tužilaštvu protiv generalnog direktora FK Partizan Miloša Vazure, zbog osnovane sumnje za nesavesno poslovanje u slučaju transfera Aleksandea Šćekića u Zaglebje, nije ništa drugo do pokušaj dobro obaveštenog lica da stane na put već ustaljenoj poslovnoj praksi.
Praksi po kojoj je jedino klub, u ovom slučaju Partizan, na gubitku, a svi ostali učesnici transfera zadovoljno trljaju ruke.
Ako se pogleda sama krivična prijava, kao i svi drugi potezi anonimnog podnosioca koji su usledili istovremeno ili nešto kasnije, jasno je pre svega da je ovom pravnom poslu u celini teško pronaći slabu tačku.
Bez ikakve sumnje reč je o “insajderu”, odličnog znanja prava i FIFA propisa, pa će advokati Partizanovog generalnog direktora imati vraški težak zadatak da dokažu suprotno, odnosno da crno-beli u ovom transferu nisu zakinuti za par stotina hiljada evra čiste zarade.
Šćekić je ove zime napustio Partizan, bez direktne zarade za klub, odnosno u zamenu za pisanu izjavu igrača kojom se odriče svih dugova Partizana prema njemu. Kako iz Humske poručuju da se plate isplaćuju bez zastoja, iz meseca u mesec, verovatno su Šćekićeva potraživanja od crno-belih došla zbog neisplaćenih premija tokom sezone kada je osvojen Kup ili su ostvareni plasmani u evropska takmičenja u sezoni 2018/19 i ove sezone.
Već iz ovoga je jasno da dug prema Šćekiću nije mogao da bude prevelik, pa stoga čudi situacija u kojoj se Partizan za “siću” odriče reprezentativca Crne Gore sa procenjenom vrednošću od 1.800.000 evra na Transfermarktu, čiji ugovor ističe 2023. godine.
Sklapanje ovakve poslovno-pravne nelogičnosti dovelo je do toga da Više javno tužilaštvo nakon dobijanja krivične prijave podnese zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja UKP Odeljenju za borbu protiv korupcije, budući da su oštećeni Partizan, budžet Republike Srbije (porez) kao i FSS, koji od obeštećenja dobija tri odsto njegove vrednosti.
Anonimni podnosilac prijave nije se na tome zadržao, već je slučaj podignut na međunarodni nivo:
Prijave su otišle u FIFA i FS Poljske, zatim protiv Aleksandra Šćekića i samog Zaglebja. Poljski klub i Šćekić će zato morati da objasne kako su započeli pregovore, iako se igrač Partizana nalazio pod ugovorom do 2023. godine, a FIFA propisi dozvoljavaju takvu slobodu samo u slučajevima kada fudbaler ulazi u završnih šest meseci ugovora ili kad klub daje dozvolu drugom klubu da uđe u pregovore sa njegovim igračem, što nije prethodilo transferu Crnogorca u Zaglebje.
Dakle, veoma čudi da se prodavac odriče svog privilegovanog položaja, odustaje u pregovorima od šanse da isposluje dobit za sebe i zainteresovanom kupcu ustupa svoja prava (igrača pod ugovorom) za džabe. Sasvim je normalno oslobađati se obaveza iz ugovora sa, recimo, Bajbekom ili bilo kojim drugim fudbalerom koji nije dokazao vrednost, a baš neobično prepustiti standardnog igrača i člana nacionalnog tima jedne evropske zemlje.
Još više čudi “slučaj Šćekić” ako se baci pogled na transfere Partizana iz neposredne prošlosti. Leta 2020. iz Humske su otišla tri fudbalera – Nemanja Miletić, Nemanja Nikolić i Uroš Vitas. Prema Transfermaktu od ova tri transfera Partizan je dobio 1.650.000 evra, a prema nezvaničnim izvorima zarađeno je i čitavih 2.000.000 evra, pri čemu je samo Miletić uživao status standardnog igrača, dok su ostala dvojica povremeno (Vitas) ili retko (Nikolić) dobijali priliku da zaigraju.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
