Studija u kojoj je učestvovalo 88.000 ispitanika pokazala je da su oni koji su išli na spavanje u razdoblju pre 10 sati i nakon 11 sati uveče, razvili veći rizik od srčanih oboljenja, čak do 12% veći.
Tijelo ima tzv. dnevni ritam spavanja, koji se još naziva i cirkadijalni ritam, a koji reguliše fizičke i mentalne funkcije – rekao je David Plans, jedan od istraživača, piše portal Hayat.
Iako još uvek ne postoje precizno opisani mehanizmi zašto se to dešava, studija pokazuje da raniji ili kasniji odlazak u krevet može poremetiti ritam tela, što može dovesti do srčanih poremećaja i bolesti. Prethodne studije naglašavale su povezanost između srčanih oboljenja i dužine spavanja, a sada je po prvi put, umesto na dužini sna, fokus na samom vremenu odlaska u krevet.
U studiji koja je trajala deset godina, više od 88.000 ispitanika beležilo je pomoću uređaja vreme kada idu na spavanje. Nakon 5 godina, pokazalo se da je 3.172 učesnika (3.6%) razvilo neke srčane bolesti poput srčanog udara, srčanih zastoja ili napada.
Oni koji su išli na spavanje između 10 i 11 sati uveče su grupa gde je retko ko imao problema sa srcem, uprkos drugim faktorima kao što su godine, pol, pušenje, telesna masa, krvni pritisak ili socijalno-ekonomski status, tvrde istraživaći.
– Naša studija pokazuje da je spomenuto vreme za odlazak u krevet najpogodnije za biološki ritam tela – kazao je Plans.
Sudeći prema studiji, najriskantnije vreme za odlazak na spavanje je nakon ponoći, preciznije, zato što se telo tada može zbuniti i zameniti noćno svetlo sa dnevno, što automatski narušava ritam i nepovoljno utiče na srce jer se ubrzava puls.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno sprovesti dalja istraživanja kako bi se što preciznije objasnio ovaj mehanizam.
Dovoljna količina sna neophodna je za naš organizam i njegovu dobrobit, a preporučuje se da to bude 7-9 sati dnevno.
