Prošle godine, najpre u Beogradu, a zatim i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku i na Međunarodnom sajmu investicija i trgovine u Kini, svetskoj javnosti je predstavljena Mapa investicionih prilika u Srbiji, sa ciljevima održivog razvoja. Potencijalni investitori upoznali su se u koje sektore u Srbiji je najisplativije ulagati, koliko novca je potrebno za određene projekte i kada se može očekivati da se uloženo vrati, sa zaradom. Dokle se, u međuvremenu odmaklo, i da li su zacrtani ciljevi bliži?
Prema Mapi investicionih prilika koju su izradili Kancelarija Ujedinjenih nacija za razvoj sa Ekonomskim fakultetom i Vladom, u Srbiji je naisplativije ulagati u proizvodnju hrane i pića, obnovljive izvore energije, infrastrukturu, tehnologije i komunikacije i zdravstvo.
Gotovo sigurno donose zaradu, a istovremeno doprinose boljitku društva, radnicima, uz radno mesto i plate, i sva druga zakonom garantovana prava, štite životnu sredinu i zdravlje ljudi. Neki investitori su to već shvatili.
– Pre par meseci, jedna velika kineska kompanija je potpisala Memorandum o izgradnji vetroparkova i solarnih elektrana, ukupnog kapaciteta 2.00 megavata, i investicija prevazilazi ukupnu vrednost od 2 milijarde dolara. Ono što je takođe bitno napomenuti u ovom slučaju jeste da se najavljuje i proizvodnja zelenog vodonika, dakle u kapacitetu od 30.000 tona. To je takođe aspekt koji smo mi prepoznali u okviru Mape (investicionih prilika) – ukazuje Goran Simunović iz Programa UN za razvoj.
Organska hrana, biotehnologija, zdravstvo
Sve više je i naselja na pricipu energetski efikasne gradnje, a na spisku su i organska hrana, softverska rešenja u poljoprivredi, biotehnologija i zdravstvo u najširem smislu. Sve to zahteva velike investicije.
– Bavimo se proizvodnjom farmaceutske ambalaže. To znači da je jako visok stepen automatizacije, znači robotizacije. I u tom delu su velike investicije i tu su potrebne ne samo investicije, već i znanje – kaže Radovan Jovanović iz preljinskog Uniplasta.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije napominje da oko 80% firmi za finansiranje koriste uglavnom sopstvena sredstva.
– Desetak posto ide na kredite poslovnih banaka i ono što takođe koriste za finansiranje jesu takozvana avansna plaćanja, kojih ide nekih 7 procenata i svega 3 procenata i manje od toga ide na ostale izvore finansiranja. Dakle, naše tržište kapitala što se tiče finansiranja privrede je relativno plitko, relativno slabo razvijeno i sa te strane postoji ogroman prostor da se unapredi taj ambijent kroz više izvora finansiranja – objašnjava Stanić.
Investitori i dalje najradije idu u Vojvodinu i Beograd
I pored mera Vlade, investitori i dalje najradije idu u Vojvodinu i Beograd, a dalje prema onoj narodnoj – “što južnije, to tužnije.”
– Mislim da je jako važno za privredu Srbije i na tome se na neki način insistira i u državnom vrhu to je, uslovno rečeno, ravnomerna regionalan razvijenost. To je ono što mislim da nam fali. Pre svega pričamo o istoku Srbije, pričamo o jugu Srbije koji svakako zaslužuju dodatnu pažnju – ističe Slobodan Cvetković, ministar privrede u tehničkom mandatu.
Oba problema mogla bi da se reše preko Mape investicionih prilika.
– Investicioni potencijal za ove projekte, u ovih pet pobrojanih sektora, iznosi nešto više od 8 milijardi dolara. To je dakle direktan potencijal. Ako uzmemo u obzir i one indirektne potencijale, taj efekat multiplikatora, ta cifra se penje na nekih 20 milijardi dolara, što je zaista respektabilna cifra i za mnogo snažnije ekonomije – naglašava Goran Simunović
Mapa je i jedan od alata za dostizanje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Srbija, kao jedna od potpisnica Agende, obavezala se da će do 2030. ispuniti svih 17 ciljeva održivog razvoja.
Pročitajte još:
Nove investicije u železničku infrastrukturu: Samo u Vojvodini obnovićemo 400 kilometara
BEOGRAD – Vesić je naveo da će izgradnja brze pruge Beograd-Niš, dužine 230 kilometara, početi tokom sledeće godine Brze pruge omogućavaju razvoj turizma, lokalnog biznisa i veću mobilnost stanovništva, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i najavio nove investicije u železničku infrastrukturu među kojima i rekonstrukciju 400 kilometara pruga u Vojvodini. Kako je rekao, prva od tih pruga je Subotica-Sombor-Bogojevo-Sajlovo-Novi Sad dužine je oko 150 kilometara, druga je pruga koja od Pančeva ide na Orlovat, Zrenjanin, Kumane, Banatsko Miloševo, Čoku, Sentu do Subotice, dužine oko 200 kilometara, dok je treća pruga Vrbas-Sombor u dužini oko 50 kilometara. […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
