Šta povezuje budilnik i sveću sa ekserima?

Možete li da zamislite kako bi bilo živeti u svetu u kome nije bilo satova ili bilo kog drugog načina da se kaže doba dana?

Možda ipak ne bi bilo tako loše! Mogli biste ustati kasno i doći u školu ili kancelariju kad god poželite! Zar to ne bi bilo kul? Ali onda razmislite o ovome – bez načina da kažete koliko je vremena proteklo, vaš učitelj ili šef bi takođe mogao da vas natera da učite ili radite koliko god žele! To sada ne bi bilo tako kul, zar ne?

Satovi sa svećama su korišćeni u vreme kada nisu izmišljeni mehanički satovi. Oni su tada ljudima davali sredstva za merenje vremena koje je proteklo.

Pošto je brzina sagorevanja voska u sveći skoro konstantna, ovi satovi su mogli skoro tačno da ukažu koliko je vremena prošlo.

U davna vremena ljudi su se oslanjali na položaj Sunca da kaže doba dana, a Meseca da kaže vreme noću. Međutim, ove metode ne bi uspele kada je nebo bilo oblačno. U takvim slučajevima, sat sa svećom bi se pokazao kao zgodan alat za precizno merenje vremena.

Kako radi sat sa svećom?

Kao što se može videti, sat sa svećom koristi sveću kao svoj glavni element za prikazivanje protoka vremena. Pravi se od posebne vrste voska, čija je brzina gorenja poznata. Visina i širina sveće je fiksirana u skladu sa tim, tako da može tačno da prikaže prolazak potrebnog vremena.

Ova sveća ima na sebi ravnomerno raspoređene oznake, koje su obično praćene brojevima koji predstavljaju različite vremenske intervale. Dakle, kada sveća dogore do određene oznake, prateći broj označava vreme koje je proteklo od kada je prvi put upaljena.

Položaji oznaka i vrednosti odgovarajućih intervala pažljivo se fiksiraju korišćenjem znanja o brzini sagorevanja sveće. Na primer, ako sveća izgori 3 centimetra za 15 minuta, onda se oznake mogu napraviti u intervalima od 3 centimetra počevši od gornjeg kraja. Tako, kada sveća izgori 3 centimetra , korisnik bi znao da je prošlo 15 minuta, kada bi sagorela 6 centimetra znao bi da je prošlo 30 minuta, itd.

Ograničenja sata sa svećama

1) Sat sa svećom se može koristiti samo da kaže vremenski interval koji je protekao, pa se stoga ne može koristiti za tačno vreme u danu.

2) Ako se sveća ugasi pre nego što dođe do oznake, onda bi bilo teško tačno reći koliko je vremena prošlo čak i ako se ponovo upali.

3) Nesavršenosti u konstrukciji unose greške u merenju vremena. Takođe, neravnomerno topljenje voska može dovesti do pogrešnog očitavanja.

Pronalazak sata sa svećama omogućio je ljudima skoro precizan način merenja vremena. Korišćen je dugo vremena, i iako je danas odbačen u korist mehaničkih i digitalnih satova, uvek će imati mesto od istorijskog značaja, kao jedan od prvih uređaja za merenje vremena.

Pročitajte još:

Da li znate koja godina je bila najduža do sada

Sedamdesetih godina prošlog veka, desilo se nekoliko veoma bitnih događaja koji će zauvek ostati zabeleženi u istoriji, a jedna godina ostala je upamćena kao najduža ikada zabeležena. Te 1972. godine, predsednik SAD bio je Ričard Nikson, Judžin Kernan je bio poslednji čovek koji je šetao Mesecom, a film “Kum” osvojio je nagradu Oskar. Pored ovih sjajnih istorijskih događaja, 1972. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.