Šta ne smete raditi na drugi dan proslave Svetog Nikole

Mnogi vernici ne znaju šta da rade sa žitom koje ostane posle prvog dana slave, ali ni sa svećom ako ne dogori.

Sveti Nikola je slava koju slavi veliki broj vernika u Srbiji a jedan od običaja odnosi se na drugi dan slave, a tiče se žita koje ostane i sveće ako nije izgorela na dan slave.

Pojedini sveštenici smatraju da su sveća i žito rezervisani samo za dan slave i sveca kojeg obeležavamo, ali ima onih koji kažu da se žitom služe gosti sve dok se ne pojede, a da se sveća pali i na paterice. Treći zastupaju stav da žito poslužuju i drugi dan, ali sveću tada ne pale.

Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božju i čast svetitelja koji se slavi, kao i za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu. Služi se gostima i ukućanima dok se ne pojede. Veliki greh je baciti ga.

Pročitajte još:

Zašto se na vrh jelke stavlja zvezda

U mnogim domovima širom sveta, ukrasavanje jelke je više od običnog rituala – to je duboko ukorenjena porodična tradicija ispunjena ljubavlju i posebnim trenucima. Međutim, postoji jedan poseban ukras koji kruni ovu prazničnu lepotu – zvezda na vrhu jelke. Ali, zašto je izbor baš pao na nju? Tokom vekova proslavljanja Božića, ovaj čarobni trenutak dobija svoj poseban sjaj zahvaljujući zvezdi na vrhu jelke. Ta zvezda, poznata i kao Vitlejemska zvezda, nosi sa sobom bogatu simboliku. Prema drevnoj legendi, ona je bila vodič tri mudraca s Istoka ka pećini u Vitlejemu, gde se rodio Isus. U jevanđelju po Mateju, čitamo o […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.