Svet je počeo iz korena da se menja razvitkom prve računarske mreže na svetu ARPANET 1969. godine. ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) je osmišljen kao vojni projekat Ministarstva odbrane SAD koji je za cilj imao skladištenje i preusmeravanje paketa podataka među računarima.
Ovaj projektat je bio osnova za kasniji, mnogo veći projekat, na kome počiva današnji internet. Najvažniji momenat za razvoj interneta je svakako 1983. godina kada je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Devedesetih dolazi do razvijanja usluga kao što su World Wide Web, Chat, elektronska pošta, dok se dvehiljaditih dešava jedan novi tehnološki i sociološki fenomen, a to su društvene mreže i pojava veštačke inteligencije.
Kako je sve počelo?
Friendster i MySpace su bile preteče današnjih društvenih mreža. Friendster je u roku od tri meseca od svog nastanka imao tri miliona korisnika, što znači da je na 120 korisnika interneta u tom trenutku imao profil na društvenoj mreži Friendster. Juna 2006. godine MySpace je u SAD imao više poseta nego Google.
Facebook je na scenu stupio 2004. godine i za samo četiri godine je uspeo da osvoji svet. Danas Facebook dominira u svetu socijalnih mreža, a uz uspešne akvizicije Whatsapp-a, Instagrama, Oculus VR-a ova društvena mreža je usamljena na broju jedan.
Pozitivna stvar vezana za društvene mreže je svakako održavanje kontakta i pronalaženje prijatelja na svim svetskim meridijanima, ali uz pozitivne stvari svakako idu i one negativne, kojih smo manje ili više svesni. Umesto da se obaveštajne službe ili vaš poslodavac danas malo više pomuče oko informacija, vaših interesovanja, kontakata, vi sve te podatke dajete na tacni.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste pristup vašim privatnim podacima i dozvolama koje dajete, veoma često i nesvesno. Tako da svetske kompanije dobijaju pristup vašem računaru ili telefonu gotovo u potpunosti.
Druga bitna stvar koja se danas dešava, a usko je vezana za društvene mreže jeste potpuno odsustvo realnosti i stvaranje jednog virtualnog imaginarnog sveta kojeg vidimo na društvenim mrežama.
Na platformama poput Instagrama ne možemo često da vidimo plač, tugu, emocije. Sve je glamurozno i luksuzno. Svetske zvezde i razni influenseri postavljaju životne standarde koji se ogledaju u luksuzu, a tu sliku pokušava da sledi milion mladih.
Veštačka inteligencija
Ono što smo viđali u naučno-fantastičnim filmovima sedamdesetih i osamdesetih godina danas postaje realnost. Termin veštačka inteligencija prvi put je upotrebio Džon Makarti 1995. godine kako bi obuhvatio procese neophodne da bi se mašina oponašala na način koji ljudi karakterišu kao inteligentan.
Danas se brzinom svetlosti razvija veštačka inteligencija i ono što je bilo do juče podvedeno pod “teorijom zavere“ danas postaje realnost.
Izveštaj Goldman Saksa iz marta 2023. godine procenio je da veštačka inteligencija sposobna za stvaranje sadržaja, može da obavlja četvrtinu posla koji trenutno rade ljudi. To u praksi znači da je veštačka inteligencija mogla da zameni autora ovog teksta u pisanju članka.
Ono što je svakako pozitivno jeste da Veštačka inteligencija nije sposobna još uvek za sprovođenje zadataka koji podrazumevaju izričito ljudske kvalitete, kao što su emocionalna inteligencija i razmišljanje izvan kalupa.
Martin Ford, futurista i autor knjige “Pravilo robota”, smatra da postoje tri kategorije ljudi i poslova koji će biti relativno zaštićeni u doglednoj budućnosti.
Po Fordu, u prvu kategoriju spadaju istinski kreativni poslovi i ljudi. Reč je o poslovima koji se ne obavljaju samo po formulama i koji ne podrazumevaju preraspoređivanje stvari. To su poslovi iz domena nauke, prava, medicine…
Druga zaštićena kategorija jesu poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose. Ford ukazuje na medicinske sestre, poslovne savetnike, istraživačke novinare..
Treća kategorija podrazumeva poslove koji traže mnogo mobilnosti, spretnosti i sposobnosti rešavanja problema u nepredvidim okruženjima. Ovde je reč o zanatskim poslovima, kao što su električar, vodoinstalater, zavarivač, frizer i slično.
Svetu su potrebne inovacije, to niko ne spori. Svaka industrijska revolucija je donela globalno poboljšanje, ali svaka pozitivna promena je gubila na vrednosti kada je čovek odlazio u drugu krajnost i kada su se od strane ljudi zloupotrebljavala tehnička i tehnološka dostignuća.
Ukoliko do čovekove svesti i kreatora digitalnog Boga ne dopre da su pokrenuti procesi koji mogu da dovedu do nestanka nas kao zdravorazumskih ljudskih bića, možda za čitav ljudski rod bude kasno.
Svet je trenutno postao kao skrol na Tik Toku. Zaokupljuju nas nebitne stvari, pažnja nam traje svega par sekundi. Ugledamo se na loše uzore, potiremo sopstvenu ličnost i ne razvijamo sopstvena znanja, već se oslanjamo na Google ili Chat GPT 4.
Osamljujemo se u četiri zida, družimo se sa virtuelnim prijateljima, kupujemo i plaćamo elektronski, počinjemo da vodimo ljubav preko VR-a, naručujemo dronovima i robotima hranu iz restorana.
Zapita li se neko na šta će svet da liči samo ako na 24 časa padne sistem ili nestane struja? Možda odgovor na to ima veštačka inteligencija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
