U futurizmu i naučnoj fantastici, termin se često opisuje kao hipotetička iteracija Interneta kao jedinstvenog, univerzalnog virtuelnog sveta koji je olakšan upotrebom slušalica virtuelne i proširene stvarnosti.
Izraz “metaverzum” vodi poreklo iz naučnofantastičnog romana “Snežna nesreća” iz 1992. kao portmanto “meta” i “univerzuma”.
Različiti metaverzumi su razvijeni za popularnu upotrebu, ili platforme virtuelnog sveta kao što je „Second Life“. Neke metaverzalne iteracije uključuju integraciju između virtuelnih i fizičkih prostora i virtuelnih ekonomija, često uključujući značajan interes za unapređenje tehnologije virtuelne stvarnosti.
Ovaj izraz se u velikoj meri koristi kao popularna reč u marketinške svrhe da bi se preuveličao napredak u razvoju za različite povezane tehnologije i projekte.
Privatnost informacija i zavisnost korisnika su problemi unutar metaverzuma, koji proizilaze iz izazova sa kojima se suočavaju društveni mediji i industrija video igara u celini.
Sasvim je validno reći da smo nekoliko godina udaljeni od metaverzuma koji nam većina marketinških materijala obećava, iako neki od osnovnih građevinskih blokova već postoje danas. Iako su VR slušalice postale relativno pristupačne u poslednjih nekoliko godina, one su i dalje niša u velikoj šemi stvari.
Tehnološka industrija je, međutim, uverena da su kvalitetne aplikacije sve što je potrebno da privuče korisnike u metaverzum.
Mnoge kompanije su uložile značajne količine novca u ovu tehnologiju. Ne samo uobičajeni osumnjičeni iz tehnološke industrije, već i “autsajderi” kao što su Nike, Adidas, Walmart, Samsung pa čak i Disney. JP Morgan Chase čak otvara i prvu banku u metaverzumu.
Ovi trendovi se čak i u Srbiji prate, pa je velika verovatnoća da će i kod nas zavladati takav trend.
Ideja je da se u virtuelnim svetovima napravi nešto nalik tematskom parku, gde će sve biti povezano sa određenim proizvodom ili kompanijom.
Meta, Marka Zakerberga, nedavno je promenila pravac i fokusirala se na metaverzum, što i novo ime Facebook-a sugeriše. Otvorili su Horizon Worlds i Workrooms krajem prošle godine, omogućavajući korisnicima da preko VR slušalica uđu u virtuelne svetove da rade, druže se i drže sastanke.
Lista kompanije koje “ulaze” u metaverzum je poduža.
Zašto je metaverzum toliko kontroverzan?
Dvosmislenost koja okružuje metaverzum zaslužila je dosta kritika. Bez opipljivog proizvoda ili cilja na vidiku, tehnologija je u ovom trenutku tek nešto više od popularne reči. Zapravo, konzistentna ideja se pojavljuje ako bolje pogledate preterana obećanja — praktično niko ne može da se složi oko jedne definicije ili opisa tehnologije.
Metaverzum može imati različita značenja u zavisnosti od toga koga pitate.
Pristalice metaverzuma su optimistične da će to biti otvoren i univerzalni standard interneta, ali s obzirom na trenutnu opsesiju tehnološke industrije “ograđenim baštama”, čini se malo verovatnim.
Verovatnija stvarnost je da ćete moći da posetite različite svetove u sklopu metaverzuma po potrebi – ne previše različito od modernih video igara i interneta uopšte. Čak i tako, mnogi jednostavno ne mogu da vide privlačnost života u metaverzumu “puno radno vreme”.
Još jedna tačka kritike je da nekoliko ključnih komponenti koje predstavljaju metaverzum postoje već duže vreme.
Konkretno, virtuelni svetovi i onlajn ekosistemi postoje skoro dve decenije u obliku masovnih onlajn multiplejer igara (MMO). “Second Life” vam je, na primer, omogućio još davnih dana da kreirate avatare, komunicirate sa drugima u zajedničkim virtuelnim prostorima, pa čak i da zarađujete virtualne valute – sve to još 2003. godine.
VRChat je, u međuvremenu, konstantno među najpopularnijim igrama virtuelne realnosti na Steam-u, sa desetinama hiljada igrača koji se loguju svakog dana.
Na kraju krajeva, da bi metaverzum uspeo, mora da se dopadne širem spektru korisnika.
Jedna stvar je ipak jasna: sa količinom investicija i talenta koji ulaze u ove virtuelne svetove, ideja o metaverzumu neće nestati uskoro.
Metaverzum je u poslednje vreme vruća tema razgovora u tehnološkoj zajednici, a pojedini tehnološki giganti već obeležavaju svoje teritorije unutar ovih digitalnih svetova. Ali šta je metaverzum, kada će stići i zašto je toliko kontroverzan?
Metaverzum je, najjednostavije rečeno, mreža 3D virtuelnih svetova fokusiranih na stvaranje društvenih veza.
U futurizmu i naučnoj fantastici, termin se često opisuje kao hipotetička iteracija Interneta kao jedinstvenog, univerzalnog virtuelnog sveta koji je olakšan upotrebom slušalica virtuelne i proširene stvarnosti.
Izraz “metaverzum” vodi poreklo iz naučnofantastičnog romana “Snežna nesreća” iz 1992. kao portmanto “meta” i “univerzuma”.
Različiti metaverzumi su razvijeni za popularnu upotrebu, ili platforme virtuelnog sveta kao što je „Second Life“. Neke metaverzalne iteracije uključuju integraciju između virtuelnih i fizičkih prostora i virtuelnih ekonomija, često uključujući značajan interes za unapređenje tehnologije virtuelne stvarnosti.
Ovaj izraz se u velikoj meri koristi kao popularna reč u marketinške svrhe da bi se preuveličao napredak u razvoju za različite povezane tehnologije i projekte.
Privatnost informacija i zavisnost korisnika su problemi unutar metaverzuma, koji proizilaze iz izazova sa kojima se suočavaju društveni mediji i industrija video igara u celini.
Sasvim je validno reći da smo nekoliko godina udaljeni od metaverzuma koji nam većina marketinških materijala obećava, iako neki od osnovnih građevinskih blokova već postoje danas. Iako su VR slušalice postale relativno pristupačne u poslednjih nekoliko godina, one su i dalje niša u velikoj šemi stvari.
Tehnološka industrija je, međutim, uverena da su kvalitetne aplikacije sve što je potrebno da privuče korisnike u metaverzum.
Mnoge kompanije su uložile značajne količine novca u ovu tehnologiju. Ne samo uobičajeni osumnjičeni iz tehnološke industrije, već i “autsajderi” kao što su Nike, Adidas, Walmart, Samsung pa čak i Disney. JP Morgan Chase čak otvara i prvu banku u metaverzumu.
Ovi trendovi se čak i u Srbiji prate, pa je velika verovatnoća da će i kod nas zavladati takav trend.
Ideja je da se u virtuelnim svetovima napravi nešto nalik tematskom parku, gde će sve biti povezano sa određenim proizvodom ili kompanijom.
Meta, Marka Zakerberga, nedavno je promenila pravac i fokusirala se na metaverzum, što i novo ime Facebook-a sugeriše. Otvorili su Horizon Worlds i Workrooms krajem prošle godine, omogućavajući korisnicima da preko VR slušalica uđu u virtuelne svetove da rade, druže se i drže sastanke.
Lista kompanije koje “ulaze” u metaverzum je poduža.
Zašto je metaverzum toliko kontroverzan?
Dvosmislenost koja okružuje metaverzum zaslužila je dosta kritika. Bez opipljivog proizvoda ili cilja na vidiku, tehnologija je u ovom trenutku tek nešto više od popularne reči. Zapravo, konzistentna ideja se pojavljuje ako bolje pogledate preterana obećanja — praktično niko ne može da se složi oko jedne definicije ili opisa tehnologije.
Metaverzum može imati različita značenja u zavisnosti od toga koga pitate.
Pristalice metaverzuma su optimistične da će to biti otvoren i univerzalni standard interneta, ali s obzirom na trenutnu opsesiju tehnološke industrije “ograđenim baštama”, čini se malo verovatnim.
Verovatnija stvarnost je da ćete moći da posetite različite svetove u sklopu metaverzuma po potrebi – ne previše različito od modernih video igara i interneta uopšte. Čak i tako, mnogi jednostavno ne mogu da vide privlačnost života u metaverzumu “puno radno vreme”.
Još jedna tačka kritike je da nekoliko ključnih komponenti koje predstavljaju metaverzum postoje već duže vreme.
Konkretno, virtuelni svetovi i onlajn ekosistemi postoje skoro dve decenije u obliku masovnih onlajn multiplejer igara (MMO). “Second Life” vam je, na primer, omogućio još davnih dana da kreirate avatare, komunicirate sa drugima u zajedničkim virtuelnim prostorima, pa čak i da zarađujete virtualne valute – sve to još 2003. godine.
VRChat je, u međuvremenu, konstantno među najpopularnijim igrama virtuelne realnosti na Steam-u, sa desetinama hiljada igrača koji se loguju svakog dana.
Na kraju krajeva, da bi metaverzum uspeo, mora da se dopadne širem spektru korisnika.
Jedna stvar je ipak jasna: sa količinom investicija i talenta koji ulaze u ove virtuelne svetove, ideja o metaverzumu neće nestati uskoro.
Pogledajte još: