Deca koja prebrzo odrastu često se suočavaju sa izazovima u mladosti, a pritisci i očekivanja sa kojima su se suočavali mogu da se manifestuju na različite načine.
Odrastanje može da bude prilično izazovno, ali kada dete ubrzano odraste, taj proces postaje još zahtevniji. Sindrom „ubrzanog odrastanja“ javlja se kada su deca pod pritiskom da preuzmu odgovornosti i postignu uspehe već u ranoj dobi, često zanemarujući svoje prirodne potrebe za igrom i razvojem.
Iako se čini da ta deca postižu mnogo toga, dugoročne posledice mogu da budu ozbiljne.
Ovo su tri znaka koja ukazuju na to da je dete možda prebrzo odraslo:
Imaju strah neuspeha
Deca koja su bila pod stalnim pritiskom često razvijaju strah od neuspeha. Oni teže savršenstvu, jer su naučili da je uspeh jedini prihvatljiv ishod, stoji u istaživanju objavljenom 2019. godine u Frontiers in Psychology, piše Forbes.
Kada ne uspeju da ispune očekivanja, mogu da osećaju snažnu krivicu i sramotu. Strah od grešaka može dovesti do izbegavanja novih izazova i rizika.
Deca se mogu povlačiti iz situacija gde postoji mogućnost neuspeha, što ograničava njihov razvoj i iskustva. Odlaganje zadataka često je znak anksioznosti zbog straha da zadatak neće biti obavljen savršeno. To može dovesti do neodlučnosti i propuštanja važnih prilika.
Preopterećenost i izgaranje mogu biti posledica prevelike odgovornosti koju dete preuzima na sebe, što može imati negativan uticaj na njegovo fizičko i emocionalno zdravlje.
Teško se opuštaju
Deca koja su propustila slobodnu igru često imaju poteškoća s opuštanjem i uživanjem u slobodnom vremenu.
Oni osećaju potrebu da stalno budu produktivni i mogu se osećati krivima kada ne rade ništa. Osećaj krivice pri odmoru može sprečiti dete da se istinski opusti i uživa u jednostavnim aktivnostima.
To može dovesti do stalnog stresa i iscrpljenosti. Nedostatak uživanja u hobijima je čest kod dece koja osećaju pritisak da i u slobodnim aktivnostima budu najbolja. Hobi postaje zadatak umesto izvor radosti. Nemogućnost da budu prisutni u trenutku može dovesti do toga da dete stalno razmišlja o budućim obvezama, umesto da uživa u sadašnjosti.
Nedostatak kreativnosti
Kreativnost i igra ključni su za zdrav razvoj dece. Kada su ta područja zanemarena, deca mogu da postanu otuđena od svoje kreativnosti i maštovitosti.
Nedostatak kreativnog razmišljanja može da se pojavi kod dece koja nisu imala priliku da istražuju kroz igru. Oni mogu imati poteškoća s rešavanjem problema na inovativne načine. Odbacivanje igre kao neozbiljne može ograničiti njihove sposobnosti da uživaju u jednostavnim, spontanima aktivnostima koje su važne za mentalno zdravlje i sreću.
Stagnacija u razvoju može se pojaviti ako dete ne razvija svoju kreativnost i maštu, što može uticati na njihovu kasniju uspešnost u školi i karijeri. Nijedno dete ne bi trebalo da bude prisiljeno da prebrzo odraste, navodi MissMama.
Važno je prepoznati ove znakove i omogućiti detetu da uspori, da se ponovno se poveže sa svojim unutrašnjim detetom i uživa u detinjstvu. Pružite mu priliku da se igra, bude kreativno i odmara – jer detinjstvo je dragoceno i nezamenjivo.
Pročitajte još:
