Po svim statistikama i na globalnom nivou i u našoj zemlji, žene zarađuju manje od muškaraca, a s druge strane, proizvode neretko plaćaju više od pripadnika muškog pola, tako da su za njih troškovi života viši. Zovu ga “roze porez”, a ustvari nije klasičan porez, već marža koju proizvođači obračunavaju prilikom vrednovanja robe namenjene ženama. Pojedini stručnjaci smatraju i da je primer finansijske diskriminacije sa kojom se suočavaju žene.
Razlika u cenama najvidljivija je na rafovima sa kozmetikom, jer za isti stik, dezodorans ili brijač – žene plaćaju više nego muškarci. Neretko i za potpuno istu marku proizvoda, koja se razlikuje samo po boji. I najčešće je roze.
Izraz pink porez (pink tax) zvanično datira iz 1994. godine, kada je izveštaj kalifornijske kancelarije za istraživanje otkrio da 64 odsto prodavnica u pet velikih gradova naplaćuje više za pranje i hemijsko čišćenje ženske bluze nego za muške košulje. Kalifornija je posle toga usvojila državni Zakon o ukidanju poreza na pol iz 1995. godine, čime je zabranjeno da preduzeća diskriminišu potrošače i klijente u pogledu cene sličnih usluga zbog pola osobe. Međutim, bez sumnje ružičasti porez i danas pogađa žene.
Finansijska novinarka Bet Kobliner rekla je za Forbs da žene, posebno one od 40 i više godina, često plaćaju više za osiguranje automobila od svojih muških kolega, čak i sa identičnim vozačkim dosijeima. Prema studiji Consumer Reports, ženski proizvodi koštaju u proseku 7 odsto više i do 50 odsto ukupno više od sličnih proizvoda koji se prodaju za muškarce.
“Možda na prvi pogled ne deluje tako, ali uvidom u različite globalne studije, naročito one sprovedene na teritoriji SAD, pokazano je da žene više plaćaju za iste proizvode koje kupuju u odnosu na muškarce, počevši od kozmetičkih potrepština, proizvoda za ličnu negu i pokućstvo, odeću i obuću i slično. Već je standardan primer higijenski brijač gde je utvrđena razlika u ceni od nekih 10 do 15 odsto u korist ženskih brijača koji su iz nepoznatih razloga skuplji. Kada se pogleda situacija u našim marketima, vidi se da je ona slična”, kaže za Euronews Srbija dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On napominje da opravdanost u razlikama u ceni istih proizvoda za muškarce i žene prodavci i ekonomski stručnjaci koji se bave ovim pitanjem objašnjavaju, između ostalog, ne razlikom u boji pakovanja već različitim vrednovanjem istih komponenti paketa ponude ili servisa potrošača.
“Stvaranje razlika u karakteristikama proizvoda tako da odgovaraju senzibilitetu žene i razlike u načinjenom dizajnu i korišćenim materijalima često izazivaju dodatne troškove koji se najčešće prebacuju na finalnog kupca, u ovom slučaju dame. Takođe, žene su po pravilu manje cenovno osetljive za neke kategorije proizvoda, što se obilato koristi pri dizanju cena”, objašnjava Mijušković.
Da li proizvođači ipak “potcenjuju” žene potrošače?
Sagovornik Euronews Srbija smatra da koncipiranje bolje izbalansiranih paketa ponude sa ravnopravnije postavljenim elementima servisa potrošača za oba pola definitivno treba da bude prioritet svih tržišnih učesnika.
“Ako se ovakva situacija koja je nepovoljna i uglavnom neopravdana, uporedi sa podacima drugih relevantnih studija, onda prodavci treba dva puta da razmisle da li će veći respekt i ravnopravniji tretman ukazati ženama klijentima i odgovornije se prema njima odnositi. Ta istraživanja pokazuju da su žene manje lojalne brendu, a više dobroj usluzi, da iz ugla servisa potrošača žele da se osećaju važnim, dok muškarci žele brzo da obave kupovinu, te da su znatno detaljnije u prikupljanju informacija i poređenju alternativa pri kupovini od muškaraca”, ukazuje Mijušković.
On napominje da razlog više u prilog neophodnoj promeni stava leži i u činjenici da i kod takozvano tipično muških proizvoda dolazi do pomeranja fokusa odlučivanja i kupovine sa muškaraca na žene.
“Odličan primer imamo upravo iz domena logistike, u automobilskoj industriji. Jedna studija sprovedena pre dve godine na teritoriji SAD pokazuje da 62 odsto novih automobila kupuju upravo žene, a ne muškarci. Kada je reč o donošenju finalne odluke o kupovini tu je situacija još očiglednija. Naime, 80 odsto svih finalnih odluka o kupovini kola u SAD aminuju dame, a ne muškarci”, ukazuje Mijušković.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
