Ako se borite s tim kako da pošaljete svoje dete nazad u školu nakon masovne pucnjave u školi Vladislav Ribnikar – niste sami.
Od juče se sve promenilo, pa je tako i bezbrižno slanje dece u školu, o kojem se nije ni razmišljalo kao o nečem što bi moglo da bude problem, postao strah broj jedan svakog roditelja u Srbiji.
Roditelji su u najmanju ruku prestravljeni od mogućnosti da užas od gubitka deteta na mestu koje bi trebalo da bude najbezbednije i gde dete provodi najveći deo svog radnog dana, može da se desi svakome. Bez ikakvog povoda, upozorenja i pretpostavke.
Koliko je zavladala panika i strah među roditeljima najbolje se videlo po reakcijama na društvenim mrežama, među kojima se najčešće ističu komentari kao što su: “Ne želim da pustim dete u školu” ili “Kako sada da ga/je pustim da ide na nastavu?”.
Postojalo je i mnogo zahteva da se škole pre svega zatvore dok se ne osmisli bolji sistem obezbeđenja, a koliko jutros mnogi roditelji su se odlučili ili da ne pošalju decu u školu ili su ih iz bojazni ispratili na nastavu da bi se sami uverili da je bezbedno.
Kad kažemo roditelji, mislimo i na bake i deke, tetke i teče, ujke i ujne, sve kojima je stalo do svoje dece.
Iz tog razloga pozvali smo psihologa Radmilu Grujičić da nam za Ona.rs da savet šta roditelji mogu da učine, kako da pomognu sebi da prevaziđu strah i s mirom pošalju decu u školske klupe.
– Generalno, kada se proživi traumatsko iskustvo, a to je upravo ovo jučerašnje bilo za sve nas, ono što je važno je da imamo na umu da život mora da ide dalje. Uprkos ovoj situaciji. I poverenje mora da se vrati. Poverenje u sigurnost, poverenje u institucije, poverenje u procedure i da se nešto radi da sve funkcioniše i da se stvari ne guraju pod tepih. Ne sme da se ćuti i da se neguje tradicija da se “ne talasa”, da se vodi računa čije je dete u pitanju kada postoji problem. Sada sledi proces u kome smo svi pozvani da reagujemo i da pokažemo svest i značaj o tome da se problemi ne guraju pod tepih i da se poštuje zakon i kažnjavaju činioci. I to je jedino rešenje da se poverenje koje je sada krucijalno vrati, kako bi se roditelji izborili sa strahom.
Psiholog smatra da je poverenje ozbiljno poljuljano i da je skrenuta pažnja na nešto što o čemu svi znamo i ćutimo.
– Svi delimo taj isti osećaj straha i nemoći. I ja sa vama. I bes i ljutnju. Juče sam čula da po školama roditelji uzimaju decu ranije iz klupa i iz vrtića, danas čujem su danas roditelji po Beogradu dolazili da provere decu u školi, da vide da li su bezbedna. Naravno da je ovo značajno potreslo sve nas i veoma je značajno da nešto naučimo iz svega ovoga što se desilo – poručuje psiholog i ističe da je ovo što se desilo u školi Vladislav Ribnikar pokazatelj da je društvo u ozbiljnoj krizi i da se suočavamo sa velikim poremećajem sistema vrednosti: – Svako ko je iole normalan o ovoj situaciji misli isto. Ne znam da li ima nekog ko misli da je sve u redu, da je ovo izolovan slučaj i da je u pitanju samo jedna porodica.
Kako razgovarati sa svojim detetom o pucnjavi u školi
Klinika za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje objavila je uputstva za ponašanje prema deci nakon pucnjave u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Institut za mentalno zdravlje otvara telefonske linije za sve kojima je potrebna psihološka podrška u ovom trenutku, a vrata institucije su otvorena i za razgovor uživo – napominju iz Instituta za mentalno zdravlje.
Prvo i osnovno je zbrinuti dete koje je bilo izloženo traumi, bez pritisaka i objašnjenja ukoliko ono to ne zahteva u datom momentu. Zbrinuti tegobe akutne reakcije na stres (uznemirenost, plač, napetost, poteškoće sa spavanjem i slično).
Što se tiče komunikacije s decom u narednim danima, preporuke su:
Pokušajte da zadržite rutine što je moguće normalnije. Deca dobijaju sigurnost od predvidljivosti rutine, uključujući pohađanje škole.
Ograničite izlaganje televiziji i vestima.
Budite iskreni sa decom i podelite sa njima onoliko informacija koliko su u razvoju u stanju da podnesu. Razgovarajte na nivou deteta. Kada razgovarate sa decom, prilagodite razgovor njihovom uzrastu i nivou razumevanja. Mlađa deca možda neće razumeti kompleksnost školskih pucnjava i trebaće jednostavnije objašnjenje.
Slušajte strahove i brige dece.
Potvrdite osećanja: Važno je da deci potvrdite da su njihova osećanja važna i da je u redu da se osećaju kako se osećaju. Dajte im do znanja da su njihovi strahovi i brige opravdani i da će odrasli učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite njihovu bezbednost.
Budite dostupni. Deci treba da bude dostupan odrasli koji ih može slušati, pružiti podršku i odgovarati na pitanja koja imaju. Odrasli bi trebalo da budu dostupni deci pre, tokom i posle školske pucnjave.
Uverite decu da je svet dobro mesto za život, ali da postoje ljudi koji rade loše stvari.
Fokusirajte se na pozitivne akcije. Nakon školske pucnjave, fokusirajte se na pozitivne akcije koje se preduzimaju kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti. Deci treba reći da se odrasli trude da zaštite decu i da rade na pronalaženju rešenja za ovaj problem.
Važno je da roditelji obaveste decu da su tu da razgovaraju i da odgovore na pitanja o bilo čemu u vezi sa incidentom, uključujući njihovu sopstvenu bezbednost. U redu je ne znati sve odgovore. Neka vaše dete zna da nije samo u svojim osećanjima, i kako god se oseća da je u redu.
Stručnjaci upozoravaju da problemi sa mentalnim zdravljem većine dece obično se rešavaju oko godinu dana nakon nasilja iz vatrenog oružja.
Dete u tom periodu može da oseća strah ili zabrinutost za druge, da se boji drugog pucanja, da izbegava prijatelje ili društvene situacije, jede ili spava drugačije, bude manje sposobno da se fokusira, ima glavobolje ili bolove u stomaku, razgovara o događaju ili puno ili nikako, ima jake emocionalne ili fizičke reakcije na medije ili zvukove.
Kako da se ponašaju odrasli
I roditelji, i svi odrasli, takođe treba dase pobrinu za svoje mentalno zdravlje nekon nemilog događaja pucnjave. Iz Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje poručuju da svi koji su pogođeni školskom pucnjavom moraju biti svesni da je normalno da se osećaju anksiozno, depresivno i traumatizovano.
Važno je potražiti pomoć i podršku kako bi se prevazišla ta trauma i izgradilo zdravije emocionalno stanje. Pomoć može biti pomoć prijatelja i porodice, ali ako osećate da to nije dovoljno, ne ustručavajte se da potražite i stručnu pomoć. Razgovarajte sa drugima. Povezivanje sa ljudima koji se osećaju isto, ili su bili pogođeni poput vas, može vam pružiti utehu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
