Šta je maksimalna dozvoljena količina ostataka pesticida na biljkama?

Toksična svojstva pesticida primorala su mnoge zemlje da propišu najveće količine dozvoljene u namirnicama za upotrebu. Ove najveće količine, takozvane tolerantne granice, izražavaju se u ppm.

Kada se tokom kontrole kvaliteta životnih namirnica utvrdi da u njima sadržaj tragova pesticida prelazi tolerantne granice, tada se iste stavljaju van prometa.

Pored propisa o tolerantnim granicama, većina zemalja pa tako i naša, donosi sa pojavom svakog novog pesticida i dozvoljene poslednje rokove, poslednjih tretiranja zasada i useva, odnosno njihovih polodova tim preparatom. Na taj način se donekle utiče indirektno da tragovi pesticida ne pređu tolerantne granice.

Ako se zasadi i usevi tretiraju po uputstvima koja se daju uz svaki pesticid, onda nema nikakvih opasnosti za njihovu upotrebu u ishrani. Posle tretiranja zasada i useva, pesticid se pod uticajem kiše, rose, svetlosti, toplote, vetra i uticaja same biljke postepeno razgrađuje, pri čemu gubi zaštitnu i toksičnu vrednost.

Svi pesticidi su manje ili više otrovni, njihovi ostaci mogu biti opasni samo ako pređu određenu granicu. Zato je potrebno pridržavati se propisane koncentracije, doze, broja tretiranja, a pogotovu karence preparata. Otrovnost pesticida zavisi od njegove upotrebljene količine. Jak otrov uzet u neznatnim količinama neće izazvati trovanje, a ako se u organizam unesu veće količine slabijeg otrova doćiće do trovanja. Nauka je za svaki pesticid i svaku biljnu vrstu odredila tolerantnu dozu koja se bez opasnosti po zdravlje korisnika može naći na tretiranim plodovima. To su takozvane maksimalne dozvoljene količine – MDK, koje unete u organizam korisnika plodova, tretiranjem određenim insekticidima, kod normalne ishrane ne predstavljaju opasnost od trovanja.

MDK su izražene u ppm. Maksimalne dozvoljene količine MDK ostatka pesticida znatno su manje od onih štetnijih. Zato one predstavljaju administrativnu granicu, a ne granicu između otrovnih i neotrovnih količina. Danas je bez ikakvih ostataka pesticida nemoguće proizvesti biljni proizvod, zato što se neznatne količine pesticida nalaze u vazduhu, kišnici i zemljištu. Ni u kojem slučaju ne sme se tolerisati i odobriti prodaja i konzumiranje povrća, voća i grožđa ili prerađivanje koje sadrža nedozvoljene količine pesticida.

Fitosanitarna inspekcija redovno kontroliše voće i povrće na pijacama na ostatke pesticida. U slučaju pozitivnih uzoraka, takvi prodavci – proizvođači se sankcionišu.

Većina proizvođača se drži preporuke o primeni pesticida, ali, naravno, uvek postoje izuzeci.

Pročitajte još:

Put ka zdravlju vodi preko klica i mikrobilja (FOTO)

STARČEVO – Odavno je poznato da je zdravlje najveće bogatstvo. Imperativ je kako ga sačuvati, pogotovo danas. Bitan faktor na tom putu je, naravno, ishrana. Proizvesti zdravu hranu san je mnogih porodica. Tom mišlju se, od pre nekoliko godina,  rukovodila i Danijela Ratkov, dipl. hemičar iz Starčeva, sela nadomak Pančeva, kada je počela iz hobija da gaji mikrobilje. Iako je odrasla na gradskom asfaltu, odabrala je život na selu u suprugovoj porodičnoj kući, gde su se odvajkada bavili poljoprivredom. Po prirodi znatiželjna, a veliki pristalica zdrave ishrane, odlučila je da sama proizvede zdravu hranu za svoju porodicu. Pre nego što […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.