Ljudi žure, nekud jure i tek poneko uputi letimičan pogled ka njemu – velikom akvarijumu, ušuškanom između dva drveta na ivici trotoara, u čijoj zelenoj vodi luta na stotine pobesnelih mehurića.
Mnogi Beograđani još uvek se nisu podrobnije upoznali sa prvim urbanim foto-bioreaktorom u Srbiji pod imenom LIQUID3 rešenim da, u skladu sa skromnim mogućnostima, stane na put zagađenju.
„Ovaj naš sistem je alternativni koncept ozelenjavanja namenjen za urbane mikrosredine gde je zagađenje toliko veliko da ni drvo nije funkcionalno posaditi”, govori za BBC na srpskom Ivan Spasojević, rukovodilac projekta sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja.
LIQUID3 zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 metara kvadratnih travnjaka.
Ipak, cilj nije da se zamene šume, već da se popune „urbani džepovi” gde nema prostora da se zasadi novo drvo.
Prototip je postavljen u septembru, ispred zgrade beogradske opštine Stari grad u Makedonskoj ulici.
Iza ovog pionirskog projekta stoji tim naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, koji je podržalo nekoliko međunarodnih organizacija i domaćih institucija.
Kako funkcioniše foto-bioreaktor?
Foto-bioreaktor je sistem za uzgoj mikroalgi koje vršeći fotosintezu vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.
Način funkcionisanja ovog tečnog drveta nije toliko komplikovan.
„Dok vazduh prolazi kroz sistem, mikroalge vezuju ugljen-dioksid, odnosno vrše fotosintezu i taj ugljen-dioksid zarobljavaju u formi biomase i uz to proizvode kiseonik”, objašnjava Spasojević, naučni savetnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja.
Tvrdi da su ove jednoćelijske alge koje, između ostalog, žive i u jezerima, rekama i barama Srbije, 10 do 50 puta efikasnije u fiksaciji ugljenika u odnosu na kopnene biljke.
Takođe, daleko su izdržljivije u poređenju sa drvećem, mogu da žive u daleko zagađenijim sredinama od urbanih, ali i da trpe druge gasove sa efektom staklene bašte.
Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.
Pored oslobađanja kiseonika, prečišćavanja vazduha i ozelenjavanja posivelih betonskih površina, foto-bioreaktor služi i za proizvodnju biomase koja može da se koristi i kao organsko đubrivo za zasade ili parkove javnog zelenila.
Međutim, biomasa beogradskog urbanog prečišćivača nije još uvek našla vlastitu primenu jer su tek prvi uzorci poslati na analizu.
