Smatra se da tradicionalni plan ishrane u severozapadnoj Španiji i severnom Portugalu smanjuje salo na stomaku i poboljšava nivoe HDL “dobrog” holesterola.
Da li je vreme da se pozdravimo sa metiteranskom dijetom, jer na velika vrata ulazi atlantska dijeta – tradicionalni plan ishrane u severozapadnoj Španiji i severnom Portugalu – za koji se veruje da ublažava salo na stomaku i poboljšava nivoe HDL “dobrog” holesterola.
Atlantska ishrana sastoji se od dosta ribe i morskih plodova, povrća, voća, integralnih žitarica, pasulja, maslinovog ulja, sušenog voća (posebno kestena), mleka, sira i umerenog unosa mesa i vina.
Studija koja je objavljena prošle nedelje u JAMA Network Open pratila je više od 200 porodica iz ruralne španske zajednice “A Estrada” od marta 2014. do maja 2015. Tokom studije 121 porodica je upućena na atlantsku ishranu, dok je 110 porodica nastavilo da konzumira svoju tipičnu ishranu.
Na početku studije i nakon šest meseci, prikupljeni su podaci o ishrani učesnika, fizičkoj aktivnosti, upotrebi lekova i drugim varijablama. Istraživači u Španiji takođe su merili obim struka, nivoe triglicerida, nivo HDL holesterola, krvni pritisak i nivo glukoze kod ispitanika.
Od 457 učesnika koji nisu imali metabolički sindrom na početku ispitivanja, 23 ga je razvilo tokom šestomesečnog eksperimenta. Tačnije, njih 17 (7,3 procenta) koji su pratili svoju tradicionalnu ishranu i njih šestoro (2,7 procenta) koji su prešli na atlantsku ishranu.
Od 117 učesnika koji su pre ispitivanja ispunili kriterijume da boluju od metaboličkog sindroma pre početka studije, njih 18 koji su držali atlantsku dijetu (28,6%) i njih 16 u kontrolnoj grupi (29,6%) izgubili su simptome metaboličkog sindroma.
Istraživači su, međutim, izvestili da atlantska dijeta “nije imala značajan uticaj na visok krvni pritisak, visoke nivoe triglicerida ili visoke nivoe glukoze”, ali da je značajno poboljšala obim struka i nivoe HDL holesterola.
– Atlantska dijeta predstavlja značajan potencijal za poboljšanje zdravlja zbog svog naglaska na hranu bogatu hranljivim sastojcima i porodično orijentisane navike u ishrani – rekla je za Healthline dijetetičarka Mišel Rutenštajn i dodala:
– Ova dijeta poboljšava biodostupnost hranljivih materija, time što daje prioritet zdravim sastojcima i tradicionalnim metodama kuvanja kao što je dinstanje. Time osigurava da telo može bolje da apsorbuje i iskoristiti nutriente.
Dr Čeng-Han Čen, interventni kardiolog iz Kalifornije, koji nije uključen u novo istraživanje, rekao je da rezultati nisu iznenađujući “pošto je ishrana veoma slična dobro proučenoj i korisnoj mediteranskoj ishrani“. Mediteranska ishrana stavlja naglasak na povrće, voće, pasulj, sočivo, orašaste plodove, integralne žitarice i ekstra devičansko maslinovo ulje i dozvoljava umerenu količinu ribe, sira, jogurta i vina dok izbegava crveno meso, slatkiše, slatke napitke i puter.
I istraživači u Španiji su takođe primetili da atlantska dijeta “deli sličnosti“ sa mediteranskom ishranom.
– Obe vrste načina ishrane imaju potencijal da smanje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, raka, moždanog udara, pa čak i kognitivnog opadanja, kao što su demencija i Alchajmerova bolest, i da poboljšaju gastrointestinalnu funkciju i mikrobiom creva – ističe vanredni profesor Univerziteta u Majamiju Trejsi Krejn.
Studija objavljena 2021. godine otkrila je da je “atlantska” ishrana, poznata i kao južnoevropska atlantska dijeta, dosledno povezano sa manjim rizikom od smrti.
Postoje neka ograničenja za novu studiju, pri čemu istraživači priznaju da “šest meseci možda nije dovoljno dugo da se pravilno procene metaboličke promene”. Praćenje učesnika tokom niza godina moglo bi ojačati naše rezultate.”
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
