SUBOTICA – Otvaranje Klastera 4 predstavlja samo početak mnogo intenzivnijeg razgovora o tome šta Srbija, kao država kandidat, treba da uradi da bi zaštitila svoju životnu sredinu na način na koji to rade zemlje Evropske unije, zaključeno je na današnjoj zajedničkoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja se održala u Subotici.
U pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, Srbija je pre dva dana otvorila Klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja – Transportna politika (Poglavlje 14), Energetika (Poglavlje 15), Trans-evropske mreže (Poglavlje 21) i Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27). Po rečima Nataše Dragojlović, koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ovo znači da je proces integracija i pregovora sa Evropskom unijom konačno otkočen, budući da Srbija gotovo dve godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, te da otvaranje Klastera 4 vidi kao početak razgovora o tome šta naša država treba da uradi da bi zaštitila svoju životnu sredinu na način na koji to rade zemlje Evropske unije.
Sigurno da otvaranjem Klastera 4 nismo dobili čist vazduh, zdravu vodu ili zemljište koje je zaštićeno kao što je zaštićeno u Evropskoj uniji. To mi nismo dobili. Mi smo dobili priliku da u razgovorima i dijalogu sa Evropskom unijom tokom pregovora kažemo kada, na koji način i kojim sredstvima ćemo finansirati ili realizovati one standarde koji postoje već u državama članicama Evropske unije. Koliko smo mi daleko od toga? Pa, prilično. Zakoni nisu loši, ima dosta toga da se hramonizuje da bi naši zakoni bili potpuno isti kao u Evropskoj uniji, ali isto tako je važno da imamo izgrađene institucije koje garantuju da ti zakoni mogu i da se sprovedu – kazala je Dragojlović.
Kako je objasnio Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za saobraćaj i panevropske koridore, Klaster 4 je vrlo kompleksan, jer će podrazumevati i zaokret ka cirkularnoj ekonomiji koja će morati da se implemetira u svim sektorima. Ipak, kako je istakao, glavna tema Zelene agende biće da se određene tehnologije vrlo brzo, ako ne i odmah, moraju zatvoriti.
To je za Srbiju jako značajno da se mora pod hitno, što pre, redukovati emisija CO2 iz elektroenergetike. Znači, zatvaranje termo centrala u periodu do 2040. godine, jer je naša obaveza da do 2050. godine budemo potpuno karbonski neutralni iz elektroenergetike – kazao je Kalmar. – Na teritoriji Grada Subotice to bi se reflektovalo u smislu da je neophodno smanjiti potpošnju električne energije u grejanju. CEKOR je već počeo jedan projekat i u dijalogu smo sa Gradom Subotica, gde je neophodno investirati u redukciju potrošnje, znači izolovati kuće, promeniti prozore, promeniti način proizvodnje toplote da bismo postigli nekoliko ciljeva, a to je smanjenje energetske potrošnje, smanjenje energetskog siromaštva i smanjenje zagađenja, koje je zapravo jedan od glavnih problema. S druge strane, cirkularna ekonomija podrazumeva smanjenje otpada, odnosno da ono što je nekada bilo bacano na deponije, da se ponovo koristi kroz reciklažu. Zelena agenda će jako mnogo promena podrazumevati i u saobraćaju, već se govori o električnim automobilima, odnosno prelasku na neka alternativna rešenja, kao što su hibridna vozila ili veća upotreba javnog prevoza.
Da našu zemlju očekuje mnogo posla, kazala je Nataša Đereg, direktorka CEKOR-a i koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 27, jer će zaštitu životne sredine morati da integriše u sve oblasti, a za šta se procenjuje da će joj biti potrebno oko 15 milijardi evra do 2030. godine, zbog čega se ovo ujedno smatra i najskupljim pregovaračkim poglavljem.
Najskuplje je, najobimnije, tu su investicije koje se očekuju od nas, tu su mnogi projekti i zaista će svi morati da rade, i privatan sektor da izdvoji svoja ulaganja, i lokalne samouprave, jednostavno svi akteri društva i da promene ponašanje – istakla je Đereg. – Subotica je jedan od gradova koji zaista prati sve što se dešava. Imamo Službu za zaštitu životne sredine koja dobro radi i svi oni zakoni koji su trenutno važeći, mislim da se u Subtici dobro implemetiraju za razliku od ostalih mesta.
