VOJVODINA – Više od šest meseci fakulteti su u blokadi. Postavlja se zdravorazumsko pitanje šta će biti sa školskom godinom? Da li će studenti izgubiti sve zbog blokade?
Da li su svi rokovi za povratak na nastavu propušteni? Kako će se ova godina završiti i da li uopšte ima nade za upis novih studenata?
Blokada fakulteta traje više od šest meseci – gde je kraj?
Država je od početka ponudila dijalog, ali su studentski plenumi (iako nelegitimne organizacije) koji su fizički blokirali zgrade fakulteta, odbijali svaku vrstu razgovora i insistirali na Zahtevima koje su ispostavili. Tokom gostovanja u poslednjoj emisiji “Utisak nedelje” predstvanici studenata su izjavili da je za svih pet zahteva zapravo nadležno tužilaštvo (bez jasnih navoda koje i na kom nivou), a da su predstavnici države “nenadležne institucije”, a predsednik države “nenadležna predmetna instutucija”. I dok se država trudi da pronađe rešenje i omogući završetak akademske godine, organizovanjem sastanaka između premijera Macuta i ministara sa rektorom Univerziteta u Beogradu, i delom nastavnog kadra koji podržava blokadu, i dalje se kroz razgovor ne dolazi do planova za završetak nastave i organizaciju upisa. Uprkos naporima Ministarstva prosvete da se omogući nastavak rada i da se studentima koji žele da uče – to i omogući – iz Rektorata i dalje stiže ćutanje.
Ministarstvo nudi dijalog, studenti i Rektorat ostaju nema
Zbog nepostojanja plana nastavka nastave, generacije studenata dovedene su u nezavidan položaj. Mnogi od njih već su izgubili semestre, a postoji realna opasnost da izgube celu godinu. Ako se blokada nastavi, Srbija bi mogla postati jedina zemlja u Evropi u kojoj studenti formalno neće moći da završe školsku godinu – ne zato što nisu učili, već zato što im profesori to nisu dozvolili.
Postavlja se i pitanje: kako će studenti konkurisati za stipendije u zemlji i inostranstvu, za razmene, master studije i nastavak obrazovanja? Ako su formalno “pali godinu” zbog blokade, mnogi će izgubiti šansu da nastave školovanje van granica Srbije.
Ministarstvo je spremno na kompromis – da se akademska godina završi za sve koji žele da polažu ispite, da se omogući upis nove generacije brucoša i da se nastava nastavi. Međutim, iz Rektorata i dalje stiže odbijanje bilo kakvog razgovora o operativnim rešenjima.
Zato javnost s pravom postavlja pitanja: Zašto rektor Đokić ne želi da pomogne studentima koji žele da nastave školovanje? Zašto ne postoje planovi za upis nove generacije? Zašto deo akademske zajednice koristi svoju poziciju da spreči obrazovni proces umesto da ga unapredi?
Ako se hitno ne donese odluka, posledice će biti dugoročne – ne samo za ovu generaciju studenata, već i za ugled celokupnog univerzitetskog sistema Srbije.
