Srbija će, kako su najavili predstavnici Vlade, do kraja godine predati kandidaturu za uključivanje u jedinstveni platni sistem Evropske unije – SEPA. Taj sistem podrazumeva da se platni transferi unutar Evropske unije obavljaju bez troškova provizija. Uključivanje u taj sistem ponuđen je zemljama regiona u Planu rasta za Zapadni Balkan koji je pripremila EU.
Uz novac koji je opredelila EU u tom planu, inicijativu za uključivanje u jedinstveni platni sistem EU svi lideri sa Zapadnog Balkana vide kao najpozitivniju stvar, kažu upućeni. Ministarka za evropske intregracije Tanja Miščević, koja je najavila da će do kraja godine biti podneta kandidatura za uključivanje u jedinstveni platni sistem EU, rekla je da to znači da se naredne godine počinje sa pripremom sistema.
– Nadam se vrlo brzo iza toga da banke, koje posluju u Srbiji, postaju spremne da na isti način kao bilo koja banka koja funkcioniše u EU, transferišu sredstva – kaže Miščević.
Postavlja se pitanje koje će koristi za građane i privredu značiti uključivanje Srbije u taj sistem EU.
Šta je SEPA
Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske politike kaže da je kao kreditni transfer, SEPA prvi put predstavljena 2008. godine, od 2014. se u potpunosti implementira u evrozoni, a od 2016. i u državama koje ne koriste evro.
– Ona ima ukupno 36 članica, tu spadaju i Vatikan, San Marino, Norveška, Švajcarska, Island, Monako. i te države. To je ogroman prostor gde mi dobijamo pristup jednostavnijem i jeftinijem plaćanjem – rekao je Dimitrov.
On je objasnio da SEPA podrazumeva da se sva plaćanja, odnosno platni transferi unutar Evropske unije obavljaju bez troškova provizija.
– Taj sistem u znatnoj meri smanjuje troškove koje imaju i potrošači, a i sama privreda na transakcije. I naravno da je ta inicijativa kao takva postala veoma primamljiva i za Zapadni Balkan – rekao je on.
Dimitrov navodi da bi uključivanje Srbije u taj sistem značio mnogo za privredu, jer će se na taj način znatno smanjiti troškovi malih i srednjih preduzeća. Sistem je, dodaje, značajan i za građane, a konkretne koristi ilustrovao je primerom.
– Konkretno, ukoliko želim da uplatim bilo kom mom prijatelju ili bilo kome u zemlji koja je članica EU, to prosto mogu da uradim preko m-banking aplikacije na telefonu i neću imati nikakve troškove provizije. Biće potpuno isto kao da prebacujem novac u zemlji – objašnjava Dimitrov.
Finanijski konsultant Vladimir Vasić kaže da jedinstven platni sistem Evropske unije omogućava da se obaveze izvršavaju u milisekundama, ali nominanovano u evrima.
– Na taj način zapravo smanjujete troškove konverzije iz jedne u drugu valutu. To je način, jedan korak u jedinstvenom sistemu plaćanja koji omogućava samo benefite ako ste u njemu, upravo kao i za građane Evropske unije. To je jedan od koraka približivanja Srbije EU s obzirom na to nam je EU najveći spoljnotrgovinski partner – napominje Vasić.
Koji su kriterijumi za učešće u SEPA
Dimitrov kaže da jedinstveni platni sistem Evropske unije vodi Savet za plaćanje EU.
– Oni su zapravo ti koji se tu pitaju, koji vode tu inicijativu. Oni imaju tako set kriterijuma koji moraju da se ispune. Prvi kriterijum tiče se odnosa sa Evropskom unijom. Svaka zemlja koja je kandidat koja želi da uđe u SEPA mora da ispuni određene uslove. Pre svega, to se odnosi na to da ima jake veze, pre svega ekonomske, sa Evropskom unijom – objašnjava Dimtrov.
Dodaje i da su za to potrebni i ugovori.
– To recimo Srbija i zemlje Zapadnog Balkana imaju kroz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Trenutno one su kandidati, tako da taj kriterijum tu stoji. Tu postoje kriterijumi koji se tiču sistema plaćanja, bankarskog sistema i konkurencije – navodi Dimitrov.
Na pitanje koliko je bankarski sistem spreman za SEPA, Vasić podseća da 70% banaka u Srbiji potiče iz EU.
– Oni već imaju taj sistem, tako da pretpostavljam da to nije neka velika aktivnost za naše banke. a spremiće se verovatno ako nisu. Pretpostavljam da to nije nešto što je nepoznato njima kao rešenja – kaže Vasić. ‚
Dimitrov ukazuje da Srbija trenutno ima veoma razvijen bankarski sistem.
– Naravno reforme će biti potrebne u određenoj meri, ali neće biti toliko problematično koliko se inicijalno mislilo. Tako da postoji mogućnost, da ukoliko mi recimo apliciramo kao što je najavljeno krajem godine, da već u roku od godinu da možemo možda i da se priključimo SEPA – ocenjuje Dimitrov.
On dodaje da postoje i kriterijumi koji se tiču i konkurencije, odnosno SEPA je navela da zakonodavstvo koje se odnosi na konkurenciju mora da bude usklađeno sa legislativama Evropske unije.
– Iako recimo izveštaj Evropske komisije Srbiju ocenjuje kao umereno pripremljenu za Evropsku uniju, ipak kada je reč o samim tim konkretnim kriterijumima u vezi sa konkurencijom koji su u poglavlju i koji su potrebni za članstvo, mi tu imamo veliku usklađenost. Tako da neće ni to biti toliko problematično da se tu učine te potrebne reforme kako bismo mi prišli SEPA – naglašava Dimitrov.
Pročitajte još:
Centralne banke Srbije i Crne Gore idu ka direktnom platnom prometu
PODGORICA – Ministarstvo finansija Crne Gore iniciralo je pitanje direktnog platnog prometa između te države i Srbije, a upućen je dopis crnogorskoj Centralnoj banci za rešavanje dugogodišnjeg problema, objavila je agencija MINA. Crnogorski ministar finansija Aleksandar Damjanović potvrdio je da je uspostavljena i komunikacija između centralnih banaka. On očekuje da ubrzo budu razmatrani predlozi za uspostavljanje direktnog platnog prometa. Tako bi bila eliminisana dugogodišnja biznis barijera u poslovanju i bili smanjeni troškovi građanima i privredi. Na nivou vlada dve države, prilikom nedavne posete crnogorske delegacije Beogradu, izražena je saglasnost da se direktni platni promet mora što pre regulisati. Pročitajte još: Preuzmite […]
