O zlatu sa Poljuda se i danas priča
Sa Evropskog prvenstva u Splitu, atletičarka Snežana Pajkić, vratila se 1990. godine sa zlatom. Tada, 19-godišnja devojka iz Ćuprije uzela je medalju u trci na 1500 metara.
Ta trka pružila je Snežani besmrtnost. Pobeda koja je po mnogima senzacionalna, prepričavala se godinama.
– Za takve trenutke svaki sportista živi i radi, to je nešto što nam ostaje za ceo život kakvu god on imao fabulu, taj sjaj ostaje večan i on pokreće sve turbine. Slika svemirskog broda, stadiona Poljud kroz koji sam istrčala trku karijere i koja će obeležiti sve ono što radim nikada mi se neće izbrisati iz sećanja. U svakoj trci koju sada gledam vraćam se bar na delić sekunde u taj dan koji je obeležio moj život. Iako sam pre dolaska u Split imala iza sebe juniorska zlata, dva evropska i jedno svetsko, nisam očekivala da ću pomrsiti račune seniorkama koje su bile znatno iskusnije i starije od mene.
Ipak, čari sporta su upravo u tome što su čuda uvek moguća, a ja sam ponosna što sam u iako kratkoj karijeri napravila to čudo, što sam iz pozicije autsajdera pokazala svima da svi oni koji su u igri, nisu tu bez razloga, svi se ravnopravno bore za isti cilj, a pobeda će otići onome koji je u tom trenutku zadatak nabolje postavio i rešio – počinje priču zlatna Snežana, prenosi Atletski savez Srbije.
Legendarna srpska atletičarka sa velikom radošću čeka početak Svetskog prvenstva koje će se od 18. do 20. marta 2022. godine održati u Štark Areni.
– Svetsko prvenstvo u Beogradu je najlepši mogući san svih nas atletskih radnika, bivših takmičara, poklonika ovog sporta. To je priznanje dobrog rada, tradicije, ljubavi koju smo utkali u ovaj sport. Dočekali smo da nakon fantastičnog Evropskog prvenstva u dvorani 2017, sada imamo i planetarno, što nas sve čini ponosnim i srećnim. Na delu ćemo videti aktueltne svetske rekordere, olimpijske šampione, našu zlatnu decu na čelu sa Ivanom Španović. Biće to tri dana praznika atletike koji će dok smo živi strujati našim venama.
Kada sledi veliko takmičenje, ni godine, prethodna takmičenja, forma, nisu bitni.
– Ni skromni uslovi, ni podneblje, ni mesto, ni vreme, ništa nije odlučujući faktor. Odluka je uvek na tebi samom, koliko si spreman da daš od sebe, da se žrtvuješ, da budeš hrabar i istrajan. I danas kroz rad u sportu i atletici uvek ističem važnost da se deca usmere na to što je njihov talenat, za šta pokazuju sklonost i ljubav. Moj početak je bio upravo takav, sa deset godina na školskom krosu sa kojeg me profesor Petrović upućuje na stadion i treninge, što je za dve godine rada rezultiralo pozivom u reprezentaciju Jugoslavije i učešće na Balkanskom krosu u Turskoj. Prvu medalju iskovala sam 1986. na mom prvom svetskom juniorskom pr-venstvu koje je bilo u Atini i gde sam osvojila bronzu, a iza mene su stajali ogroman rad i vera u sebe i svoje snove – objasnila je Pajkić-Jolović.
Velika šampionka, na kraju je komentarisala i takmičenje u Splitu, kada je slavila na Poljudu.
– U finalu sam bila rasterećena, bez ikakve obaveze i pritiska. Trener i ja nismo imali ni posebnu taktiku, dogovorili smo se da trčim u grupi i da izdržim koliko mogu. Imponovalo mi je da već u prvoj seniorskoj godini trčim u finalu sa veličinama kakve su Dojna Melinte, Elen Kisling, Ljudmila Rogačeva. U poslednjih 150 metara postala sam svesna da mogu da osvojim medalju. Tada već nije bilo svejedno. A kad smo ušli u ciljnu ravninu, kad sam videla da mogu da finiširam u svom stilu, nastala je euforija, publika mi je dala još veću snagu i pobedila sam – priseća se najradosnijeg trenutka karijere.
Među prvima čestitao joj je kolega iz reprezentacije, Dragutin Topić, koji je kasnije osvojio takođe zlato.
Poslednjih godina Snežana Pajkić Jolović je vodila i borbu sa opakom bolešću, koju na sreću uspešno završava, sve vreme aktivno učestvujući u poslovima vezano napredak I razvoj sporta na našim prostorima.
– Borba sa bolešću nije me odvojila od moje večne ljubavi, atletike. I kada vam život servira teške priče, kada su pred vama na izgled ne rešive situacije, uvek imate opciju da se borite, da nastavite da dajete sve od sebe, da budete hrabri, a sreća prati hrabre. Hvala sportu i atletici, od njih sam naučila prave vrednosti života koje nisu materijalne prirode, već su neopipljive i uzvišene – zaključila je srpska sportska heroina Snežana Pajkić Jolović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
