Psihološkinja otkriva koje fraze roditelji ne bi trebalo da koriste zbog negativnog uticaja na samopouzdanje deteta
Zdravo samopouzdanje deteta zahteva balans između kritike i pohvale, podršku i gledanje na razvojne faze deteta
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. I ima svoj način vaspitanja kako bi ga izveo na pravi put. Međutim, mnogi roditelji nesvesno prave određene greške koje negativno utiču na dečje samopouzdanje. Psihološkinja Radmila Grujičić u razgovoru sa Ženu otkriva koje fraze roditelji nikako ne treba da izgovaraju jer mogu da ostave dalekosežne posledice.
Samopouzdanje je ključno za srećno detinjstvo i utiče na kasniji život.jako je bitno da roditelji grade samopouzdanje deteta od malih nogu. Ali, nekada iz najbolje namere svojoj deci govorimo neke stvari koje na njihovom srcu ostavljaju duboki trag. Zato smo mi pitali psihološkinju Radmilu Grujičić da nam objasni gde roditelji najčešće greše i kako da ojačaju dečje samopouzdanje.
Preterani kriticizam
Najčešća roditeljska greška je preterani kriticizam, navodi dr Radmila Grujičić.
– Roditelji se iz najbolje namere trude da detetu daju savete kako bi bilo što bolji učenik, ali se onda pretvaraju u stroge kritičare. Konkretno, najčešće izgovaraju sledeće fraze: „Nisi dobro to uradio“, „Nemoj da si glup“, objašnjava psihološkinja.
Kritikuje se ličnost deteta
Naša sagovornica dalje objašnjava da roditelji vrlo često upućuju kritike koje se odnose na ličnost deteta, a ne na konkretnu grešku.
– Ako dete nešto razbije, roditelji često to proprate komentarom: „Baš si trapav“, „Nemoj da si smotan“, „Zašto si toliko glup“, upozorava ona.
Preterana brižnost
Učestala roditeljska greška je i preterana preterana brižnost, smatra psihološkinja.
– Roditelji treba da znaju da preterana brižnost u bitnoj meri snižava dečje samopouzdanje, a i čini da se oseća anksiozno. Svaki korak deteta je propraćen sledećim porukama: „Nemoj da si neoprezan“ , „Budi oprezan“, „Ne veruj drugima, može to i da ti se desi“, “ Nemoj da si opušten“, Svet nije sigurno mesto“, „Svako hoće da te prevari“, Ne veruj nikome“…
Ili su previše pored deteta ili ih nema nigde
– Roditelji nekada previše rade i nemaju dovoljan kontakt sa detetom, a taj kontakt iako postoji nije kvalitetan. Psiholozi se slažu da je bolje možda i da manje vremena provedete sa detetom, ali da je to kvalitetno. Veoma je važno da pitate svoje dete kako se oseća i da se bavite njim – ističe Radmila Grujičić.
– Sa druge strane, često se dešava da roditelji previše vremena provode sa decom, ali u smislu da na na njih projektuju svoje neispunjene želje i potrebe. Dete ima gušći raspored nego odrasli – stalno juri za nekim postignućima, a to nikako nije dobro. Na primer, mora da ide na što više treninga i časova, što privatnih što državnih, te na takmičenja – navodi ona i dodaje da psiholozi smatraju da je to posledica narcisoidnih roditelja koji kroz decu pokušavaju da pumpaju svoj ego.
Kako ojačati dečje samopouzdanje?
Psihološkinja Radmila Grujičić naglašava da je za zdravo dečje samopouzdanje jako važno uspostaviti balans.
– Treba da postoji kritika, ali i pohvala. Kritika treba da se odnosi na konkretan postupak. Kada upućujemo kritiku, moramo dati i argumente zašto kritikujemo i šta mislimo o tome. Pritom, moramo biti otvoreni i da čujemo dete. Možda ono ima drugačije potrebe i želje, možda se nešto dogodilo, jednostavno da mu damo priliku da ga čujemo – objašnjava naša sagovornica.
Kako dalje savetuje, kritika treba da bude usmerena na konkretnu stvar, ne na ličnost.
– Potrebno je da malo više gledamo svoju decu, a manje da pratimo projekcije šta bismo mi voleli. Ili da nađemo meru između neprisutnosti i preterane prisutnosti. U smislu da dete zovete više puta dnevno, kada ima kontrolni, odmah ga zovete da proverite kako je uradio, kao da je to najvažnije.
Prema njenim rečima, akademska znanja jesu važna, ali najvažnije je kako se dete oseća – da je zadovoljno i srećno.
– Vrlo je važno za samopouzdanje da podržite svoje dete, u smislu da ga pitate šta misli i date mu podršku i pohvalite ga za izražen stav. Svaki pedagog i roditelj treba da vidi šta su razvojne faze, na čemu bi dete trebalo da radi, a šta je ono što već dobro radi. Mnoga deca imaju neke talente – ako na primer, ne zna matematiku, možda dobro zna atletiku, likovno ili svira neki instrument. Recite da je to prelepo. Najvažnije je da deca budu stabilna i zdrava. Takođe, bitno je da budu usmerena na zdrave načine provođenja vremena (fizička aktivnost, muzika) – zaključuje Radmila Grujičić.
Koje su posledice?
– Dokazano je da traumatska iskustva i sve ove greške prave neurotičnu ličnost – osobu koja nosi traumatska isksutva kroz život i ponavlja taj obrazac nekog osećanja i lične nesigurnosti. Takva nesigurna osoba često projektuje strahove u odnosu sa drugim ljudima i u radnom okruženju – upozorava psihološkinja i ističe da se to bez psihoterapije teško može izlečiti i prevazići.
Kako dalje navodi, zbog potisnutih strahova i nesigurnosti, tokom života mogu da se stvore mentalni i zdravstveni problemi.
– Može da se razvije depresija i anksioznost – kaže Radmila Grujičić.
