BEOGRAD – Naučnici Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu razvijaju biosenzor za rano otkrivanje kancera debelog creva i rektuma, drugog najčešćeg zloćudnog tumora u obolevanju i smrtnosti, a projekat započet pre godinu dana ulazi u drugu, eksperimentalnu fazu.
U timu naučnika, koje predvodi dr Aleksandra Nikolić, je i studentkinja završne godine molekularne biologije i fiziologije Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katarina Pavlović, kaže da je projekat započet pre godinu dana uskoro ulazi u drugu eksperimentalnu fazu.
Kako navodi, pri kraju je prva, bioinformatička faza u kojoj se, objašnjava mlada naučnica, istražuje da li regulatorni genski elementi, segmenti molekula DNK, mogu da osete malignitet na nivou molekula i da li imaju predispoziciju za pravljenje senzora.
Druga faza je eksperimentalna, u toj fazi se naučna predviđanja testiraju i razvija se senzor”, kaže za Katarina kojoj je prošle godine dodeljena Svetosavska nagrada za naučno-istraživačke radove o primeni savremenih tehnologija u biomedicini.
Ističe da informacione tehnologije imaju veliku primenu u biologiji i biomedicini, a da se bioinformatika razvija kao oblast koja bi trebalo da doprinese razvijanju dijagnostičkih metoda za rano otkrivanje kancera i drugih bolesti, ali i lekova.
Katarina je i dobitnica priznanje “Žene u inženjerstvu” za rad o primeni “nadgledanog mašinskog učenja u predviđanju tipa fizičke aktivnosti na osnovu podataka o ubrzanju”.
To bi, kako je objasnila, moglo da se primeni u medicini kao aplikacija za mobilne telefone koja bi “procenjivala” fizičku aktivnost pacijenata i značajno skraćivala njihovo bolničko lečenje.
“Svi imamo telefone koji mere broj koraka i ubrzanje, a na osnovu podataka o ubrzanju određuju se kategorije – hod, trčanje ili sedenje. . . Svi mi hodamo različitom brzinom, a to je važno da se proceni jer onda pacijent ne mora da ostane u bolnici tokom čitavog oporavka da bi ga lekari nadgledali, već može da bude kod kuće, a da lekari dobijaju informacije o tome koliko se kreće, da li oseća napor prilikom aktivnosti…”, objašnjava Katarina.
Dodaje da je reč o novoj oblasti, tzv. digitalnoj fenotipiji koja se bavi ne samo predviđanjem fizičke aktivnosti već celokupnog mentalnog i fizičkog stanja pacijenta na osnovu različitih podataka koji se mogu dobiti putem raznih platformi za mobilne telefone.
Katarina kaže da po završetku studija planira da doktorira iz oblasti koje povezuju informatiku i biologiju, a konkurisala je na nekoliko američkih univerziteta koji, kako navodi, među prvima u svetu inkorporiraju nove tehnologije u biomedicini.
Međutim, ne isključuje mogućnost da ostane i nastavi školovanje u Srbiji.
“U Srbiji se sve više pažnje posvećuje nauci, posebno finansijski, to je veoma važno i ohrabrujuće za mlade naučnike. Međutim, problem je što se u nauci, ne samo kod nas, stalan posao dobija nakon doktoriranja, ali ni to nije garancija, tako da je za žene to posebno otežavajuće zbog zasnivanja porodice”, kaže Katarina.
Ipak, primećuje da se sve više žena bavi naukom i istraživanjima, pre svega u biologiji, ali i informatici koja, kaže, nije rezervisana za muški pol i podseća da su brojne žene u prošlosti dale doprinos razvoju te oblasti, poput Ade Fon Bajron, ćerke engleskog pesnika lorda Bajrona i jedne od prvih programera, koja je, kaže, razvila programe za analitičku mašinu, preteču današnjeg kompjutera.
“U bionformatici tu je Margaret Dejhof, jedna od prvih bionformatičara koja je radila na osnivanju baza podataka proteina i gena, od kojih su nastale današnje baze. Ona je tvorac skraćenica za aminokiseline koje se i danas koriste. Ima mnogo žena u nauci, samo im ne posvećujemo toliko pažnje”, navodi Katarina.
Ona je i volonter na Agronomskom fakultetu u Čačku, na istraživanjima koja vodi profesor Milan Nikolić, a koja se odnose na sintezu i karakterizaciju materijala za izolaciju enzima koji su bitna jedinjenja za mnoge reakcije u organizmima, a koje je teško izdvojiti kada se nalaze u tečnim rastvorima, a da ne izgube svoju funkciju.
Tim Agronomskog fakulteta istražuje višeslojne materijale koji na specifičan način prikupljaju enzime i omogućavaju da se lakše izdvoje.
“To bi olakšavalo naučne eksperimente, a slična logika se primenjuje i u farmakologiji”, navodi Katarina.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
