Srpski fakulteti oborili su neslavni rekord – najduža neprekidna blokada nastave u svetu, duža od četiri meseca. I dok pojedinci ovakve akcije predstavljaju kao borbu za prava, pravo pitanje koje se postavlja jeste: šta studenti zaista dobijaju blokadama – osim gubitaka?
Produženo studiranje
Blokade značajno produžavaju trajanje studija. Umesto da diplomiraju u predviđenom roku, studenti ostaju „zarobljeni“ na fakultetima, što odlaže njihov ulazak na tržište rada. Zbog toga trpe i oni koji protestuju i oni koji to ne čine. Umesto da tokom leta uživaju u odmoru, studenti će morati da prate nastavu i polažu ispite. Postavlja se i pitanje kako će se upisati nova generacija studenata ako se nastava produži do novembra meseca – usled što kasnijeg početka / povratka na nastavu
Finansijski pritisak na studente i porodice
Svaki dodatni dan studiranja, stvara dodatne troškove za stanarinu, hranu, prevoz. Mnogi studenti i njihove porodice već se zadužuju kako bi finansirali obrazovanje, a ovakve blokade dodatno produbljuju finansijski jaz.
Rizik od gubitka stipendija i podrške
Mnoge stipendije i studentski krediti uslovljeni su redovnim napredovanjem kroz studije. Zbog blokada, studenti mogu izgubiti pravo na ove oblike pomoći i biti onemogućeni da konkurišu za master i doktorske studije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Gubitak prava na domski smeštaj
Pravilnici studentskih domova propisuju između ostalog i maksimalno trajanje studija. Duže studiranje znači i gubitak prava na dom, što posebno pogađa studente iz manjih mesta i socijalno ugroženih grupa.
Slabije šanse za međunarodne razmene i studije
Univerziteti u blokadi gube kredibilitet kod stranih partnera. Studenti gube prilike za razmene, prakse, stipendije i dalji akademski razvoj. Na međunarodnim programima ceni se akademska efikasnost – a blokade taj kriterijum ruše.
Ugroženo pravo na obrazovanje
Paradoksalno, protesti koji se navodno zalažu za prava, direktno krše osnovno ljudsko pravo na obrazovanje – pravo koje garantuju i Ustav Srbije i međunarodni pravni akti poput Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Institucionalni haos
U mnogim fakultetima legalni organi upravljanja su suspendovani i zamenjeni plenumaškim skupovima koji nemaju pravno utemeljenje. Odluke donose samoorganizovane grupe bez ikakve odgovornosti, čime se narušava funkcionisanje obrazovnih institucija.
Nejednak položaj među studentima
Dok neki fakulteti normalno održavaju nastavu za strane studente, drugi studenti su u potpunoj blokadi. Time se stvara nejednakost među studentima koji bi trebalo da imaju ista prava u istom obrazovnom sistemu.
Ugrožavanje ugleda univerziteta
Kašnjenja, prekidi i neefikasnost u obrazovanju narušavaju međunarodnu reputaciju srpskih univerziteta, otežavajući saradnju i upis stranih studenata.
Protest jeste pravo, ali kada postane prepreka za ostvarenje drugih prava – tada gubi svrhu.
