Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Trifuna. Iako je obeležen crnim slovom u kalendaru, ovaj praznik se izuzetno poštuje.
Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji postradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru. Proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”.
Slava Sveti Trifun se na poseban način obeležava u svim domaćinstvima koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom, uz presecanje slavskog kolača i simbolično orezivanje čokota u vinogradima. To je najveći vinarsko-vinogradarski praznik, posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja.
Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekih shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivundan padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan “susreta” zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
