Srpska kulinarska čarolija: 22 najbolja slatka izbora po Taste atlasu

Gastronomska ponuda Srbije bogata je raznovrsnim jelima koja odražavaju spoj tradicije i modernog pristupa kulinarstvu. Osim poznatih specijaliteta poput roštilja, ajvara i sarme, makovnjače i slatkog. Srbija je poznata i po svojim specifičnim regionalnim kuhinjama. 
Srpski deserti obiluju raznovrsnošću i tradicionalnim ukusima koji sežu duboko u kulturno nasleđe zemlje. Ovi deserti često kombinuju jednostavne sastojke poput jaja, maka, vanile i meda, pružajući autentičan ukus i miris domaće kuhinje.
22. FONTOŠ je srpski kolač iz sela Debeljača. Pošto većina meštana dolazi iz Mađarske, oni su preneli svoje kulinarske tradicije, kao što je ovaj kolač. Pravi se od brašna, kvasca, mleka, šećera, masti, karanfilića, margarina, soli i bibera.Za svaki fontoš testo se razvalja u dve tanke trake – jedna se jednostavno oblikuje u spoljni prsten, a druga se plete i oblikuje u unutrašnji prsten torte. Nakon što je premazan jajima i pečen, fontoš se dodatno premaže kombinacijom šećera, vode i ulja. Ovaj kolač se tradicionalno sprema četvrtkom uoči svadbenih svečanosti, koje se održavaju subotom, kada se fontoš sa traktora deli po celom selu, pa čak i ako niste svatovi, a subotom se nađete u Debeljači, možda ćete probajte jedan besplatno.
21. SLATKO OD TREŠANJA je tradicionalno srpsko voće koje se pravi od trešanja. Bilo koja vrsta trešanja - crvena ili bela, divlja ili kultivisana - može se koristiti sve dok je čvrsta i nije prezrela. Trešnje se obično očiste, operu i otkinu od koštica pre nego što se kuvaju u šećernom sirupu. Sirup je obično začinjen vanilijom i limunovim sokom ili kriškama limuna. Dok se kuvaju, višnje ne treba mešati, već samo lagano protresti da zadrže oblik i ostanu čvrste. Ova slatka poslastica se obično čuva u čistim staklenim teglama i čuva se čitavu godinu. Slatko od trešanja se obično pravi tokom letnjeg perioda kada je sezona trešanja, i samo je jedan u nizu slatkog kolača koji se odavno priprema u srpskim domaćinstvima. U Srbiji se ove konzerve tradicionalno nude gostima u znak gostoprimstva i obično ih prate čaša vode i šolja kafe ili šljivovice. Kao i druge vrste slatkog, slatko od trešanja se može koristiti i za oplemenjivanje raznih poslastica.

20. PUPINOVA PITA je tradicionalna srpska pita od šljiva. Podloga je pripremljena od kombinacije brašna, margarina, šećera, jaja, mleka i praška za pecivo, dok fil sadrži šljive, trešnje, šećer, bademe i vanilin šećer. Pita je dobila ime po Mihajlu Pupinu, srpskom naučniku koji je otišao u Ameriku i prvo što je tamo pojeo bila je pita od šljiva.
19. HEROVKE su tradicionalne vojvođanske poslastice, a posebno su popularne u Slovačkoj zajednici u regionu. Prave se od brašna, šećera, žumanca, soli, pavlake i rakije (lokalne rakije). Testo ne bi trebalo da bude ni previše mekano ni tvrdo. Tanko se uvalja i seče na trake. Trake se motaju u kuglice, a zatim se stavljaju u poseban alat (duga kašika sa zaobljenim, izbušenim gornjim delom, koji se može otvoriti) pre nego što se prže u vrelom ulju dok ne porumene i ne postanu hrskave. Nakon prženja, herovke se uvaljaju u šećer u prahu i vanilin šećer. Preporučuje se da se herovke dobro promućkaju kako bi i šećer došao u unutrašnjost ovih hrskavih kuglica. U stara vremena u slovačkoj zajednici herovke su se spremale za svadbe, gde su se donosile umesto velikih svadbenih kolača. Postoji i slana, slana verzija herovke, ali nije toliko popularna kao slatka.
18. SLATKO OD LUBENICE Ova poslastica se priprema sa belim delovima kore lubenice. Kada se iseče i iseče, koža lubenice se kuva, a zatim se poliva šećernim sirupom koji se često začini limunovim sokom, vanilijom, cimetom ili karanfilićem. Proces pretvara kore u prozirne komade nalik na žele koji su obloženi gustim, mirisnim sirupom. Slatko se lako ugrađuje u razne poslastice, ali srpska tradicija je da se gostima nudi kao slatka zakuska koja se obično servira na tanjiru i uz vodu ili čašu jake srpske rakije.

17. SLATKO OD RUŽE Ova jedinstvena sorta srpskog slatkog  pravi se od latica ruže. Obično koristi latice ruža koje imaju prijatan miris, najčešće one majskih ruža koje karakteriše izrazito sladak miris ruže. Očišćene i oprane latice se krčkaju u šećernom sirupu sa limunovim sokom ili limunskom kiselinom dok ne postanu providne i dok se sirup ne zgusne. Iako je tradicija pravljenja latica ruže u srpskim domaćinstvima veoma stara, ova sorta slatkog se danas retko sprema. Slatko od ruže se tradicionalno uživa u malim porcijama, a uz njega se najčešće dodaju čaša vode, kafa i domaća šljivovica. U Srbiji se gostima obično nude slatke za dobrodošlicu.

16. VOJVOĐANSKI KOH ili koh od griza je jednostavan, rustikalni kolač napravljen od jaja, šećera, griza, mleka i vanilin šećera. Sastoji se od dve komponente: biskvita i zaslađenog kuvanog mleka, koje se preliva preko sunđera dok su obe još vruće. Recepti se razlikuju po sastojcima ili načinu pripreme. Na primer, neki će imati i griz i brašno u sunđeru, dok će drugi imati i kremu na vrhu sunđera. Vojvođanski koh treba poslužiti dobro ohlađen, uz dodatak voća.
15. REZANCI S MAKOM su jednostavan i hranljive nudle s makom je jelo koje se sastoji od široke, tanke pšenične testenine koja je prelivena obilnim količinama rastopljenog putera, a zatim posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja štedljivo, ali omiljeno jelo koje se uživa kao slatko glavno jelo ili zasitan desert. Iako se obično vezuje za Češku, tačno poreklo jela još uvek nije poznato, dok se slične sorte nalaze u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope pod različitim nazivima. U Austriji je slično jelo poznato kao mohnnudeln, pripremljeno sa debelim i kratkim rezancima od krompira, dok se srpska verzija iz Vojvodine zove rezanci s makom.

14. SLATKO OD VIŠANJA spada u širok i raznovrstan asortiman srpskog slatkog, slatko od višanja je voćna konzerva na bazi višanja. Po tradicionalnom načinu pripreme, višnje se očiste, operu, otkinu od koštica, zatim pošećere i ostave preko noći da puste sok. Sutradan se smesa kuva bez mešanja dok se ne zgusne do konzistencije sirupa. Još jedan način da napravite ovu konzervu od višanja je da skuvate cele oprane višnje očišćene od koštica u šećernom sirupu. Za razliku od drugih vrsta slatkog, ovaj ne zahteva upotrebu limuna ili limunovog soka, jer su trešnje same po sebi kisele. Ako je voće više kiselo, potrebno je povećati količinu šećera. Tradicionalno, za srdačnu dobrodošlicu gostima se nudi srpsko slatko, što se prevodi kao slatko, a obično se služi u malim tanjirima ili činijama. Poštoje slatko zaista mnogo slatko, obično ga prati čaša vode. Drugi tipični dodaci slatkom su kafa i tradicionalna šljivovica poznata kao šljivovica. Osim što se uživa kao slatki zalogaj, slatko od višanja se često ugrađuje i u razne deserte.
13. LENJA PITA ili lenja pita je tradicionalna srpska poslastica koja se sastoji od dva sloja keksa sa ili voćnim filom, sirom ili orašastim filom u sendviču. Naziv jela se odnosi na činjenicu da je ova torta jeftina i jednostavna za pripremu. Testo se sastoji od jaja, šećera, ulja, brašna, jogurta i praška za pecivo, dok se voćni fil može pripremiti sa jabukama, trešnjama, borovnicama i sličnim šumskim voćem. Veoma je popularna i verzija sa sirom, kao i ona sa filom od maka. Kolač se tradicionalno služi isečen i posut šećerom u prahu.

 12. zauzima SLATKO, jer slatko kao takvo  koja se sastoji od prepoznatljivih, obično celih komadića voća koji se polivaju gustim, zašećerenim sirupom. Može se pripremati sa raznim vrstama voća kao što su dunje, kore lubenice, trešnje, maline, jagode, kupine, smokve, grožđe, šljive, suve šljive, pa čak i latice ruže, dok se sirupi na bazi šećera često mogu začiniti vanilom, limunom. sok, cimet ili karanfilić. Srpsko slatko, što u prevodu znači slatko, znak je gostoprimstva koje se tradicionalno nudi kao topla dobrodošlica gostima. Uvek se služi u malim staklenim činijama, a gosti obično treba da uživaju samo u kašičici konzerve. Porciju slatkog obično prati čaša vode, a zatim kafa i tradicionalna šljivovica (rakija). Slatko je usko povezan sa grčkim slatkišima na kašičicu, dok se slične konzerve mogu naći i u Crnoj Gori i Bugarskoj.


11. MAKOVNJAČA.Makoviec je poljski naziv za rolnu od maka, tradicionalnu tortu gde se pasta od maka stavlja između slojeva testa. U tortu se mogu dodati suvo grožđe, bademi, med i kora pomorandže kako bi se poboljšao njen ukus. U idealnom slučaju, makoviec ne bi trebalo da bude previše sladak. Odlikuje se jedinstvenim izgledom kada se seče, sa testom i nadevom od maka koji se spiralno vijugaju jedno oko drugog. Kada se služi, makoviec se obično posipa šećerom u prahu. Kolač se često konzumira uz čaj ili kafu, a obično se priprema za svečanosti kao što su Božić ili drugi zimski praznici. Iako se može naći u prodavnicama tokom cele godine, pravljenje makovca je porodična praznična tradicija. Makoviec se takođe može naći širom centralne Evrope, u zemljama poput Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Rumunije i Srbije

10. je zauzelo SLATKO OD DUNJA Spadajući u široku paletu tradicionalnih konzervi poznatih kao slatko, ova poslastica se priprema jednostavnom metodom u kojoj se na kockice ili narendane dunje kuvaju u ukusnoj mešavini vode, šećera i limunovog soka. Konzerva se povremeno obogaćuje začinima ili seckanim orasima i obično se čuva u teglama. ako se slatko od dunja može koristiti u raznim poslasticama, tradicionalno se nudi kao slatka užina, obično se servira na tanjiru i uz čašu vode ili domaće rakije. Ovaj mirisni kvart je glavni proizvod širom Srbije i Crne Gore. 

 9. SLATKO OD JAGODAje vrsta srpske konzerve od jagoda. Ovo jelo pripada grupi slatkog koji se tradicionalno pravi od raznog sezonskog voća kao što su dunje, kajsije, trešnje ili lubenice. Jagode se operu i očiste pre nego što se kuvaju u šećernom sirupu. Tokom kuvanja, preporučuje se da se voće ne meša kako bi ostalo celo i da se ne bi pretvorilo u kašu. Limun se obično dodaje kako bi se sačuvalo voće i dodao dodatni ukus. Kao i druge vrste slatkog, i verzija sa jagodama je sastavni deo srpskog gostoprimstva. 

8.SLATKO OD SMOKVE je popularna sorta srpskog slatkog, vrsta voćne konzerve koja se pravi od sezonskog voća, u ovom slučaju sa smokvama. Da bi se napravila konzerva, zrele smokve se obično peru, čiste i kuvaju u šećernom sirupu pre nego što se ohlade i čuvaju u čistim staklenim teglama. Plod se obično ostavlja ceo, iako neke verzije zahtevaju sečenje smokava na polovine ili četvrtine. Ako ostave cele, smokve je potrebno izbockati viljuškom da bi upile više sirupa u kome su se krčkale. Limunov sok, limunska kiselina ili kriške limuna se obično dodaju u konzervu i za ukus i za sprečavanje kristalizacije šećera, dok druge uobičajene arome uključuju vanilu i mirisni geraniju


7. SLATKO OD KAJSIJE je sorta srpskog slatkog – voćnog kolača – koje se u ovom slučaju pravi od kajsija. Kajsije su očišćene od koštica i obično oguljene, a zatim lagano krčkane u šećernom sirupu. Po želji, da bi se voće sačuvalo, kajsije se mogu nakratko potopiti u mešavinu kalcijum hidroksida (gašenog kreča) i vode. Bilo da je prepolovljeno ili korišćeno celo, meso kajsije treba da ostane netaknuto, a za razliku od džemova, nikada ne bi trebalo da se pretvori u kašu. Slatko od kajsije je deo srpske tradicije, obično se služi za doček gosta. Na prvom mestu je obično konzerva, uz čašu vode, šlji

 6. su zauzele RUSKE KEPE ILI ŠUBARE poslastica koja je posebno popularna u balkanskim zemljama poput Bosne, Srbije i Hrvatske. Podloga se pravi od jaja, šećera, brašna i praška zapecivo. Tradicionalno je punjena kremom od vanile, čokoladom ili oboje. Spoljašnje ivice se zatim preliju čokoladom, a ceo mešavina se uvalja u osušeni kokos sa strane. Ruske kape se preporučuje poslužiti dobro ohlađene.


5. mesto je čuvena VASINA torta.Vasina torta ili Vasina torta je apsolutni klasik srpske kuhinje koji se sastoji od biskvita od oraha, kremastog fila od oraha, čokolade i pomorandže i dva dodatna preliva – šauma (mešavina belanaca, šećera i malo voda) i čokolada. Kolač datira iz 1908. godine, kada ga je pripremala na poklon svekrva svom zetu Vasi Čokrljanu iz Paraćina, koji je svoju ženu odveo u Beč kako bi se porodila u boljim uslovima nego u Srbija. Treba napomenuti da su pomorandže bile pravo bogatstvo u Srbiji 1908. godine, što je jedan od glavnih razloga zašto je ova torta bila toliko dragocena i vredna.


4. mesto zauzima torta REFORMA. Reform torta je bogat srpski višeslojni kolač. Sastoji se od biskvita od oraha i kremastog čokoladnog fila. Sunđer se pravi od belanaca, šećera i oraha, dok se fil priprema kombinacijom čokolade, žumanaca, šećera i putera.Gornji deo i bočne strane torte obično se sipaju preostalom filom, dok se na tortu često kao ukras dodaje posipanje seckanih oraha. Ovaj kolač je sastavni deo brojnih svečanosti i proslava u Srbiji, a veruje se da potiče iz perioda posle Drugog svetskog rata. 

Na 3 se nalaze ŠNENOKLE Ile flottante ili plutajuće ostrvo je popularan desert poreklom iz Francuske, koji se sastoji od meringa koji su poširani u kremi od vanile i često preliveni karamel sosom i tostiranim bademima. Meringue se obično prave od umućenih belanaca, šećera i ekstrakta vanile. Ovaj klasični desert je jedan od glavnih sastojaka francuske udobne hrane, iako je popularan na međunarodnom nivou, ponekad sa malim izmenama i varijacijama, u zemljama kao što su Austrija (Schneenockerln), Mađarska (Madartej), Hrvatska i Srbija (šnenokle) i Italija ( uova di nev 

2. mesto zauzimaju GOMBOCE ili knedle sa šljivama su knedle punjene šljivama koje se konzumiraju širom Balkana, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Testo se pravi od krompira, jaja i brašna. Krompir treba skuvati u sopstvenoj koži, oljuštiti, pa izgnječiti pre nego što se sjedini sa drugim sastojcima. Kada je pripremljeno, testo se razvalja i na sredinu svakog kvadrata stavljaju šljive koje se potom sklapaju u knedle. Ove knedle se kuvaju, a zatim uvaljaju u kombinaciju prezla, šećera i (opciono) putera za najbolji doživljaj.


Na ubedljivo 1 mestu se nalaze mekane i sočne KROFNE - Krofne su verovatno prve u evropskom stilu koje se pojavljuju, praćena sličnim sortama u drugim zemljama. Ova peciva se tradicionalno pripremaju od dizanog testa koje se prži do zlatne i hrskave spolja, dok iznutra ostaje mekana, lagana i prozračna. Iako se krapfeni mogu pripremiti i obični, najčešće su punjeni ili preliveni džemom i kremama od vanile ili čokolade, dok se vrh obično posuti šećerom u prahu ili preliven čokoladom. Poreklo reči krapfen datira iz 9. veka, a recepti na nemačkom se mogu naći već u 14. veku. 


Pročitajte još:
 


		

Tagovi:

0 Komentari
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.