Srećan Uskrs! Hristos vaskrse!
Svim čitaocima koji Uskrs slave po julianskom kalendaru portal Vojvodina uživo čestita ovaj najsrećniji hrišćanski praznik.
Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a ljudi se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”.
Na uskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koju je potopljeno crveno jaje kako bi tokom godine bile rumene.
Svako ko na Uskrs dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. U novije vreme posebna radost za decu je običaj koji se zove „kupusanje gnezda” i podrazumeva da deca traže poklone koji ukućani za njih ostavljaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz priču da ih je tu doneo Uskršnji zeka.
Različite kulture su dodale i još neke običaje za ovaj veliki dan:
U Italiji se praznik slavi porodično uz bogatu trpezu na kojoj su obavezna jagnjetina, torta paskvalina, slano jelo od spanaća i jaja.
U Srbiji se, recimo, jagnjetina jede na Uskrs samo ako je pre njega proslavljen Đurđevdan.
U Francuskoj se posle obavezne porodične uskršnje mise kreće u lov na jaja koja je domaćica ili neko od ukućana rano ujutro ili noć pre praznika sakrio po bašti ili u kući. Za ovu priliku prave se i posebna čokoladna jaja, koja predstavljaju nagradu pronalazaču. Običaj lova na jaja raširio se iz Francuske i u druge evropske zemlje, kao i u Ameriku.
Na Filipinima se specifičnim ritualima obeležava cela nedelja pre Uskrsa, a običaji za Uskrs su i maskiranje muškaraca u rimske vojnike koji marširaju ulicama, simulirajući povorku pre raspeća. Maskirani muškarci bičuju sebe po leđima, a nije redak slučaj ni da se simulira raspeće.
Na Bermudskim ostrvima za Uskrs se puštaju specijalno pravljeni papirni zmajevi koji simbolišu Hristovo raspeće. Porodični ručak je obavezan uz nezaobilazna jela kao što su torta od bakalara i specijalno umešena peciva sa znakom krsta.
Mađarska kao i mi Uskrs obeležava u krugu porodice uz bogatu mrsnu ishranu. Međutim Uskršnji ponedeljak se proslavlja specifičnim ritualom polivanja vodom povorke devojaka ili žena koje prolaze ulicama. Žene i devojke prilikom polivanja „mučiteljima“, poklanjaju ukrašeno jaje.
Da li ste znali da je prvi put zabeleženo farbanje jaja kod Srba tek u 16. veku?
Crvena boja prilikom farbanja jaja je obavezna jer predstavlja prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvaranja novog života.
Običaj darivanja jajima potiče još iz drevnog Egipta, pre više od 5000 godina, pa preko Persijaca sve do Grka, i Rimljana. U drevna vremena jaja su bila simbol (početka) života. Verovatno su kao takav, stari, običaj uvršteni i u hrišćanstvo i proširili se na ostatak sveta.
Kod nas, u Banatu, tačnije u Mokrinu, selu pored Kikinde, održava se ove godine 34. Svetsko prvenstvo u tucanju jajima. Prošle godine na Mokrinskoj tucinijadi pobednik je bio je Dušan Radić, koji je u finalu pobedio Željka Stojanovića. Prošlogodišnji svetski prvak došao je iz švedskog grada Halmstada, a šampionsko jaje je iz Mokrina. Videćemo ko će danas poneti titulu najboljeg u tucanju uskršnjim jajima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
