Srećan Uskrs! Hristos vaskrse!
Svim čitaocima Vojvodina uživo koji Uskrs slave po julianskom kalendaru čestitamo ovaj najsrećniji hrišćanski praznik.
Nakon farbanja jaja, kucanja, kuvanja posnih i mrsnih jela, pravljenja kolača i smišljanja i kupovine poklona koje će zeka doneti najmlađima, danas, u miru porodičnog doma možemo da zajedno sa nama dragim ljudima uživamo u razgovoru.
A tokom razgovora, svašta može biti dobra tema:
Kako se kaže – Uskrs ili Vaskrs, vaskrse ili voskrese.
Prema opšteprihvaćenom rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: „Hristos vaskrse“, međutim, sasvim je u redu i „Hristos voskrese“.
Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje. Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom 10. veka. Od tada pa do prvih decenija 15. veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog „V“, a od 15. veka pa nadalje izgovaraju ih sa „A“. Dakle to je reč Vaskrs.
Negde od sredine 18. veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa „O“ u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.
Reč Uskrs, s druge strane, pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno „U“ dobijeno od starog početnog „V“.
U Pravopisu srpskog jezika piše da, iako se obe reči koriste u srpskom književnom i narativnom izrazu, izvesne razlike postoje. One su stilskog karaktera, pa je tako prefiks „vas-“ svečaniji, a prefiks „us-“ pripada stilski neutralnom standardu.
Tako da je potpuno ispravno i u duhu srpskog jezika i pravoslavlja čestitati Uskrs, kao i Vaskrs.
Kako god da čestitate ovaj radosni hrišćanski praznik, Vojvodina uživo vam želi da ga provedete mirno, radosno i u krugu porodice.
Kako se računa datum Uskrsa?
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Dan praznovanja vaskrsenja je, kao i datum rođenja Hristovog bio predmet rasprave u ranom hrišćanstvu, i do datuma se došlo dogovorom. Naime, rane hrišćanske zajednice više od jednog veka vodile su žustru raspravu o datumu na koji treba praznovati ovaj događaj. Vremenom je prevladalo mišljenje, koje je usvojila većina tadašnjih zajednica, da se to desilo u nedelju, prvog jevrejskog radnog dana posle Sabata.
Ovo viđenje je kasnije i zapisano, a Jevanđelje po Jovanu kaže da “u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalena na grob rano dok još beše mrak i vide da je kamen dignut sa groba” (20,1). Prema prethodnim opisima tajne večere i raspeća, oni su se odigrali u vreme jevrejskog polećnog praznika Pashe.
U skladu sa tom tradicijom, određeno je da se Uskrs slavi u nedelju u sedmici posle pashalnog punog meseca.
Koliko je veliko najveće čokoladno uskršnje jaje?
Poslastica koja je dobila sertifikat Ginisove komisije napravljena je 2012. godine u Argentini. Najveće čokoladno uskršnje jaje na svetu je teško više od četiri tone, visoko osam i po metara, a široko pet metara. Napravili su ga poslastičari iz 27 radionica za izradu kolača i torti, a izrada je trajala dve nedelje.
Kako je nastao običaj Farbanja jaja?
Nezaobilazna tradicija za proslavu Uskrsa je bojenje jaja različitim, šarenim bojama. Međutim, odakle je ta tradicija zapravo potekla? Ne postoji jedan odgovor na to pitanje, ali ako pitate istinske vernike, reći će vam da tradicija farbanja jaja potiče od najranijeg hrišćanstva, ali postoje i druge teorije.
Jaja su se često povezivala sa paganskim festivalima i proslavom proleća. Jaja simbolično predstavljaju novi život, pa su postala prikladan deo proslave proleća i novog života koji dolazi posle zime.
Uobičajeno je bilo da se jaja ukrašavaju tokom paganskih proslava (pre uvođenja hrišćanstva) i da se poklanjaju prijateljima i članovima porodice. Simbolika ponovnog rođenja je u skladu sa prolećnom proslavom Vaskrsa jer je to proslava Isusovog vaskrsenja. Tako su praksu ukrašavanja jaja i poklanjanja hrišćani prisvojili i uključili u svoju proslavu Uskrsa.
Po istraživanjema arheologa, rani hrišćani su u Mesopotamiji farbali jaja u crveno da bi oponašali krv koju je Hrist prolio tokom raspeća. Crkva je navodno preuzela tu tradiciju i od tada je nastavlja. Po jednom predanju, Marija Magdalena je nosila košaru sa jajima kada je išla da obiđe Isusov grob. Kada je videla da je grob prazan, jaja su pocrvenela. Takođe, po drugom predanju, Marija, ali majka Isusova je ta koja je nosila korpu kuvanih jaja, i kada je prisustvovala raspeću svoga sina, njene suze su pale na jaja i ona su postala crvena.
Postoji zabeleženo i da je i engleski kralj Edvard I možda doprineo tradiciji ukrašavanja jaja za proslavu Uskrsa. On je tokom jedne proslave Uskrsa naredio da se ofarba i ukrasi zlatnim listićima 450 jaja. Ova jaja su potom predstavljena kao uskršnji poklon ostatku kraljevskog doma. Iako skup poklon, ova Edvardova jaja ipak nisu najskuplja uskršnja jaja. To su Faberžeova jaja ukrašena dragim kamenjem i plemenitim metalima, pravljena za Ruske careve.
Šta god da odlučite da bude tema vašeg razgovora, želimo Vam da uživate u druženju, toplini i ljubavi koja vas okružuje. Srećan vam Uskrs,
Hristos vaskrse!
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
