NOVI SAD – Stefan Šebez je mladi Novosađanin čije ime već sada treba zapamtiti. Zajedno sa još šest članova tima na Juniorskoj balkanskoj olimpijadi u Sarajevu na najbolji mogući način predstavio je Srbiju i sebe i u Novi Sad se vratio sa srebrnom medaljom.
Njegovom uspehu raduju se profesori, šira i uža javnost ali i brat Tadija, nekadašnji osvajač srebra i zlata kog matematička zajednica u Srbiji smatra jednim od najperspektivnijih među njima.
“Imao sam 34 od 40 bodova. U suštini sam bio prilično blizu zlata, a te bodove koje sam izgubio su bile na gluposti tako da sam praktično i mogao uzeti zlato ali mi nije toliko strašno iz razloga što nisam ni otišao na takmičenje baš sa idejom da ću uzeti zlato. Bilo mi je nekako relanije da ću uzeti srebro, a zlato baš ako budem imao sreće”, ističe Stefan Šebez.
Sa njegovih 15 godina i školovanjem u čuvenoj Jovinoj gimnaziji, jasno je da za zlato ima vremena i da njegovo tek dolazi. A dok ide svojim putem ipak ima na koga da se ugleda jer je i brat Tadija, student programiranja, nekada bio gimnazijalac za ponos. Kako to obično sa takvim ljudima biva, o svom sad već evidentno porodičnom talentu, govori skromno.
“Nije to samo slučajnost. Ali bez rada ne bismo ni znali da li smo talentovani. Meni je bila motivacija to što sam hteo da uzmem zlatnu medalju na svetskom iz programiranja za Srbiju što nismo imali još od raspada Jugoslavije, i uspeo sam u tome u 4 srednje”, Tadija Šebez.
Dok pričamo, Stefan ističe uspehe svih članova tima, naglašavajući Vojislava koji je za sat i 45 minuta, umesto za pet rešio sve zadatke, a posebna zahvalnost ide i mentoru Srđanu Stefanoviću koji je pre 13 godina i sam bio mladi takmičar.
On naglašava da je ovo istorijski uspeh, u nadmetanju znanjem, od njih 19 biti drugi.
“Na jednu stranu ja sam iznenađen, na drugu stranu sam i mnogo toga očekivavao. Nije baš da smo mi rekli idemo da budemo drugi, sve ostalo je neuspeh. Naravno da nećemo biti bolji od Rumuna, ali prosto jesam ponosan na ovakav rezultat i što sam deo te generacije”, navodi profesor Srđan Stefanović
U poraznom momentu kada za profesora matematike želi da se obrazuje njih osam, pitanje u tome gde ovi mladi ljudi vide sebe u budućnosti. Vide, samo se nameće, uz nadu da odgovor nije baš preko granice.
“Kao srednju školu upisaću matematičku gimnaziju, a za fakultet… Svakako bih upisao fakultet iz programiranja, a nisam još siguran da li bih upisao još jedan iz matematike ali pošto me obe stvari poprilično zanimaju, voleo bih tako nešto”, zaključuje Stefan Šebez, a Tadija tvrdi da bi najviše voleo da ostanee u Srbiji.
“Možda bih otišao u inostranstvo na doktorske pa se kasnije vratio ali za to ću još da vidim. Možda bih najviše voleo da radim u industriji kao istraživač”, podvukao je Tadija Šebez.
Za kraj jedna zanimljivost. Stefan i Tadija imaju još jednog brata kojem takođe odlično ide matematika.
To je veliki ponos za Novi Sad , dok je odgovornima zadatak da ovakvim ljudima ponude budućnost po njihovoj meri. Danas.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
