“Tačan kao švajcarski sat”, kaže naš narod, ne znajući pritom da su Švajcarci u pravljenju svog časovnika za Srbima kasnili čak 200 godina!
Iako je Švajcarska nadaleko poznata po svom časovničarstvu, čak dva veka pre njih časovnike je pravio Lazar Srbin. Srbin su ga nazivali jer je živeo u Rusiji, gde je služio kao monah, te je po svom poreklu bio prepoznatljiv. U istoriji se pominje i kao Lazar Svetogorac, kao i Crnorizac i Hilandarac.
On je u Rusiji proizveo prvi javni i mehanički sat čak 1404. godine, dok je u Švajcarskoj prvi časovničarski esnaf osnovan tek 1601. godine, tačnije 197 godina kasnije.
Njegov časovnik na Kneževom dvoru u Moskvi radeći je dočekao osnivanje časovničarskog esnafa među Švajcarcima.
Sat je izrađen po naređenju velikog kneza Vasilija Dimitrijeviča Drugog i funkcionisao je punih 217 godina, dok nije zamenjen novim 1621. godine.
Sat ovakovog tipa bio je jedan od prvih 10 u Evropi, a sam srpski monah, sa hronološkog aspekta, nalazi se u prvih pet mesta među 1200 najznačajnijih časovničara Evrope.
Njegov časovnik funkcionisao je pomoću tri tega. Jedan je služio za pomeranje kazaljki, drugi za otkucavanje časova, a treći za otkucavanje četvrtina časova, što je u to vreme bilo potpuno revolucionarno, kako se ljudi uopšte nisu oslanjali na računanje minuta.
U Simeonovom letopisu iz tog doba stoji: “Majstor i umetnik svemu bio je neki monah koji je skoro došao sa Svete Gore, rodom Srbin, po imenu Lazar, a cena svega bila je više od 150 rubalja”. Takođe se govori i da je taj časovnik bio „čюdno veliki i s lunoй“, što će reći i da je pokazivao i mesečeve mene.
Nažalost, Lazarev sat nije sačuvan, a toranj na kojem se nalazio izgoreo je 1736. godine, pa se njegov izgled može videti samo na slici u tom istom Simeonovom letopisu.
Na mestu nekadašnjeg tornja sada se nalazi prepoznatljiva Spaska kula u crvenoj boji, takođe sa svojim časovnikom.
Kako kaže opis ovog dela, “monah Lazar Srbin pokazuje svoj časovnik knezu Vasiliju i njegovim vazalima”.Najbliži primerak Lazarevom satu je onaj koji se nalazi na manastiru Hilandar, a u pitanju je najstariji časovnik na Svetoj gori.
Iz Hilandarskog tipika se vidi da je Hilandar oko 1200.godine imao svoj javni sat, među prvima u svetu i uz to i majstore časovničare koji su pravili i održavali ih.
Ovaj časovnik je izvorno iz 15. veka, a prepravljen je u ranom 17. veku. Pojedini njegovi originalni delovi, koji pripadaju velikom mehanizmu s foliotom, mogli bi biti delo pominjanog Lazara Srbina Svetogorca.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
