Srbija uskoro dobija hiljaditi kilometar autoputa (VIDEO)

SRBIJA – Hi­lja­di­ti ki­lo­me­tar au­topu­ta kroz Sr­bi­ju vi­še ni­je san. Do kra­ja go­di­ne izgra­di­će se deo­ni­ce ko­ji­ma će se zao­kru­ži­ti ovaj bro­j.

Sa­da­šnji po­da­ci po­ka­zu­ju da je izgra­đe­no 937,3 ki­lo­me­tra pu­te­va pr­vog re­da, a oče­ku­je se za­vr­še­tak još pet deo­ni­ca. Ta­ko bi vo­za­či u Sr­bi­ji do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo da do­bi­ju mo­gu­ć­nost da vo­ze no­vim sao­bra­ća­j­ni­ca­ma na čak osam pu­t­nih pra­va­ca.

Pre nekoliko dana završena je prva poddeonica na autoputu od Niša do Merdara u dužini od oko 5,5 kilometara. Odmah se kreće i u okončanje radova na Moravskom koridoru do Kruševca, autoputa između Rume i Šapca, kao i između Sremske Rače i Kuzmina. Pri kraju su i radovi na delu autoputa od Preljine do Požege u produžetku Miloša Velikog.

Profesor dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, naglašava da je za razvoj države od fundamentalnog značaja izgradnja putne mreže:

„Nije važno samo da se prolazi kroz Srbiju već i da ona bude povezana sa velikim centrima. To je početna premisa razvoja. U našoj zemlji je u poslednjih desetak godina došlo do dramatičnog povećanja mreže. Jedino su u regionu Slovenija i Hrvatska u ovoj oblasti bolje, dok smo u odnosu na zemlje Otvorenog Balkana lideri. Pozitivni efekat izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica videćemo tek u narednim godinama“.

Profesor smatra da ne bi trebalo nijednu saobraćajnicu posebno izdvajati jer su sve podjednako važne, pogotovu kad imamo u vidu da će ljudi sada imati izbor pri kretanju pošto će biti jako dobro povezane. Za profesora Ekonomskog fakulteta dr Ljubodraga Savića izgradnja autoputeva najvažniji je uslov za privlačenje investitora:

„Oni otvaraju zemlju prema svetu, a poslednjih deset godina u pogledu infrastrukture bili smo slepo crevo Evrope. Otvara se prostor za dugoročni razvoj, i to ne samo ekonomski, već su sada i cene zemljišta u krajevima u kojima je planirano da prođu autoputevi višestruko povećane. Ovakva ulaganja podižu BDP i prave prostor za privredni rast“.

Autoput mira

Budući Autoput mira, čija dužina kroz Srbiju iznosi 76,3 kilometra, ići će od Niša, preko Prištine, do Drača i imaće ukupnu dužinu od 383 kilometra.

Srbija će preko njega biti povezana sa najvećom lukom u Albaniji, a to će biti i veza Koridora 10 sa Rutom 6, koja ide od Skoplja do Prištine i Rutom 2b – od Sarajeva, preko Podgorice, do Valone.

Naš deo ove velike saobraćajnice je veoma složen i planirano je da se, pored šest tunela, izgradi još 12 mostova, kao i veliki broj nadvožnjaka i podvožnjaka.

Zbog kompleksnosti projekta podeljena je na četiri poddeonice. Prva je izgrađena od petlje Merošina do petlje Merošina 1, sledeća je od 8,8 kilometra do Prokuplja istok, treći, najduži deo od 12,8 kilometara – od petlje Prokuplje istok do petlje Prokuplje zapad, i četvrti od Prokuplja zapad do petlje Beloljin u dužini od 5,5 kilometara.

Preljina–Požega

Prošle godine u saobraćaj je pušteno 12 kilometara puta od Preljine do Pakovraće, a očekuje se da se narednih meseci završi ostatak, odnosno cela deonica, ukupne dužine od 30,9 kilometara, do Požege.

Ova deonica je deo autoputa E-763, na trasi Koridora 11, prema granici Srbije sa Crnom Gorom. Ovde će se graditi tri tunela, 32 mosta, 11 nadvožnjaka i tri petlje, a ovim putem povezaće se Čačak, Lučani i Požega, ali i dva okruga, Moravički i Zlatiborski.

Požega–Kotroman

Za izgradnju autoputa Požega–Kotroman završeno je više od 85 odsto projekta. Planirano je račvanje kod Požege na dva autoputa, jedan će ići prema Višegradu i Sarajevu, a drugi prema Crnoj Gori. Dužina ovog puta je 60,6 kilometara i imaće četiri kolovozne i dve zaustavne trake.

Ruma–Šabac

Narednih meseci bi trebalo da bude završena i deonica autoputa između Rume i Šapca, sa mostom preko Save, od oko 78 kilometara.

On podrazumeva deonicu od Rume do Šapca od 22 kilometra i od Šapca do Loznice od 55 kilometara. Na njega se nadovezuje autoput Beograd–Šid, sa severa, odnosno kod Rume biće priključen Fruškogorski koridor, a sa juga brza saobraćajnica Loznica–Šabac.

Moravski koridor

Na autoputu od Pojata do Preljine, takozvanom Moravskom koridoru, radovi su počeli krajem 2019. godine i on će spojiti koridore 10 i 11.

Na ovaj način povezaće se oko pola miliona stanovnika u svim većim naseljima centralne Srbije – Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak.

Jedan deo – od Pojata do Kruševca, dužine 27,4 kilometra, trebalo bi da bude završen u oktobru. Od Pojata do Makrešana (16,9 kilometara) završen je u aprilu, a radovi na deonici Makrešane–Koševi od 10,5 kilometara, koja će skratiti put do Kopaonika, biće gotova najverovatnije do oktobra. Na ovom koridoru, dužine 112,37 kilometara, gradi se 88 mostova i nadvožnjaka, 29 podvožnjaka i 11 petlji.

Vojvođansko P

Za autoput Vojvođansko P na relaciji Beograd – Zrenjanin – Novi Sad raspisan je tender za izmenu planske dokumentacije kako bi se bolje pozicionirala trasa, a obuhvaćeni su delovi teritorije Beograda, Pančeva, Zrenjanina i opština Opovo i Kovačica.

Ovaj autoput je proglašen za projekat od posebnog značaja, a njegova izgradnja najavljuje se od 2019. Prema poslednjim obećanjima ministra Gorana Vesića, radovi bi trebalo da počnu 2024. godine.

Južni Banat

Vlasti Srbije i Rumunije potpisale su sporazum o izgradnji autoputa Beograd–Temišvar, kojim su se dve države obavezale da će uspostaviti vezu direktnim povezivanjem autoputa Beograd–Vatin (državna granica). Tada je rečeno da će autoput biti dugačak 65 kilometara sa srpske strane, a sa rumunske strane oko 78 kilometara. Skupština AP Vojvodine usvojila je krajem aprila odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene autoputa kroz Južni Banat.

Vožd Karađorđe

Šumadija će dobiti još jednu saobraćajnicu, a to je autoput Vožd Karađorđe. Osnovni koridor proteže se od Lazarevca do Bora kroz Aranđelovac, Topolu, Raču, Markovac, Lapovo, Svilajnac, Despotovac i Brestovačku Banju. Predviđene su i pristupne saobraćajnice, tako da će postojati i brza saobraćajnica od Koridora 10, kod petlje Mali Požarevac, preko Mladenovca i Orašca, do istočnog oboda Aranđelovca. Ukupna dužina autoputa sa pristupnim saobraćajnicama je 317,07 kilometara.

Sremska Rača – Kuzmin

Dužina od 19 kilometara puta od Sremske Rače do Kuzmina biće završena do kraja 2023, imaće most na Savi sa četiri trake. To će biti deo autoputa ka Sarajevu i veza sa autoputem Beograd-Šid.

U Republici Srpskoj je počela izgradnja deonice od Rače prema Bijeljini. U Bijeljini je u septembru prošle godine počela izgradnja prve deonice autoputa koji bi trebalo ovaj grad da poveže sa Srbijom, a koja je deo budućeg autoputa Beograd–Sarajevo. Najavljeno je i da će integrisan granični prelaz BiH i Srbije u Rači biti pušten u rad 2025. godine.

U Srbiji je u toku izgradnja tri brze saobraćajnice, a planirano je ukupno sedam. Na njima je ograničenje 100 km/h.

Loznica-Valjevo-Lazarevac

Fruškogorski koridor

Dunavski koridor

Osmeh Vojvodine: Sombor-Kikinda

Đerdapski koridor sa dva kraka
Paraćin-Zaječar-Negotin
Kraljevo – Raška – Novi Pazar

Pročitajte još:

Uđite prvi u tunel, u srce Fruške gore (VIDEO)

FRUŠKA GORA – Probijenjem tunela kroz Frušku goru, san da putujemo brzo i bezbedno od Novog Sada do Rume, učiniće da postane stvarnost. Sa akcentom na očuvanju prirode, bušenje tunela se izvodi hidrauličkim bušilicama, pošto je upotreba dinamita u nacionalnom parku zabranjena. Budite prvi koji vide unutrašnjost Fruške gore uz snimke koje je uradila ekipa […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.