BEOGRAD – IT sektor u Srbiji godinama unazad ima dvocifrene stope rasta, što je posledica jedne izuzetne tražnje za ovom vrstom usluga, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Izvoz informaciono-telekomunikacionih tehnologija (IKT) usluga beleži najveću stopu rasta iz godine u godinu. Od 2012. godine, kada je iznosio 375 miliona evra, do 2023. godine uvećan je gotovo 10 puta. Očekuje se da će do kraja ove godine da dostigne četiri milijarde evra.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je ranije da je u prvih šest meseci 2024. izvoz proizvoda i usluga u oblasti informaciono-telekomunikacionih tehnologija (IKT) uvećan za 18,84 odsto u odnosu na isti period prethodne, rekordne godine.
Zemlje u koje Srbija naviše izvozi visokotehnološke usluge su SAD, Velika Britanija, Švajcarska i Nemačka.
Izvoz IKT usluga u 2023. godini iznosio je 3,44 milijarde evra, što predstavlja rast od 27 odsto u odnosu na 2022. godinu, kada je dostigao 2,692 milijarde evra.
Izvoz IKT usluga u 2021. godini iznosio je 1,85 milijardi evra, dok je 2011. godine bio na nivou od samo 375 miliona evra.
IKT usluge postaju dominanatan sektor ekonomije Srbije, a upućeni kažu da je domaći ekosistem rangiran kao jedan od najboljih na svetu u oblastima razvoja video-igara i blockchain tehnologija.
Osim rasta IT sektora, njegovo učešće u BDP-u kreće se na nivou 6-7 odsto, što je praktično blago iznad učešća poljoprivrede.
“Sa druge strane, izvoz IT usluga raste iz godine u godinu, i ono što je bitno, veliki broj ljudi se zapošljava u ovoj delatnosti, a to se sve preliva i na druge privredne delatnosti, kao što su, na primer, usluge u okviru trgovine, nekretnine. I potrošnja građana svakako je podstaknuta i velikim prihodima koja ostvaruje IT sektor”, rekao je za Euronews Srbija Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
U IKT sektoru radi 115.000 ljudi i njihova prosečna plata je blizu 250.000 dinara.
“Strateški pristup u razvoju veštačke inteligencije”
Stanić kaže da Srbija ima dobre stručnjake i kompanije u oblasti veštačke inteligencije ako se posmatra region i da sigurno po tome jeste lider u regionu.
On je naveo da je formiran Institut za veštačku inteligenciju i da je vlada kao strateški pristup postavila razvoj veštačke inteligencije i njenu primenu ne samo u svakodnevnom životu, nego pre svega u privredi.
Sa druge strane, dodaje, formirane su i razne grupe i institucije koje se time bave, ali činjenica je da Srbija ima vrlo ograničen domet u tome, što je posledica relativno slabe razvijenosti cele privrede i društva.
“Mi smo još uvek na implementaciji digitalizacije, to je ono što se bazira na learning mašinama i IT-iju, ali ispod nivoa veštačke inteligencije koja u nekim pilot projektima pronalazi primenu i u poljoprivredi, u uslužnim dodatnostima, u industriji. Ali, činjenica je da je to sve na nivou jednog pilot projekta u nekim delatnostima, u nekim firmama, nego što je uzelo većeg maha”, rekao je Stanić.
On kaže da čak i Nemačka zaostaje u primeni visoke tehnologije u proizvodnji za istočnom Azijom i Severnom Amerikom.
Navodeći primer autonomnog vozila, Stanić kaže da odavno postoji tehnologija za vožnju automobila bez vozača, ali da to nije našlo veću primenu u svakodnevnom životu, praktično nigde.
“Samo neki testovi, neki pilot projekti u kontrolisanim okolnostima. Iz tog razloga, jednostavno, još uvek je teško sloniti se na mašinu, teško je se osloniti na veštačku inteligenciju, posebno što je to još uvek nešto što je u fazi razvoja. Čininjenica je da se o tome mnogo više govori nego što ima takve primene u privredi. Ima svakako primene u tim nekim alatima, kao što su pretraživači, online prevodioci, ChatGPT, ali u samoj industriji, u svakodnevnom životu, to je još uvek sve u povoju, čak i u najrazvijenijim zemljama”, rekao je Stanić.
Delegacija Privredne komore Srbije je nedavno otputovala u London na konferenciju na kojoj učestvuju direktori i menadžeri koji se bave inovacijama u najvećim svetskim kompanijama, a na kojoj razgovara o implementaciji veštačke inteligencije u biznisu, piše Euronews.
