BEOGRAD – Srbija je u 2024. prvi put, u oktobru, dobila kreditni investicioni rejting od agencije „Standard end Purs“ na nivou „BBB-“ sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje, na kraju godine je bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a ostvarila je i rekorodan priliv direktnih stranih investicija od 5,1 milijardu evra.
Srbija je u 2024. ostvarila rast BDP-a od oko četiri odsto i imala javni dug od 46,5 odsto BDP-a, dok je prosek evrozone bio 89 odsto. U godini na izmaku Srbija ne samo da je uspela da sačuva ekonomsku stabilnost, pokrene brojne investicije, već je uspela i da ostvari rekordnu nisku stopu nezaposlenosti od 8,2 odsto. Inflacija je u novembru spuštena na 4,3 odsto.
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Fitch Ratings“ potvrdila je početkom avgusta kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz povećanje izgleda sa stabilnih na pozitivne, dok je krajem tog meseca Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Mudis“ (Moody’s Ratings) poboljšala izglede Srbije za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, pri čemu je kreditni rejting Srbije zadržan na nivou Ba2.
Na početku godine, krajem januara, predstavljen je program „Skok u budućnost Srbija Expo 2027“ koji obuhvata ključne segmente sveobuhvatnog razvoja Srbije, među kojima su programi za podizanje životnog standarda građana, projekti u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, industrijalizacije, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, kao i u drugim oblastima od nacionalnog značaja. Predsednik Aleksandar Vučić je najavio tada da će naša zemlja do 2027. u sve projekte uložiti 17,8 milijardi evra.
Tokom ove godine počela je izgradnja nekoliko objekata od velikog značaja za zemlju. Postavljanjem lopte sa potpisima legendarnih igrača, ali i sa svojim potpisom, Vučić je simbolično je 1. maja označio početak izgradnje Nacionalnog stadiona u Surčinu. Vučić je tada izjavio da Nacionalni stadion mora da bude završen do 1. decembra 2026. i da je dogovoreno da se finale Lige Evrope igra na njemu 2028. godine, kao i da će taj stadion biti jedan od tri najlepša u Evropi. O imenu stadiona koji će imati oko 52.000 sedišta i biti izgrađen po svim UEFA standardima, a koji će se graditi po arhitektonskom rešenju Marka Fen odlučivaće građani.
Krajem februara, položen je i kamen temeljac za izgradnju novog dijagnostičko – istraživačkog objekta sa laboratorijom trećeg nivoa biološke bezbednosti (BSL-3) u okviru Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Nova laboratorija kao i postojeće dijagnostičke laboratorije Torlaka će biti smeštene u 4.000 kvadrata.
Tokom februara je u Kragujevcu simboličnim pritiskom na taster svečano obeležen i početak izgradnje prvog i jedinog Inovacionog distrikta u Srbiji i regionu, a reč je o projektu koji je Vlada Srbije pokrenula u cilju unapređenja digitalizacije Srbije.
Krajem decembra najavljen je još jedan veliki program, stambenih kredita za kupovinu stanova uz subvenciju države za mlade od 20 do 35 godina. Vučić je najavio da će program stambenih kredita za mlade početi da se primenjuje od 1. do 15. marta, da je za sada planirano 400 miliona evra za 5.500 stambenih jedinica, od čega je 130 miliona evra poklon države.
Svečanost povodom početka proizvodnje električne „grande pande“ u Fijatovoj fabrici održana je 22. jula u Kragujevcu uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića, članova Vlade, najviših predstavnika „Stelantisa“, uključujući izvršnog direktora Karlosa Tavaresa.
Predsednik Vučić najavio je krajem godine da mu je zvanično potvrđeno da će SAD oko 1. januara 2025. uvesti sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva i da će razgovarati o tome sa Amerikancima i Rusima.
Ove godine završeni su radovi na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice u dužini od 108 kilometara, a specijalnim kolima za testiranje vozio se početkom oktobra i predsednik Vučić i dostignuta je brzina od 200 km na sat. Ta pruga biće deo brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Događaj po kojem će se posebno pamtiti 2024. je da je EPS zvanično preuzeo 13. decembra novi blok B3 snage 350 megavata u termoelektrani (TE) u Kostolcu od kompanije „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC). EPS je tako posle 35 godina dobio novi blok.
Srbija je krajem novembra, izmenama Zakona o energetici, posle 35 godina ukuinula moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i definisala plan razvoja nuklearne energije.
Godinu na izmaku je obeležilo i puštanje u saobraćaj 23. decembra u jutarnjim časovima deonice Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje na auto-putu E-761. Ova deonica je oko 30 kilometara dugačka, digitalna je i ima besplatan bežični internet, a vozila njome mogu da se kreću brzinom od 130 km na sat. Auto-puta od Pojata do Preljine, svečano je dan ranije otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, dužine 54,5 kilometara koja spaja Mačvu i Podrinje, svečano je otvorena 29. decembra, u prisustvu premijera Miloša Vučevića.
U oktobru je otvorena i obilaznica oko Gornjeg Milanovca duga 9,4 kilometara, koja je koštala 31,7 miliona evra.
Ove godine je i Vlada Srbije 16. jula 2024. usvojila novu uredbu kojom je odobrila nastavak projekta eksploatacije litijuma u dolini Jadra, koji je stopiran pre dve i po godine.
Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima potpisan je 19. jula u Beogradu između Srbije i EU u prisustvu predstavnika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama između EU i Srbije, potpisali su u Palati Srbija ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič.
Potpisano je i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Republici Srbiji, a potpisala ga je ministarka privrede Adrijana Mesarović, predsednik Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso, član Izvršnog odbora KfW Group Kristijane Lajbah.
Srbija je 5. juna ove godine po prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive obveznice (ESG), čime je prikupljeno 1,5 milijardi dolara za, kako je kazao tada ministar finansija Siniša Mali, finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost.
Polovinom oktobra objavljeno je i da je delegacija MMF završila četvrtu i poslednju reviziju aktuelnog stend-baj aranžmana koji Srbija ima sa tom finansijskom institucijom. U toku Misije, dogovoreno je da će biti sklopljen novi aranžman Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine.
Telekom Srbija je u oktobru uspešno emitovao međunarodne korporativne evroobveznice na berzi u Dablinu u vrednosti od 900 miliona američkih dolara i taj način prikupio sredstva pod povoljnim finansijskim uslovima. Telekom je postao prva regionalna kompanija koja je uspešno izdala međunarodne korporativne obveznice. Potražnja za evroobveznicama Telekoma bila je sedam puta veća od ponude i iznosila je 5,5 milijardi dolara.
Događaj koji je obeležio 2024. je i stupanje na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine 1. jula koji se odnosi na oko 20.000 artikla, a odmah bez carina može da se izvozi oko 60 odsto njih. Ovaj sporazum omogućava preferencijalni pristup kineskom tržištu za proizvode srpskog porekla i on stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja i trebalo bi da dovede do značajnog povećanja izvoza, proširenja investicionih i proizvodnih kapaciteta u našoj zemlji, ali i povećanja konkurentnosti, kao i jačanja sveukupne privredne aktivnosti . U narednih pet do 10 godina bescarinski izvoz biće moguć za 30 odsto proizvoda čija će se carina godišnje smanjivati od 20 do 10 odsto.
U Kairu je 13. jula potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između vlada Srbije i Arapske Republike Egipta i on obuhvata sve tarifne oznake propisane nacionalnim carinskim tarifama obe zemlje, a bazni nivo carina i drugih dažbina je 1. mart 2023. godine.
Početkom oktobra u Beogradu je potpisan i Sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i on obuhvata sve oblasti od značaja za ekonomske i trgovinske odnose obe zemlje i odnosi se na trgovinu robama i u tom delu je simetričan, kao i na usluge i promociju razvoja investicija i drugog.
U oktobru je ministar finansija Siniša Mali potpisao sa izvršnim direktorom Fonda za razvoj Saudijske Arabije Sultanom Abdulrahmanom Al-Maršadom tri sporazuma iz oblasti nauke, poljoprivrede i energetike, ukupne vrednosti 205 miliona dolara. Potpisani su sporazumi koji se odnose na Projekat izgradnje BIO4 kampusa, Program jačanja infrastrukture za navodnjavanje i Projekat operatera prenosnog sistema Elektromreže Srbije (EMS) faza 1.
Delegaciji Srbije je 26. novembra u Parizu uručena EXPO zastava, ključni simbol domaćinstva ove jedne od najprestižnijih međunarodnih manifestacija, a zastava je 6. decembra stigla u Srbiju i u Beogradu su je dočeli najviši državni zvaničnici. Zastava je simbol i uslov da Srbija zvanično počne da poziva zemlje da učestvuju na Ekspo 2027.
Srpski startapi su ove godine prvi put organizovno, uz podršku Privredne komore Srbije i države, nastupili na Veb samitu u Lisabonu od 11. do 14. novembra. Srbja je imala Srpsko ostrvo i Nacionalni paviljon.
Vlade Srbije i Severne Makedonije potpisale su 7. oktobra Memorandum koji predviđa zajedničku izgradnju gasovoda dužine oko 70 kilometara, koji bi imao godišnji kapacitet od oko 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.
Ovu godinu je posebno obeležila Uredba tzv. Centralne banke Kosova (CBK) o zabrani upotrebe dinara u gotovinskim transakcijama na Kosovu i Metohiji koja je stupila na snagu 1. februara, a 12. maja istekao je prelazni period i sve gotovinske transakcije bilo gde u pokrajini moraju da se obavljaju u evrima.
Nova fabrika kompanije Nestle svečano je otvorena u Surčinu u prisustvu Vučića. Reč je o fabrici za proizvodnju obroka na biljnoj bazi u koju je uloženo 80 miliona evra, a prostire se na 18 000 kvadratnih metara i zapošljava 220 radnika.
Kamen temeljac za izgradnju nove zgrade Naučno tehnološkog parka u Čačku položen je 2. avgusta , a nova zgrada će biti na 12.700 metara kvadratnih na četiri etaže.
Vučić je krajem maja položio i kamen temeljca za izgradnju nove fabrike kompanije PWO Group u Preljini kod Čačka najavivši da će u novoj kompaniji u gradu na Moravi biti zaposleno 800 ljudi u narednim godinama.
Predsednik Vučić 22. jula je prisustvovao i svečanoj ceremoniji polaganja kamena temeljca za izgradnju nove fabrike italijanske kompanije Ariston u Nišu u kojoj će biti uloženo 75 miliona evra.
Toga dana je otvorena i nova terminalna zgrada na niškom aerodromu „Konstantin Veliki“u koji je Vlada Srbije uložila u izgradnju i opremanje skoro 33 miliona evra.
Svečanim presecanjem vrpce 12. novembra je u Vinči otvoreno Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada. U ovoj elektrani na komunalni otpad, kako je najavljeno tada na godišnjem nivou će se spaljivati 340.000 tona otpada, obezbeđivati struja za pet odsto beogradskih domaćinstava, kao i toplotna energija za grejanje 10 odsto domaćinstava u glavnom gradu.
Početkom jula 2024. Narodna banka Srbije (NBS) je kupila pet tona zlata u inostranstvu u vrednosti od 350 miliona evra.
Prvog dana aprila počela je i izgradnja marine na Dunavu u Velikom Gradištu u koju će biti uloženo 3,8 miliona evra i to će biti prva registrovana marina u Srbiji.
U aprilu je potpisan Ugovor o projektovanju i izgradnji depoa za metro na Makišu sa kineskom kompanijom Power China.
Krajem aprila je saobraćaj prebačen i na novu traku brze saobraćajnice Dunavskog koridora od autoputa BG-Niš do Požarevca, a 26. aprila spojena je i brza pruga između Novog Sada i Subotice spajanjem šine na glavnom koloseku 108 km duge brze pruge NS i Subotice u Bačkoj Topoli.
Tokom posete Srbiji kineskog predsednika Si Đipinga Srbiji početkom maja potpisano je 28 sporazuma i nekoliko ekonomsko komercijalnih ugovora.
Ove godine je 10. maja obeležena i 50 godišnjica zgradnje pruge BG-Bar, a 2. septembra Srbija i Crna Gora potpisale Pismo o zajedničkom nastupu pred Evropskom komisijom za rekonstrukciju pruge BG- Bar.
U septembru je održana i svečana ceremonija pokretanja serijske proizvodnje kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu, a investicija je vredna milijardu dolara. To je najveća grinfilnd investicija u Srbiji, a u prvoj fazi zaposleno je 1.235 srpskih radnika.
Krajem septembra zavšeni su i radovi na hotelu The St Regis u kuli Beograd. Svečanosti su prisustvovali predsednik Vučić i predsednik kompanije „Eagle Hills“ Mohamed Alabar. The St. Regis Belgrade je tek šesti hotel renomiranog njujorškog brenda u Evropi, a zvanično će za goste otvoriti vrata u oktobru.
Polovinom novembra započelo je rušenje hotela „Jugoslavija“ u Beogradu, a prethodno je najavljeno da će na tom mestu biti izgrađen novi luksuzno stambeno-poslovni kompleks. Kompanije Marriott International i Danube Riverside d.o.o. Beograd potpisali su krajem novembra Ugovor za dolazak u Srbiju prestižnog hotelskog brenda The Ritz-Carlton, vredan između 400 i 500 miliona evra koji će transformisati lokaciju bivšeg hotela Jugoslavija u modern hotelski kompleks čiji je zavrešetak planiran 2027.
Polovinom godine, preciznije 6. jula počeli su radovi na izgradnji železničke obilaznice oko Niša i vrednost te investicije je 153 miliona evra.
U Beogradu je 26. septembra otvoren Evroazijski tržni centar na Novom Beogradu investicija vredna 60 miliona evra.
