Srbija treća na svetu po proizvodnji šljive

SRBIJA – Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije.

U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona.

Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji  (60%) i Evropi (25%).

U Srbiji se šljiva gaji na oko 74000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. Šljiva se u Srbiji gaji od davnina, ali je svoj “procvat” doživela u 19. veku, kada je filoksera napala vinovu lozu. Naime, do pojave ove bolesti, uzgajanje grožđa i proizvodnja vina imali su prioritet. Kako se broj zasađene vinove loze smanjivao, povećavao se broj parcela pod zasadom šljive. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.

Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. Prošle 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije.

To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra.

Iz Privredne komore Srbije ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova.

Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manja zbog suše. Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji.

Kiša koja je pala poslednjih dana pomogla je da kvalitet “plavog zlata” bude mnogo bolji nego što se očekivalo. Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara. U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi  voćarstvom, gajenjem „oblačinske“ višnje i šljive „stenlej“. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte „stenlej“, dok se se rod „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ procenjuje na oko 500 vagona.

U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive.

Naravno, za sam kraj, ostaje da se kaže da se od šljive proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora.

I da nazdravimo – živela šljiva!

Pročitajte još:

Vučić otvorio 17. Sajam šljive u Osečini (VIDEO)

OSEČINA – Sajam šljiva u Osečini, na kome će biti predstavljeno više od stotinu izlagača iz osam zemalja, otvorio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zvaničnom otvaranju 17. Sajma šljiva u Osečini, koji traje do 28. avgusta, prisustvuje i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a predsednik je dočekan uz tradicionalnu pesmu iz ovog kraja i buran […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.