BEOGRAD – Ne očekujem da cene goriva na tržištu Srbije značajnije porastu, jer su naftni derivati protekle nedelje već poskupeli reagujući na najavu šestog paketa sankcija, kaže Ljubinko Savić iz PKS
Šesti paket sankcija EU prema Rusiji, kojim se zabranjuje doprema ruske sirove nafte Jadranskim naftovodom iz Hrvatske do rafinerije u Pančevu, neće značajno uticati na poskupljenje goriva u Srbiji, a NIS će rusku naftu zameniti naftom drugog porekla, kažu domaći stručnjaci za energetiku.
Kako navode, Srbija već neko vreme dodatno popunjava svoje rezerve nafte po povoljnijim cenama od berzanskih.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović kaže za Informer da Srbija ne bi trebalo da ima većih problema zbog šestog paketa sankcija EU Rusiji.
Nema poskupljenja
Ako oduzmemo domaću proizvodnju koja pokriva oko 25 odsto našeg tržišta, Srbija iz Rusije nabavlja oko 15 odsto nafte. Od ukupne količine nafte koju Srbija uvozi godišnje, najviše, oko 45 odsto, stiže iz Iraka, deset iz Kazahstana i oko pet odsto iz Norveške. Sve to stiže preko Jadranskog naftovoda, sa kojim Srbija ima ugovor za 3,2 miliona tona nafte do kraja decembra ove godine.
I savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić kaže da Srbija ima vrlo dobre rezerve nafte i da ne bi trebalo da bude većih problema na tržištu naftnih derivata.
– Jedna od mogućnosti je da Srbija nabavi bar deo ruske nafte naftovodom Družba, koji se kod Siska u Hrvatskoj uključuje u Janaf, ali pitanje je kakve su mogućnosti za zakup tih kapaciteta. Preostaje nam još mogućnost da se nafta kupuje na berzi, međutim, ne ruska, ali i tu možemo dobro proći ako se nafta miksuje. Naime, sve više svetskih trgovaca naftom radi na prikrivanju porekla ruske nafte kako bi održali njen protok. Ruska nafta sad se sve češće meša sa naftom iz drugih zemalja kako bi se stvorila mešavina, koja u sebi ima 49,99 odsto nafte iz Rusije i 50,01 odsto iz druge zemlje. Tehnički gledano, ta nafta više nije ruskog porekla i može se kupovati slobodno i prenositi naftovodom.
Nafte neće biti manje
Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije uverava građane da sankcije neće smanjiti količine nafte u Srbiji.
– Nafte neće biti manje, ravnoteža između ponude i tražnje biće otprilike ista, jedino što nafta za ovaj region mora da završi negde drugde, dok će nafta iz nekog drugog regiona da dođe do Evrope. Zbog toga će najveće troškove imati Evropa – naglašava Mićović.
Imamo drugi izbor
S njim se slaže i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
– Janaf je infrastruktura koja je nasleđena još iz SFRJ, projektovan tako da jedan krak ide ka rafineriji u Rijeci, drugi ka Sisku, a jedan ka Novom Sadu i Pančevu. U prošlosti, mi smo uglavnom uvozili iračku i kazahstansku naftu, što bi u ovom trenutku mogla da bude alternativa – kaže on i dodaje:
– Videćemo u narednih šest meseci šta će se konkretno desiti, ali ne očekujem nikakve velika zastoje i probleme. Mi imamo ugovor sa Janafom, samo je pitanje čija će nafta stizati. Umesto ruske može da dođe i iračka i libijska nafta.
Odakle Srbija uvozi naftu:
- 45 odsto – Irak
- 25 odsto – domaća proizvodnja
- 15 odsto – Rusija
- 10 odsto – Kazahstan
- 5 odsto – Norveška
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
