SRBIJA – Srbija se gradi i pored krize koja je zadesila svet, država ne odustaje ni od jedne investicije na polju infrastrukture. U Vojvodini se trenutno sprovodi nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, a veliki broj projekata je i u planu.
„Na deonici brze pruge od Novog Sada ka Subotici uveliko se radi, a završetak se očekuje 2024. godine izjavio je ministar Goran Vesić za portal Vojvodina uživo. „Mađarska paralelno sa Srbijom radi na svojoj deonici pruge, te će se 2025. godine Beograd spojiti brzom prugom sa Budimpeštom.
Koliko se ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, samo u Vojvodini, možemo da vidimo iz nekoliko primera.
Fruškogorkski koridor
Radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, koji će sa četiri trake povezati Novi Sad i Rumu, počeli su u maju prošle godine, a kao najzahtevniji poduhvat u sklopu čitavog projekta izdvaja se probijanje tunela “Iriški venac” koji će sa svojih bezmalo 3,5 kilometra dužine biti najduži tunel u Srbiji. Radove izvodi kineska kompanija „Čajna road end bridž korporejšn“ (China Road and Bridge Corporation), a značaj projekta za Novi Sad, Irig i Rumu se ogleda u podatku da kroz tu deonicu dnevno prođe oko 900 kamiona i 10.000 vozila i spada u najopterećenije državne puteve u Srbiji.
Ukupna dužina Fruškogorskog koridora je 47.7 kilometara.
U perspektivi, ovaj putni pravac treba da omogući povezivanje Koridora 10 i Koridora 4 i stvaranje najkraće veze između Bosne i Rumunije. Fruškogorski koridor je deo putnog pravca Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica-granica sa BiH.
Mostovi kod Novog Sada
Četvrti most u Novom Sadu planiran je da se gradi na potezu od Bulevara Evrope, preko Kameničke Ade do obilaznice u Sremskoj Kamenici, ili stručnije rečeno: most koji će se nalaziti na delu državnog puta IIA-111, povezaće Bulevar Evrope i državni put IIA-119 na južnoj strani Dunava koji se kasnije, preko sremske strane povezuje na put Novi Sad – Ruma.
Most preko Dunava biće dužine 880 metara, pravougaonog poprečnog preseka. Širina ploče mosta na Dunavu iznosiće 29,4 metra i sastojaće se od četiri saobraćajne trake u oba pravca kao i biciklističkih i pešačkih staza na obe strane. Izvođač radova je „Čajna road end bridž korporejšn“ (China Road and Bridge Corporation).
Takozvani peti most u Novom Sadu je zapravo drugi po veličini infrastrukturni projektu na trasi Fruškogorskog koridora.
Sami pripremni radovi obuhvataju izgradnju severnog i južnog kraka pomoćnog mosta od čelične konstrukcije koji će služiti za izlivanje betonskih stubova budućeg mosta. Severni krak će biti dug 278,74 metara i, kao i južni koji je dužine 355 metara, biće postavljen uzvodno od budućeg mosta. Za njihovu lokaciju određene su parcele koje na sremskoj obali obuhvataju Rokov potok istočno od Preradovićeve ulice u Petrovaradinu, kao i nekoliko parcela na kraju Petrovaradinske ade, iza kompleksa nekadašnje „Pobede”.
Osmeh Vojvodine
Ova brza saobraćajnica prostiraće se od graničnih prelaza Bački Breg do Nakova i povezaće dve države sa kojima se Srbija graniči, Mađarsku na severozapadu i Rumuniju na istoku. Za izgradnju saobraćajnice država je izdvojila 100 miliona evra, a od većih gradova u Vojvodini spojiće Sombor, Vrbas, Bečej i Kikindu. Brza saobraćajnica bi trebala da bude dugačka 175 kilometara, a vrednost radova iznosiće oko 835 miliona evra.
Železnička infrastruktura
Brza pruga Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta
Marta meseca ove godine, puštena je u rad brza pruga od Beograda do Novog Sada, kada je po prvi put u Srbiji, brzi voz saobraćao 200km/h, i razdaljinu između dva (centra) grada prešao za svega 30 minuta.
Pruga će biti duga 305 kilometara i na njoj će se vozovi kretati brzinom 200 kilometara na sat. Radovi su počeli krajem 2017. godine i do sada je u saobraćaj puštena deonica od Beograda do Novog Sada, duga 74,9 kilometara, a u toku su intenzivni radovi na deonici Novi Sad-Subotica-madjarska granica, u dužini 108 kilometara.
Izgradnja pruge Beograd Budimpešta ukupno će koštati oko četiri milijarde evra. Ovo je najveći železnički projekat u jugoistočnoj Evropi koji je i deo železničkog Koridora 10, i deo je globalne inicijative „Pojas i put“, a izvođač radova je “Čajna rejlvej internešnl kompani” (CRIC).
Sombor – Vrbas
Tokom avgusta meseca ove godine održan je sastanak između predstavnika gradova Sombor i Vrbas i predstavnika „Infrastrukture železnice Srbije“, „Srbija kargo“ i „Srbija voza“ oko realizacije planova za revitalizaciju pruge između ova dva grada. Na osnovu pregleda i izveštaja planirane su finansijske potrebe i vremenski rokovi za realizaciju rekonstrukcije
Rekonstrukcija ove pruge u mnogome će pomoći privredi u ovom delu Vojvodine.
Beograd – Šid
Obnova pruge na relaciji Beograd – Šid, preko Rume, koja postaje i važno čvorište za drumski saobraćaj, značiće bolje povezivanje Srbije sa zapadnim evropskim zemljama, jer je to deo pruge Beograd – Zagreb – Ljubljana. U Rumi je nedavno kompletno obnovljena železnička stanica, kroz koju pored putnika ide i značajan deo kargo saobraćaja.
Brza saobraćajnica Beograd – Zrenjanin
Planirana deonica brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad biće dugačka 105 km, a 36 km ovog autoputa direktno je vezano za Zrenjanin i izgradnja će trajati nekoliko godina.
Na početku i završetku trase predviđene su čeone naplatne rampe, a duž trase i četiri odmorišta s pratećim sadržajima, dva parkinga i tri baze za održavanje puta. Predviđeno je i šest ukrštanja s državnim putevima, koja će se rešiti izgradnjom nadvožnjaka. Planirane su i pristupne saobraćajnice do petlji u samom gradu, Zrenjanin-Ečka i Zrenjanin-zapad, kako bi se saobraćaj iz grada izveo na autoput na najefikasniji način.
Od petlje Ečka biće 51 km do autoputa Beograd-Subotica, 44 km do autoputa od Beograda ka Šidu preko Fruškogorskog koridora, odakle će biti 21 km dužine autoputa do Rume.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
