BEOGRAD – Srbija je još početkom ove godine, pre mnogih drugih zemalja u regionu i Evropi, prestigla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti i u nastavku godine našla se na putanji snažnog i održivog privrednog rasta, uprkos brojnim izazovima iz međunarodnog okruženja, a u 2021. je rezerve zlata dodatno povećala za 1,7 tona na rekordne 37,2 tone, kaže guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće nego pre krize, navode iz NBS.
Takođe, dodaju da je sve zlato iz inostranstva uspešno vraćeno u trezore Narodne banke Srbije, ukupno 13 tona zlata, kao dodatna garancija postignute finansijske stabilnosti.
Na kraju novembra one iznose 16,5 milijardi evra, što je za oko tri milijarde evra više nego na kraju 2020. godine, uprkos pandemiji.
Dinarska štednja je povećana za 12 odsto, na novi rekordni nivo od oko 104 milijarde dinara, po čemu je šest puta veća nego na kraju 2012. godine, a uslovi finansiranja i privrede i građana i države sada su još povoljniji nego na početku pandemije.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniža 3,4 odsto, dok se kreditnom aktivnošću (rast od devet odsto međugodišnje u novembru) nastavlja puna podrška privrednom rastu.
Priliv stranih direktnih investicija iznosio je oko 3,6 milijardi evra (prema poslednjim podacima), tako da se Srbija po prilivu stranih direktnih investicija približila rekordnoj 2019. godini.
U NBS ističu da smo na pola koraka do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji.
„Kada se sagledaju brojne neizvesnosti i izazovi iz međunarodnog okruženja s kojima smo se suočavali tokom druge pandemijske godine, koji su zahtevali našu stalnu budnost, opreznost, ali i proaktivnost, kao i ono što smo postigli i očuvali u takvim okolnostima, možemo biti više nego zadovoljni“, ocenila je guvernerka govoreći o rezultatima rada NBS u 2021.
Nakon izuzetno niskog nivoa u 2020. godini, inflacija je u 2021. godini privremeno povećana u Srbiji i u gotovo svim drugim zemljama u svetu, kažu u centralnoj banci.
Osnovu kretanja inflacije u 2021. godini činili su privremeni faktori, pre svega snažan rast svetskih cena energenata i hrane, kao i troškovni pritisci usled zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
„Po prestanku delovanja faktora iz međunarodnog okruženja koji su vodili inflaciju u 2021. godini, odnosno sa stabilizacijom svetskih cena energenata i hrane, postepenim rešavanjem problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja i dolaskom nove poljoprivredne sezone, od drugog tromesečja 2022. godine očekujemo da inflacija uspori i da se vrati u granice cilja sredinom godine“, ističe Tabakovićeva.
Dodaje da u prilog tome govori i niska i stabilna bazna inflacija, koja se kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, što ukazuje na to da nema značajnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje.
„Važno sidro koje održava baznu inflaciju na niskom nivou jeste očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. U prilog tome govore i inflaciona očekivanja, koja su nastavila da se kreću u granicama inflacionog cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), što pokazuje da i tržišni učesnici aktuelnu višu inflaciju percipiraju kao privremenu. Tome u prilog govore i srednjoročna očekivanja za dve i tri godine unapred, koja su na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3,0 odsto) kod finansijskog sektora i u rasponu od 2,5 odsto do 3,0% kod privrede“, kažu u NBS.
„Naša ekonomija se oporavila u relativno kratkom vremenskom periodu i nivo pre pandemije prestigla već u prvom tromesečju 2021. godine. Pritom, zahvaljujući povoljnoj makroekonomskoj perspektivi zemlje, visokom prilivu stranih direktnih investicija i efektima investicija iz prethodnog perioda, procene za rast Srbije u 2021. godini konstantno smo revidirali naviše, što su činile i relevantne međunarodne institucije“, istakla je Tabakovićeva.
NBS je omogućila da kreditna aktivnost nastavi da i ove godine bude značajan izvor finansiranja investicija i potrošnje, o čemu svedoči stopa rasta kredita privredi i građanima od devet odsto međugodišnje u novembru.
Povoljni uslovi finansiranja i rast kreditne aktivnosti doprinosili su snažnom rastu privredne aktivnosti, koji je od početka godine bio brži od očekivanja, saopštila je NBS.
O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i poboljšanje izgleda za povećanje kreditnog rejtinga od strane rejting agencije Standard & Poors, čime smo se praktično našli na pola koraka od dobijanja investicionog rejtinga.
Takođe u NBS kažu da među važnim faktorima za donošenje ovakve odluke koja nas blisko približava investicionom rejtingu jeste i kredibilan okvir monetarne politike i očuvana finansijska stabilnost.
Dinarska štednja je nastavila dinamičan rast i u 2021. godini povećana je za 12 odsto, na novi rekordni nivo od oko 104 milijarde dinara. Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji takođe je povećano, što je još jedna potvrda da je poverenje građana u dinar i domaći bankarski sistem očuvano i u periodu pandemije.
Većoj finansijskoj stabilnosti doprinosi i sve veća upotreba dinara u finansijskom sistemu – dinarizacija, koja je u 2021. zabeležila rekordno visoke nivoe ili se kretala blizu njih, navode iz NBS.
Najznačajniji napredak u 2021. ostvaren je kod dinarizacije plasmana privredi i stanovništvu, koja se kreće blizu 39 odsto.
Povećanje ovog pokazatelja posebno je intenzivno u poslednje dve godine (za preko 15 procentnih poena), dobrim delom zahvaljujući obezbeđenom povoljnom dinarskom kreditiranju privrede u okviru garantnih šema, koje su deo paketa pomoći države i NBS za ublažavanje posledica pandemije virusa korona.
I dinarizacija depozita privrede i stanovništva se tokom 2021. kretala oko rekordno visokih nivoa – u proseku je iznosila 39 odsto, što je najviši nivo od 2008, od kada se podaci prate. Posebno je izražen porast dinarizacije depozita kod stanovništva, što se delom dovodi u vezu s dinamičnim rastom dinarske štednje.
Ova godina ostaće značajna i po realizaciji čitavog niza aktivnosti koje su rezultirale odlukom investicione banke J.P. Morgan da dinarske obveznice Republike Srbije krajem juna 2021. godine uključi u svoje renomirane indekse, poput indeksa GBI-EM Global Diversified.
Pored toga što ova odluka predstavlja potvrdu unapređenja domaćeg tržišta u prethodnim godinama, Srbija je na ovaj način postala vidljivija širokom krugu međunarodnih investitora, što će doprineti povoljnijim uslovima finansiranja države i privrede.
Narodna banka Srbije je i tokom 2021. godine (do kraja septembra) nastavila da putem aukcija repo kupovine dinarskih hartija od vrednosti obezbeđuje dodatnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca.
U 2021. godini bankama je obezbeđeno 86 milijardi dinara (u 2020. obezbeđeno je 41,6 milijardi dinara). Od oktobra ove transakcije se ne organizuju, što je deo jedne u nizu mera ka opreznom smanjenju ekspanzivnosti monetarnih uslova.
NBS i Evropska centralna banka postigle su dogovor o produženju trajanja preventivne repo linije (za dodatnih devet meseci) putem koje bi ECB, u slučaju potrebe, mogla da obezbedi dodatnu likvidnost u evrima, koju bi NBS zatim dalje obezbedila domaćem finansijskom sistemu (trajaće do marta 2022. godine).
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
