Srbija je kod evropskih institucija kandidovala infrastrukturne i energetske projekte u vrednosti od oko 4,5 milijardi evra. Uslov za dobijanje bespovratnih grantova i jeftinih kredita jesu određene reforme, piše Bloomberg Adria.
Srbiji je u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan odobreno 1,58 milijardi evra i tj novac biće nam na raspolaganju do kraja 2027. godine, a uslov je da ostvarimo sve što je predviđeno u odobrenoj Reformskoj agendi. U ovoj agendi nalazi se i indikativna lista projekata koji će biti predloženi za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a oni iz oblasti energetike i transportne politike vrede više od 4,5 milijardi evra.
Da će Srbija dobiti novac u okviru Plana rasta potvrdila je i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, prilikom poste Srbiji krajem oktobra. Ona je tada izjavila i da se radi na otvaranja klastera 3 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Pregovarački klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast za pregovarača, obuhvata poglavlja: 10 Informaciono društvo i mediji, 16 Oporezivanje, 17 Ekonomska i monetarna politika, 19 Socijalna politika i zapošljavanje, 20 Industrijska politika i preduzetništvo, 25 Nauka i istraživanje, 26 Obrazovanje i kultura, 29 Carinska unija.
Neke države se protive otvaranju klastera 3
Međutim, članice zemalja Evropske unije nisu postigle saglasnost o ovom pitanju na nedavnom sastanku. Sastanak je održan u Briselu na inicijativu Mađarske, koja predsedava Evropskom savetu, a kako su preneli mediji sedam zemalja, među njima baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska, bile su protiv toga da se sa Srbijom otvori novi pregovarački klaster. Razlozi za to su neusklađenost srpske politike sa EU u vezi sa sankcijama prema Rusiji, pitanje odnosa sa Prištinom, kao i problemi u vladavini prava.
Ipak, predlog je još uvek na stolu, a u sredu bi trebalo da se održi još jedna sastanak na kojem će se razgovarati o otvaranju klastera 3. Kako prenosi RTS, Srbija je dostavila neformalni “non pejper” sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, u pokušaju da ubedi zemlje koje ne podržavaju ovaj predlog.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je obećao da će Srbija do kraja 2026. godine ispuniti sve uslove za ulazak u EU.
On je se u utorak tokom posete Briselu sastao sa generalnim direktorom Direktorijata za proširenje i susedsku politiku Evropske komisije Gertom Janom Kopmanom i naveo da je tokom razgovora naglasio da očekuje da će rad i značajni rezultati Srbije biti prepoznati od strane zemalja članica koje bi trebalo da daju “zeleno svetlo” za otvaranje Klastera 3. “Sa generalnim direktorom Direktorijata Evropske komisije razgovarao sam o ispunjavanju naše reformske agende i novim koracima na evropskom putu Srbije”, naveo je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav.
On je preneo i da je ponovio da Srbija intenzivno i posvećeno radi na ispunjavanju reformi i usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, na prvom mestu zarad boljeg života svojih građana, i da je cilj da taj posao završimo u naredne dve godine. “Naglasio sam da očekujem da će naš naporan rad i značajni rezultati biti prepoznati i od strane zemalja članica koje bi trebalo da daju ‘zeleno svetlo’ za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom, čime bi napravili važan pomak u procesu naših evrointegracija i dobili još jači zamah u reformskim aktivnostima”, naveo je Vučić.
Podsetimo, Srbija je poslednja pregovaračka poglavlja otvorila pre tri godine, tačnije u decembru 2021. godine. Od 35 poglavlja do sada je EU pristala da otvori 18. Zahtev za prijem u članstvo EU naša zemlja podnela je 22. decembra 2009. godine, a 1. mart 2012. Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Pregovori o pristupanju EU započeti su u januaru 2014. godine.
Prema podacima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, Srbija je u proteklih deset godina od Evropske unije dobila četiri milijarde evra bespovratnog novca i 4,5 milijarde evra u vidu povoljnih kredita, a realizovano je više od 1.500 projekata širom zemlje.
Jedan od najskupljih projekata rekonstrukcija pruge Valjevo – Bar
Što se tiče indikativne lista projekata u Reformskoj agendi, jedan od najvrednijih projekata na ovaj listi je rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Valjevo – Vrbnica – granica sa Crnom Gorom. Ova deonica duga je 210 kilometara, a projekat podrazumeva izgradnju nove elektronske signalizacije na železnici, stanicama i putnim prelazima, izgradnju stabilnih objekata elektrovuče i sanaciju svih podstrukturnih objekata. Kako se navodi u Reformskoj agendi, vrednost ove investicije iznosi 1,34 milijarde evra, a predviđeni rok za realizaciju je od 2025. do 2030. godine.
Goran Vеsić, bivši ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Srbijе, i Maja Vukićеvić, ministarka saobraćaja Crnе Gorе, potpisali su u oktobru u Bеogradu Zajеdničko pismo Evropskoj komisiji o pruzi Bеograd – Bar, tražeći da sе kroz plan rasta Zapadnog Balkana finansira pruga izmеđu Valjeva i Bara. Za Srbiju je ta pruga prioritet. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Bloomberg Adriju su rekli da je projektnu dokumentaciju za deonicu od Valjeva do Vrbnice uradio nemački Deutche Bahn Engineering and Consulting.
Treba reći i to da je modernizaciju pruge i osposobljavanje za brzine 120 kilometara na sat uradila ruska firma, Ruske državne železnice, a projekat je finansiran iz ruskog kredita za infrastrukturu od 800 miliona evra.
Ugovoreno je bilo da RŽD rade i nastavak prema Crnoj Gori, ali je odluka promenjena verovatno zato što je novac uzet od evropskih banka jeftiniji. S tim što ovog puta mora biti ispoštovana stroga procedura koja nalaže pre svega raspisivanje međunarodnog tendera.
Prema navodima iz agende za sređivanje pruge Brestovac – Preševo – granica sa Severnom Makedonijom, biće potrebno 700 miliona evra, a plan je da vozovi ovom deonicom nakon rekonstrukcije idu 160 kilometara na čas. Deonica koja bi trebalo da se rekonstruiše dužine je 135,5 kilometara, a trebalo bi da se projekat radi od 2026. do 2029. godine.
Još jedna pruga na kojoj bi vozovi trebalo da 2029. godine voze 120 kilometara na čas jeste Stalać – Kraljevo i Kraljevo – Rudnica, a predviđena vrednost ovog projekta je 726,7 miliona evra.
Agendom je predviđena i rekonstrukcija pruge Ostružnica – Surčin – Batajnica, koja je deo glavnog teretnog koridora na panevropskom teretnom koridoru Alpi – Zapadni Balkan. Ova deonica se isključivo koristi za saobraćaj teretnih vozova, a njena rekonstrukcija bi trebalo da košta 182,3 miliona evra.
U okviru ovog pomalo ambicioznog plana rekonstrukcije srpskih pruga, nalazi se i sređivanje deonice Stara Pazova – Šid, a planirana vrednost radova iznosi 740 miliona evra. Projekat bi trebalo da počne 2025. i da traje do 2028. godine, a vozovi bi nakon završetka projekta mogli da idu 200 kilometara na čas.
Velika ulaganja i u energetiku
Velika ulaganja predviđena su i u oblasti energetike. Kako se navodi u Reformskoj agendi, snažan akcenat je stavljen na integraciju energetskog tržišta, dekarbonizaciju i čistu energiju, pravednu tranziciju, povećanu digitalizaciju sistema, pametne mreže, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, uključujući modernizaciju daljinskog grejanja i energetsku bezbednost.
Na indikativnoj listi projekata u oblasti energetike najviše novca – 720 miliona – biće potrebno za izgradnju dvosmernog gasovoda Niš – Velika Plana – Batajnica – Horgoš sa kompresorskim stanicama u Batajnici i Batočini. Ovaj projekat predstavlja glavni dvosmerni gasovod sever-jug koji se sastoji od tri deonice. Ove godine je započeta priprema projektno-tehničke dokumentacije, a datum završetka biće naknadno definisan.
Takođe, na listi projekata nalazi se i izgradnja gasnog interkonektora između Severne Makedonije i Srbije, a planirana dužina gasovoda je oko 65 kilometara. Vrednost projekta je 42 miliona evra. U agendi je i projekat gasne interkonekcije između Srbije i Rumunije koji vredi 12 miliona evra.
Na listi projekata koji će biti predloženi za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, nalazi se i rekonstrukcija hidroelektrane “Potpeć” na reci Lim. U planu je izgradnja dodatne četvrte proizvodne jedinice sa instaliranom dodatnom snagom od 13 MW. Ukupna vrednost ove investicije je 72.266.934 evra.
U skladu sa ulaganjima u obnovljive izvore energije, na listi je i projekat izgradnje solarnih elektrana “Kolubara A” i “Morava”. Projekat izgradnje solarne elektrane “Kolubara A” vredi 80,14 miliona, dok je vrednost projekta “Morava” 50,13 miliona evra.
U redu za EU podršku nalazi se i projekat prenosa električne energije Centralno-balkanski koridor, koji uključuje dve deonice. Ovi radovi bi trebalo da koštaju 195 miliona evra, međutim, preciznija procena će biti dostupna nakon završetka izrade preliminarne Studije izvodljivosti, što se očekuje početkom 2025. godine. Na listi se nalazi i panonski koridor za prenos električne energije vredan 139.950.000 evra.
U agendi se nalaze i projekti koji će doprineti smanjenju potrošnje energije i povećanju efikasnosti javnog sektora, a to su programi energetske efikasnosti u zgradama centralnih vlasti i rehabilitacija bolnice VMA.
Program energetske efikasnosti za zgrade centralnih vlasti obuhvata renoviranje 28 zgrada u Beogradu površine 208.000 kvadratnih metara, koje pripadaju centralnoj vlasti, a procenjena vrednost projekta je 46.750.000 evra. Kada je u pitanju rehabilitacija bolnice VMA, u agendi se navodi da je ukupna vrednost ove investicije 200 miliona evra, a procenjena ušteda energije ostvarena ovim projektom iznosi 58.000 MWh godišnje, sa smanjenjem emisije CO2 od 24.000 tona godišnje.
