BEOGRAD/BRISEL – Odluka Evropske unije da projekat „Jadar“ proglasi strateškim za snabdevanje kritičnim sirovinama otvara novu perspektivu za Srbiju ne samo kao proizvođača litijuma, već i kao potencijalnog ključnog aktera u evropskom lancu vrednosti za proizvodnju baterija.
I evropski i srpski zvaničnici više puta su naglasili da je cilj da litijum ostane u Srbiji i da bude osnova za izgradnju čitave industrije – od prerade sirovine do proizvodnje baterijskih komponenti i električnih vozila. Prema procenama, takav razvojni model mogao bi da otvori više od 20.000 radnih mesta i privuče milijarde evra investicija.
Slični industrijski zaokreti već se dešavaju u državama članicama EU, poput Francuske, Nemačke i Portugala, koje litijum vide kao ključni pokretač nove zelene ekonomije. Te zemlje ubrzano razvijaju rudarske i industrijske projekte kako bi obezbedile stabilno snabdevanje i podstakle ekonomski rast.
Francuska, kao druga najjača ekonomija EU, ozbiljno ulaže u ekonomiju baziranu na litijumu. Njihov rudnik litijuma „Emili“ proglašen je projektom od nacionalnog interesa, a na nivou EU ima status strateškog. Plan je da se u ovom rudniku proizvodi litijum za baterije koje će pokretati više od 700.000 vozila godišnje.
Uporedo sa tim, na severu zemlje u tzv. dolini baterija već rade ili se grade gigafabrike litijumskih baterija, koje vode kompanije kao što su Stelantis, Reno i Mercedes Benc. Cilj Francuske je jasan, da postane lider u proizvodnji električnih vozila u Evropi, sa čak dva miliona električnih i hibridnih automobila godišnje do 2030. godine.
Litijum je u središtu te strategije, a rudnici i fabrike se razvijaju paralelno, uz podršku države, investitora i obrazovnih institucija. Evropska unija je još 2017. osnovala Evropsku alijansu za baterije (EBA) kako bi razvila sopstveni lanac vrednosti, od eksploatacije sirovina do proizvodnje baterija i električnih vozila.
Vrednost ovog sektora procenjuje se na čak 250 milijardi evra godišnje. Njen industrijski program EBA250, kojim upravlja EIT InnoEnergy (deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju), okuplja više od 250 industrijskih i inovativnih aktera, od rudarstva do reciklaže, sa zajedničkim ciljem da Evropa postane konkurentna na globalnom tržištu baterija.
U Portugalu britanska kompanija Savana Risorsiz razvija rudarski projekat Barozo. Ovaj rudnik litijuma iz čvrste stene je takođe klasifikovan kao strateški projekat EU i kompanija aktivno sarađuje sa inicijativama poput EBA i EIT RawMaterials kako bi se pozicionirala unutar šire evropske industrije litijuma. Cilj ovih inicijativa je jasan, da se ne izvozi sirovina, već da se litijum koristi za razvoj industrije, zapošljavanje i tehnološku nezavisnost Evrope. Stručnjaci ističu da Srbija ima šansu da postane deo ovog lanca sa projektom „Jadar“.
Ukoliko se razvije u skladu sa ekološkim standardima, ovaj projekat može da postane temelj domaće litijumske industrije – sa preradom litijuma, proizvodnjom delova i baterija i samih električnih vozila. U fabrici ElevenEs u Subotici, već se proizvode LFP baterije na bazi litijuma.
Direktor Nemanja Mikać ističe da Srbija, zahvaljujući ovom resursu, ima priliku da napravi veliki iskorak ka tehnološkom i ekonomskom razvoju. „Baterije koje proizvodimo najviše se koriste u industriji automobila i za skladištenje stacionarnih sistema energije, kao što su vetroparkovi i solarne elektrane, ali i u domaćinstvima.
Sve sirovine trenutno nabavljamo iz Kine. Ako bi čitav lanac proizvodnje bio ovde, naravno da bi nam to olakšalo poslovanje. To su neke dve početne iskre koje imamo, litijum i proizvodnja baterija. One bi dalje otključale sve ostalo i mnogo novih kompanija u Srbiji“, kaže Mikać. O litijumu kao razvojnoj šansi govorio je prilikom posete Srbiji i podsekretar Sjedinjenih Američkih Država za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez.
On je rekao da će projekat „Jadar“, ako bude pokrenut, omogućiti da se prave baterije za više od milion električnih vozila godišnje, uz doprinos BDP-u Srbije od jedan do tri odsto. „Ovo je prilika za Srbiju da iskoristi ovaj generacijski izazov koji se ne ukazuje tako često.
Mi smo u poziciji da je svetu potrebno 42 puta više litijuma, ako hoćemo da do 2050. godine, dostignemo ciljeve čiste energije“, rekao je Fernandez.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je ranije da je projekat „Jadar“ velika razvojna šansa Srbije i da je studija pokazala da bi uticaj otvaranja rudnika litijuma na bruto domaći proizvod države bio od 10 do 12 milijardi evra na godišnjem nivou, uz otvaranje do 20.000 radnih mesta.
