BEOGRAD – Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija ima drugi najveći rast BDP-a u Evropi u prvoj polovini godini od 4,3 odsto rasta i da polako, ali sigurno ulazi u najbrže rastuće privrede u Evropi.
Obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona u budžetu za 2024. godinu na sednici Skupštine Srbije, Mali je rekao da taj predlog Zakona proizilazi iz stanja u kojem se naša privreda trenutno nalazi i da je definisan ciljevima i opredeljenim ciljevima koje su definisani u programu Srbija 2027.
“Za ostvarenje tog programa po kojem ne samo da treba da uložimo dodatan novac u infrastrukturu po celoj našoj Srbiji, u 323 projekta koja treba da podignu kvalitet infrastrukture u našoj zemlji, već nam je to cilj koji treba da dovede do toga da nam prosječna zarada u Srbiji na kraju 2027. godine bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra i minimalna zarada 650 evra”, rekao je Mali.
On je naglasio da je stopa rasta BDP-a u prvoj polovini ove godine 4,3 odsto.
“Mi smo druga zemlja u Evropi po tom podatku i po tom rezultatu, dakle odmah iza Malte. To znači da polako ali sigurno ulazimo u taj krug najbrže rastućih ekonomija kada je Evropa u pitanju. Naša ekonomija je među top pet najbrže rastućih ekonomije u Evropi. Dakle, osnovni cilj koji smo želeli, a to je da nam ekonomija ubrzano raste, da se ubrzano približavamo standardima Evropske unije, upravo na ovaj način to i ostvarujemo”, poručio je Mali.
On je istakao da će Srbija ove godina imati oko 76 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda.
“Da vas podsetim, 2012. godine BDP, dakle vrednost svega što se proizvede u našoj ekonomiji bio je 33,4 milijardi evra. Do kraja godine očekujem stopu rasta od 3,7 ili 3,8, odsto, dakle i dalje ćemo biti među top dve ili tri ekonomije u Evropi. To je veoma, veoma važno, jer što brže rastemo, što više rastemo, to nam je osnova i za podizanje plata, podizanje penzija, podizanje minimalne zarade i daljih investicija i u poljoprivredu, i u kulturu, i u ekologiju, i u zdravstvo i sve ono što je na kraju kreva i deo ovog rebalansa budžeta”, rekao je Mali.
Mali: Sačuvana makroekonomska stabilnost, nikad veća stopa rasta BDP-a
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija nikad jača i stabilnija, uprkos ogromnim izazovima koji dolaze iz globalnog sveta od 2020. godine, dodajući da će se sa rebalansom budžeta za ovu godinu, koji je od danas pred poslanicima, ubrzati dalji rast i razvoj.
Mali je naveo da se ide ka cilju da prosečna plata u Srbiji 2027. godine bude 1.400 evra, a penzije 650 evra.
Govoreći o ekonomskim pokazateljima, Mali je ukazao da je u Srbiji danas broj zaposlenih veći nego ikada, dodajući da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto, a da je stopa nezaposlenosti 8,2 odsto.
“Prethodna vlast nam je ostavila stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto, svaki četvrti građanin Srbije tada nije imao posao, a sada smo na 8,2 odsto i idemo dalje. I upravo je cilj da dalje smanjujemo stopu nezaposlenosti i otvaramo nova radna mesta. To je cilj koji se na neki način odslikava u rebalansu budžeta koji je pred vama”, istakao je ministar.
Prema njegovim rečima, niža je stopa nezaposlenosti među mladima, te da je 2012. godine bila 52,3 odsto, a danas je 20,3 odsto.
Mali je naveo da je u prvoj dekadi nivo stranih investicija iznosio 3,2 milijarde evra, što je za 12, 1 odsto više u odnosu na isti period lane, kada je Srbija privukla rekordnih 4,5 milijardi evra.
“Veoma je važno da smo devizni kurs sačuvali i da je devizni kurs stabilan već 12 godina unazad. Imamo rekordno visoke devizne rezerve, preko 28 milijardi evra, imamo 46 tona zlata u trezorima Narodne banke, dakle potpuno smo stabilni i potpuno smo sigurni kada je naša finansijska pozicija u pitanju”, rekao je Mali.
On je preneo da je od jutros na državnom računu 695 milijardi dinara i da je Srbija apsolutno likvidna.
“Mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost, nama je udeo javnog duga u BDP-u na današnji dan 49,8 odsto, dakle, ispod nivoa Mastrihta koji je 60 odsto, a verovali ili ne 89 odsto je prosek Evrozone. Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, imamo nikada veću stopu rasta, stabilnu stopu rasta našeg BDP-a, nikada veći broj ljudi koji rade i nikada nižu nezaposlenost”, rekao je Mali.
Podsetio je da je dogovoreno da se podigne minimalna zaradu od 1. januara naredne godine za 13,7 odsto, precizirajući da će ona biti 457 evra.
On je naveo da je prema poslednjem podatku, iz juna ove godine, prosečna plata bila 818 evra, a da se očekuje da ona do kraja godine bude 920 ili 922 evra.
“Potpuno smo u dinamici da do kraja naredne godine, kao što smo i obećali programom Srbija 2025, prosečna zarada bude u Srbiji. Kao što sam već nekoliko puta i pomenuo, apsolutno dolazimo do cilja od prosečne zarade od 1.400 evra.
On je podsetio da je prosečna plata 2012. godine bila 329 evra.
Takođe, naveo je da se ide sa dodatnim povećanjem penzija mesec dana ranije, odnosno od 1. decembra čime je ispunjena molba predsednika Republike.
“Ono što mi je posebno važno je da smo potpuno promenili trajektoriju rasta penzija. Umesto da iz budžeta izdvajamo sve više i više novca kao što je bilo do 2012. godine da se penzije isplaćaju, sada se izdvaja nikada manje. Upravo zahvaljujući rekordnom broju radnih mesta, porezima i doprinosima koji se uplaćuju u PIO fond”, rekao je Mali.
On je kazao da se rebalans radi zbog većih prihoda od 132, 5 miliajrdi dinara koji će biti usmereni ka više oblasti, među kojima je poljoprivreda.
“U rebalansu budžeta koji je pred vama idemo sa dodatnim ulaganjima za poljoprivredu negde 18 milijardi dinara dodatnih ulaganja. Imamo skoro 30 milijardi, tačnije 28,7 milijardi dodatnog ulaganja za zdravstvo. Najveći deo toga ide za lečenje retkih bolesti, za lečenje dece u inostranstvu. Imamo više novca za prosvetu, nekih 12 milijardi dinara, za nauku dve milijarde dinara, za kulturu, zatim za našu vojsku 48,6 milijarde dinara”, rekao je Mali.
Podsetio je da je potpisan ugovor sa Francuskom o nabavci 12 aviona Rafal i da se sada izdvaja prva rata za plaćanje.
“I ono što mi je posebno važno, što direktno doprinosi rastu našeg BDP-a, a to su kapitalne investicije, dodatnih 111 milijardi dinara u rebalansu budžeta. Ukupan budžet za kapitalne investicije time je 706 milijardi dinara, nikada veći nije bio. To je 7,9 odsto našeg BDP-a”, rekao je Mali.
Mali je rekao da očekuje kvalitetnu raspravu u parlamentu.
Ekspo 2027. istorijska prilika da se Srbija predstavi svetu
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je tokom polemike u Skupštini Srbije sa predstavnicima opozicije da Ekspo 2027. neće koštati 17 milijardi evra, već 1,2 milijardi evra i da će to biti istorijska prilika da se Srbija predstavi svetu.
Na sednici parlamenta na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta za 2024. godinu, Mali je demantovao navode narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute koji je rekao da 52 odsto budžeta Srbije ide za nabavku francuskih borbenih aviona Rafal i Ekspo 2027.
“Iz budžeta je namenjeno 48,6 milijardi dinara, što je 3,1 odsto za nabavku Rafala, a 20,4 milijardi dinara za Ekspo, dok je budžet Srbije 2.173,3 milijardi dinara”, naveo je Mali.
On je istakao da Program Srbija 2027 podrazumeva 323 projekta u celoj Srbiji, koji uključuju razvoj infrastrukture, gradnju autoputeva, saobraćajnica, brzih pruga, škola, bolnica i ulaganja u energetici.
“Sve to je Srbija 2027. I da, imamo dovoljno novca, deo tih projekata je naravno i u ovom rebalansu koji je danas pred vama. Dakle, hoćemo da nam Srbija potpuno drugačije izgleda 2027. godine. Hoćemo da dočekamo preko tri miliona ljudi koji će posetiti našu zemlju, ali i da iskoristimo ovu istorijsku priliku”, poručio je Mali.
On je istakao da je cilj da ulažemo što više u infrastrukturu, da otvaramo nove fabrike i da dođemo do tog cilja od 1.400 evra prosečne zarade, 650 evra penzije i 650 evra minimalna zarada.
“Dakle, to su ulaganje u Srbija 2027. Što se samog Ekspa tiče, on neće izaći na više od milijardu ili 1,2 milijarde evra. Pri čemu, kada govorim o tim ulaganjima, tu podrazumevam, recimo, i izgradnju brze pruge od Zemun polja pa do Ekspa, odnosno Nacionalnog stadiona. Nakon toga, ta pruga ide i do Obrenovca”, naveo je ministar.
Dodao je da tu spada i veliki broj ulaganja u kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu, u trafostanice, energetski sistem, celog tog dela Beograda.
“Tako podižete i dajete šansu za podizanje dalje BDP-a kroz aktivaciju vaše građevinske industrije. Da vas podsetim, mi ćemo tamo izgraditi i jedan tematski park, izgradćemo i 1.500 stanova i novi centar za vodene sportove. To će sve, ne samo da direktno utiče na nas, rast našeg BDP-a, nego utiče i na zapošljavanje građevinske industrije i na sve ove ciljeve koje smo definisali, a to je da i dalje budemo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi”, rekao je Mali.
On je konstatovao da je Ekspo istorijski naša najveća šansa da se predstavimo svetu 2027. godine i da iskoristimo ceo period koji je pred nama za dalje unapređenju zemlje.
Na Jovanovićeve kritike odgovarala je i ministarka Milica Đurđević Stamenkovski kome je poručila da je ponosna na svoj opozicioni rad i da čvrsto stoji iza svake reči izrečene o AP KiM.
“Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Za mene i za Vladu Republike Srbije, čiji sam ponosni član, KiM je bilo, biće, zauvek deo Srbije i nikada vlada srpskog jedinstva i konsolidacije i kontinuiteta neće priznati lažnu, samoproklavanu tvorevinu”, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ona je navela i da je to poruka predsednika Srbije u Njujorku gde se trenutno nalazi.
“Da li postojale razlike? Postojale su i one nisu sporne, ali ono oko čega smo saglasni jeste da Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države”, rekla je Đurđević Stamenkovski koja se osvrnula na kritike povodom njenog opozicionog delovanja.
Đurđević Stamenkovski je primetila da Jovanović ni reč nije govorio o zakonu o podršci porodici sa decom jer, kako je ocenila, nema šta ni da kaže i da ne postoji argumentacija kojom to može da kritikuje.
“Jako mi je žao što današnje izlaganje nije bilo dovoljno inspirativno, jer smatram da bi bilo daleko korisnije da smo prodiskutovali o ovim temama koje se tiču porodice, roditelja, očeva i majki. Ono što vas je svakako najviše uzbudilo, mnogo više od povećanja roditeljskog dodatka, je smanjivanje vaše plate i više ste vremena posvetili vašoj plati nego onome što će biti na opštu korist svim porodicama u Srbiji”, rekla je ministarka Jovanoviću.
Šef poslaničkog kluba SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov rekao je da od opozicije ne može da se očekuje ozbiljna analiza budžeta jer je reč o ljudima koji ne umeju, kako je ocenio, da pripreme ni sopstveni dnevni red u predlogu skupštinskog zasedanja o litijumu koji su predali parlamentu.
Ljudi koji ne mogu da sastave dnevni red od dve tačke, teško da mogu da imaju ozbiljnu analizu budžeta. Njih 80 je potpisalo predlog, tu su lideri opozicije, i niko nije primetio da im fali pola dnevnog reda od dve tačke, rekao je Jovanov na sednici parlamenta.
On je ukazao da su grešku uvideli tek posle 10 dana.
Jovanov je istakao da će odluka o litijumu biti doneta kada se stručnjaci budu izjasnili o tome.
A struka svakako nije Ćuta. Mi čekamo šta će struka da kaže i tada će biti doneta odluka, rekao je Jovanov.
Šef odborničke grupe Ekološki ustanak Aleksandar Jovanović Ćuta dobio je danas opomenu od predsednice Skupštine zato što nije poštovao poslovnik kada se direktno obratio ministrima Milici Đurđević Stamenkovski i Siniši Malom.
Obrativši se Milici Đurđević Stamenkovski, Jovanović je preneo šta je govorila o KiM dok je delovala kao opozicija, a ministra finansija je pitao kako to da organizovanje Ekspa u Srbiji košta više nego u drugim državama.
Takođe, Jovanović je poručio i da se u Srbiji neće eksploatisati litijum.
Prethodno su predsednici resornih odbora pozvali poslanike da podrže rebalans budžeta za ovu godinu o kome se raspravlja.
Narodna poslanica Srpske napredne stranke Milica Nikolić izjavila je da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo konstatovao da su svi predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i Zakonima Srbije.
“Dobrom i odgovornom politikom, dobrim i odgovornim rukovođenjem državom i javnim finansijama, mi imamo prihode veće nego što su zapravo bili i planirani za čak 133 milijarde dinara i mi zapravo sada raspoređujemo ovaj iznos na ono što je u ovom trenutku najznačajnije. I to je svakako natalitet, ali i naravno i zdravstvo, poljoprivreda i prosveta, ali i naravno i sektor odbrane”, rekla je Nikolićeva.
Obavljeno čak 26.157 preventivnih pregleda, da li je to moglo bez nove opreme?
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je juče u zdravstvenim ustanovama u Srbiji obavljeno čak 26.157 preventivnih pregleda, kao i 128.320 analiza, od čega 44.687 tumor markera.
“Da li je to moglo da se uradi pre, da budemo malo efikasniji ? Sigurno jeste. A da li bi to moglo da se uradi da nemamo nove skenere, da nemamo ljude koji rade, da nemamo novu opremu u koju smo ulagali? Pa ne bi”, konstatovao je Mali danas na sednici Skupštine Srbije na kojoj se, između ostalog, raspravlja o rebalansu budžeta za ovu godinu.
On je dodao da su u subotu i nedelju rešene liste čekanja za dijagnostiku na skenere, dodajući da je pregledano 2.819 građana i da je radilo 115 skenera širom Srbije.
“Radiolozi i tehničari i sestre su radili svi zajedno kao jedan tim da bi taj višegodišnji problem rešili. Ne bi mogli da nemamo novu opremu”, istakao je ministar.
Kako je rekao, nije sve “idealno i bajno”, ali je istakao da se bore da bude mnogo bolje nego što je bilo.
Mali: Srbija se promenila, nikada veći broj diplomatskih poseta, rast se nastavlja
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da u Srbiji, na ponos svih građana, ima sve više diplomatskih poseta, da se Srbija promenila, a kada se govori o ekonomiji, naveo je da ekonomska strategija pokazuju dobre rezultate.
Mali je, na sednici Skupštini Srbije na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta za ovu godinu, rekao da je čuo negativne komentare od opozicije, ali ne i ideju kako bi nešto uradili drugačije.
“Mi sa našom ekonomskom politikom, rastom plata i penzija i ulaganjima nastavljamo i dalje”, poručio je Mali.
Odgovarajući poslaniku “Mi snaga naroda” Borislavu Antonijeviću, Mali je kazao da niko nikada nije rekao da se živi perfektno, dodajući da se živi u teškim vremenima.
“Ako pogledate globalnu ekonomiju, ako pogledate i druge mnogo razvijenije i veće zemlje od nas, vidite koliko se teško živi. I vidite kako i mnogo veće ekonomije imaju usporenije stope rasta od naše zemlje”, rekao je Mali.
Mali je upitao poslanika i da li ne vidi stotine kilometara autoputeva, brze vozove, brze saobraćajnice, duplo manju stopu nezaposlenosti, rekordan broj zaposlenosti, a da je zadržana makroekonomska stabilnost.
“Pozivate se na izveštaj Fiskalnog saveta. Ima tu pristojnih komentara, uvek smo imali fer i korektan odnos sa Fiskalnim savetom, ali samo krenite od početka izveštaja koje jasno kaže da što se fiskalnog deficita i ulaganja tiče koji su predloženi ovim rebalansom budžeta, ne ugrožavaju ni fiskalnu ni makroekonomsku stabilnost”, rekao je Mali.
On je pozvao poslanika da pročita i izveštaj MMF-a.
“Ako vam nije dovoljno to da je Srbija druga po stopi rasta BDP-a u prvoj polovini ove godine, pa ne znam kada je to bila u neko prethodno vreme, pa nikada. Da li to možda govori u prilog ispravnosti ekonomske politike koju vodimo? Da li možda rekordan broj zaposlenih govori u prilog te politike? Da li rekordno niska stopa nezaposlenosti govori u prilog te politike”, upitao je ministar.
Antonijević je prethodno rekao da njegova stranka smatra da je predloženi rebalans budžeta nedomaćinski, zakasneo i netransparentan.
On tvrdi i da je planirani fiskalni deficit od 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijardi evra, ili 2,2 odsto BDP-a previsok za Srbiju.
