Klaster akvakulture Naša riba nastao je zajedničkim dogovorom 12 najvećih šaranskih ribnjaka, ozbiljnih registrovanih proizvođača koji plaćaju vodne doprinose i iza kojih stoje dozvole.
Cilj ovakvog vida organizovanja je iznošenja i rešavanja najvećih problema u ovoj proizvodnji kroz povećanje potrošnje domaće ribe koja je izuzetnog kvaliteta.
Model organizovanja i delovanja članovi klastera videli su kod naših suseda Mađara. Oni su pre osam, devet godina pokrenuli ozbiljnu kampanju koja se bazirala na potenciranju domaće proizvodnje i domaće ribe. Zahvaljujući intenzivnoj kampanji u prve četiri godine povećali su potrošnju domaće ribe za 20% što je pokazala i opširna analiza urađena na državnom nivou.
– Ozbiljna medijska kampanja uskoro će početi i kod nas, nastojaćemo da našem stanovništvu objasnimo koliko je za zdravlje bitno konzumirati ribu i na koje načine je pripremati. Kod nas je najprisutnije kuvanje riblje čorbe i prženje ribe, a mi želimo ljudima da pokažemo da se ova namirnica može pripremati na još mnogo interesantnih načina. Želimo da dva puta nedeljno plasiramo nove recepte i načine pripreme, kaže za Agroportal – znanje je moć Žolt Pinter, predsednik Upravnog odbora Klastera Naša riba.
On naglašava i drugi, ravnopravni cilj ove organizacije – prikazati proizvodnju ribe od mlađi do ribarnice.
– Ovo je posebno važno, jer se godinama povlači paralela između cene ribljeg i živinskog mesa. Gotovo 80% naših građana ne zna da je šaran težine 2,5 kilograma od mresta do izlova u ribnjacima bio najmanje dve, a veoma često i tri godine. To govori da proizvodnja šarana i proizvodnja piletine ni u jednom segmentu ne mogu da se porede. Mi svakako nastojimo da proizvedemo što jeftiniju ribu ali građanima moramo prezentovati kako izgleda ceo proces proizvodnje da bi oni shvatili i o kojem kvalitetu se radi – poručuje Pinter.
Njegov kolega Darko Kenđel koji je član UO Klastera Naša riba u ovom poslu je pune četiri decenije, bavi se proizvodnjom mlađi i njegovo dugogodišnje iskustvo u akvakulturi i ribarstvu govori da je neophodno ujedinjenje svih nivoa plasmana ribe do same trpeze.
– Prioritet je proizvesti kvalitetnog i dobrog šarana. Zbog toga je brendiranje naše ribe osnovni cilj klastera. Razlozi su povećanje proizvodnje, podizanje njenog kvaliteta i standardizacija našeg proizvoda. Zbog toga nam je veoma važno da ujedinimo kako nas proizvođače ribe, i šarana i pastrmke, tako i proizvođače hrane za ribe koji nas snabdevaju, transport, preradu ribe i tržište i marketing – kaže Kenđel. On napominje da postizanje ovog cilja podrazumeva dobijanje informacija sa svih pomenutih nivoa. U celoj ovoj priči veoma je bitno da brend koji klaster plasira na tržište pre svega služi povećanju proizvodnje, plasmana i potrošnje šarana. Na ovaj način su i Poljaci povećali potrošnju ribe za više od 30%.
– U ovom trenutku imam veoma dobru saradnju sa Bugarima koji nemaju dovoljno ribe za sopstveno tržište, a između ostalog se bave i izvozom. Ista situacija je i u Rumuniji. Mi imamo idealne uslove za povećanje proizvodnje šarana. Ipak, imamo kontraefekat koji je, po meni, nastao zbog neozbiljnosti države prema ribarstvu i akvakulturi, a odražava se smanjenjem površina pod ribnjacima, smanjenjem same proizvodnje ribe koja je u ovom trenutku za 50%. Sada je krajnji trenutak da pokušamo da zaustavimo pad i da povećamo proizvodnju i plasman. Moramo imati i edukativnu ulogu ali proizvođači to ne mogu sami. Da bi se ona ostvarila potrebno je i direktno uključivanje trgovaca – poručuje Kenđel.
Prema njegovim rečima proizvođači su shvatili da trgovac može da uveze ribu, da je deklariše kao našu i da je proda. Ako se proizvođači ne povežu sa trgovcima koji će našu ribu deklarisati da je proizvedena u Srbiji i da je odgovarajućeg kvaliteta, ništa nije urađeno. Cilj je da sve bude transparentno jer u suprotnom od ovih želja neće biti ništa.
– Pred nama je dugotrajan i mukotrpan put, jer se kod nas pojedine stvari veoma sporo odvijaju, rešavaju i završavaju. Znamo da to neće biti lako, 40 godina sam u ovoj branši i znam kako je do sada ona prolazila. Na žalost, u poseldnjih 10 godina imamo velike promene u ribarstvu počevši od tehnologije, preko tržišta, pa do uslova življenja. Rezultat svega navedenog je prepolovljena proizvodnja – zaključuje Darko Kenđel. Vidak Milošević takođe je član UO Klastera Naša riba, u ribarstvu je 14-15 godina i ima dovoljno iskustva da se složi sa svojim kolegom Darkom Kenđelom i potvrdi da je ribarstvo u ozbiljnom problemu čemu u prilog govori činjenica da je izgubljena polovina površina pod ribnjacima.
– Jedan od puteva da uspemo u nameri da se ova situacija promeni je saradanja proizvođača šarana i naučnih institucija. Poslednjih šest, sedam godina u srpskom ribarstvu, pored nabrojanih problema, desetkovanju proizvodnje doprinelo je i prisustvo virusa. U saradnji sa Institutom za ribarstvo iz Beograda Ribnjak Sutjeska u kojem radim, planira da počne rad na vakcini koja bi pomogla u smanjenju gubitaka. Sada je na sceni neko novo ribarstvo o kojem bi trebale da se napišu neke nove knjige i mi moramo da pojačamo saradnju sa naukom – kaže Milošević.
Drugi vid saradnje sa naukom je, kako kaže, saradnja sa nutricionistima prevashodno da bi se promenila lažna slika da je šaran mastan, da se oseća na mulj i da nema dobre nutritivne vrednosti.
– Sve ovo je neistina i, slobodno mogu da kažem, izrečena od nestručnih ljudi. Da bi se otklonila ova negativna senka koja je pala na upotrebu šarana u ishrani, potrebna nam je saradnja sa vrhunskim nutricionistima – poručuje Milošević. Petar Pejčić je predsednik skupštine Klastera Naša riba, njegova delatnost je proizvodnja hrane za ribe i on kaže da postoji specifična veza između proizvođača hrane za ribe i proizvođača ribe. Na neki nači to je, kako kaže, zajednička proizvodnja, jer jedni druge podržavaju.
– Proizvodnja ribe je višegodišnji ciklus da bi ona dospela do konzumne veličine i nama je neophodna edukacija krajnjeg potrošača kako bi se njegova svest o konzumaciji ribe promenila. Živimo u vremenu u kojem ljudi sve više shvataju koliko je značajna ishrana. Ali, na žalost, riba sa našeg područja je neprepoznatljiva kao značajna namirnica. Ona se najviše konzumira tokom postova i posnih krsnih slava i to prevashodno u unutrašnjosti. U velikim gradovima ishrana se svela na brzu hranu – kaže Pejčić.
On napominje da do sada nije bila praksa deklarisanje ribe kao i da se u predstojećem periodu to mora promeniti.
– To znači da ćemo našem kupcu reći šta će on jesti pre nego što da svoj novac. Naš klaster želi da promoviše konzumaciju domaće ribe i to kako šarana tako i amora, tolstolobika i pastrmke koja se takođe uzgaja na našem podneblju. Ključna stvar kod domaće ribe je njena svežina što joj daje konkurentsku prednost u odnosu na bilo koju zamrznutu ribu. Kada se uradi hemijska analiza naše sveže ribe koja se uzgaja u kontrolisanim uslovima rezultati pokazuju da se dobija izuzetno kvalitetan proizvod bogat omega masnim kiselinama – poručuje Petar Pejčić.
U Klasteru akvakulture Naša riba pozivaju i proizvođače pastrmke da im se pridruže jer, kako kažu, “zajedno smo jači”, a želje i ciljevi jesu zajednički.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
