NOVI SAD – Iako se svake godine čisti, broj divljih deponija se ne smanjuje, a otpad i dalje viđamo svuda. Vlada Srbije je usvojila Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine kako bi sistem upravljanja otpadom uskladila sa ciljevima i pravnim tekovinama Evropske unije.
Nedavno je objavljen i izveštaj o javnoj raspravi sa svim primedbama koje su date prilikom rasprave.
Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-ge do 2031. godine prethodila je Strategija upravljanja otpadom koja je istekla 2019, na osnovu koje su postavljeni uslovi za uspostavljanje i razvoj integrisanog sistema upravljanja otpadom kod nas.
Ciljevi postavljeni prethodnom Strategijom nisu u potpunosti ispunjeni, pre svega u obuhvatu organizovanim prikupljanjem otpada, stepenu primarne separacije otpada i reciklaži, izgradnji infrastrukture i prestanku odlaganja otpada na nesanitarne deponije i smetlišta, primeni ekonomskih instrumenata i uspostavljanju održivog sistema finansiranja upravljanja otpadom.
Ipak, napredak je ostvaren u usklađivanju zakonske regulative u toj oblasti sa regulativom EU i izgrađen je jedan broj sanitarnih deponija.
Iako su zamerke organizacija civilnog društva bile usmerene na kratak rok za javnu raspravu, jer je reč o obimnom dokumentu od 400 strana, stiglo je 120 primedbi.
Prema rečima predsednika “Inženjera zaštite životne sredine” Igora Jezdimirovića nakon dve godine iščekivanja, Srbija je dobila strateški okvir za upravljanje otpadom. Oni su kao organizacija podneli 19 primedbi od kojih je 6 usvojeno, 1 primedba je delimično usvojena i jedna pojašnjena, ostale su odbijene.
Ono što je osnova tog dokumenta jeste da donese realne aktivnosti na terenu a glavna zamerka je što nije doneto zajedno sa Akcionim planom kako je i predviđeno kaže Jezdimirović.
Uprkos tome što je primarna separacija utvrđena zakonom, u našoj zemlji odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše.
Programom je predviđeno da je upravljanje komunalnim otpadom u nadležnosti lokalnih samouprava ali bez Akcionog plana teško je predvideti koliko će stvarno one biti u stanju da se izbore sa tim problemom s obzirom da neki regioni još ne funkcionišu dodaje Jezdimirović.
Nakon analize postojećeg stanja i potencijala u oblasti upravljanja otpadom, cilj Programa je da se smanji uticaj otpada na životnu sredinu i poveća efikasnost njegovog iskorišćenja na principima cirkularne ekonomije.
Kako bi upravljanje otpadom bilo finansijski održivo, primenjivaće se načelo „zagađivač plaća”. Zagađivači moraju snositi pune troškove posledica svojih aktivnosti, a troškovi sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada moraju biti uključeni u cenu proizvoda.
Trebalo bi primeniti princip povraćaja novca za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, kao i uvođenje podsticaja za ponovnu upotrebu i reciklažu. Novina u Programu je i princip „Plati koliko baciš” prema kome domaćinstva i pravna lica stiču mogućnost da utiču na iznos koji će platiti za usluge odnošenja komunalnog otpada. Ako odvajaju otpad na mestu nastanka, kompostiraju i slično, mogu da tražе manju naknadu za otpad.
Paralelno sa Programom završena je javna rasprava o Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, na koji se takođe dugo čekalo. Ali, ako želimo da upravljamo otpadom na održiv način prva stvar koju moramo da imamo jeste jasna politička volja i želja da se taj problem reši, jer je trenutno stanje neodrživo, kaže Jezdimirović.
Problem u životnoj sredini je da se ona lako uništi, a jako je teško obnoviti, smatra on i dodaje da se u zaštitu životne sredine mora ulagati, a otvaranje Poglavlja 27 je nešto što moramo iskoristiti za to.
Sprovođenje Programa upravljanja otpadom za period 2022-2031, osim smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, treba da omogući ostvarivanje preduslova za korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji za čiji se razvoj utvrđuju ciljevi i mere u posebnom programu.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
