SRBIJA – Dramatičan rast cena energenata, prvo s pojavom pandemije kovid-19, a sada i zbog krize na relaciji Ruska Federacija–Ukrajina, podstakao je na razmišljanje o upotrebi biogoriva u transportu, ali i u poljoprivredi, budući da je ova grana privrede najveći korisnik dizela u našoj zemlji.
Poseban razlog je taj što poljoprivrednici, pri obradi njiva, najčešće isitiču da je gorivo, bez kojeg se ne može početi nijedna setva, a ni žetva, skupo.
– Naša zemlja ne uvozi bio-dizel, a ni na jednoj benzinskoj pumpi se ne može kupiti dizel mešavina s bio-dizelom. Srbija ima sirovina za proizvodnju bio-dizela, ljude koji mogu da vode tehnologiju proizvodnje i pogone ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona, ali nema pomoć države, bez koje ova proizvodnja ne može da opstane – kaže za „Dnevnik” profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Milan Tomić, i dodaje:
– Suncokret i soja gaje se kod nas na oko 450.000 hektara. Uljana repica na svega 25.000 hektara. Uzimajući u obzir potrebe stanovništva za hranom, za proizvodnju bio-dizela u Srbiji moguće je koristiti zemljište površine oko 242.000 hektara. Suncokret i uljana repica imaju visoke prinose ulja po hektaru (1 t/ha), što omogućava proizvodnju oko 242.000 tona bio-dizela godišnje. Razvojem efikasnog sistema sakupljanja otpadnih jestivih ulja iz restorana, domaćinstava i prehrambene industrije, moguće je proizvesti dodatnih 10.000 tona bio-dizela godišnje korišćenjem ove sirovine.
Po rečima prof. dr Tomića, proizvodnja bio-dizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona kapaciteta 400 do 1.000 litara bio-dizela na dan.
– Pogoni su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika koji bio-dizel koriste za sopstvene potrebe. Ali, iako ovakvi pogoni zahtevaju mala investiciona ulaganja, ekonomski neisplativo praćenje usaglašenosti karakteristika gotovog proizvoda sa standardom SRPS EN 14214 čine upotrebu bio-dizela proizvedenog u gazdinstvima rizičnim – kaže Tomić.
On podseća da smo 2007. godine pokrenuli proizvodnju bio-dizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet bio-dizela, pa je koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evro-dizel.
– Ukoliko bi se ponovo pokrenula proizvodnja bio-dizela, trebalo bi uraditi procenu vrednosti proizvodnje jer nisu poskupeli samo struja i gas, već i primarne poljoprivredne kulutre. Pre rasta cena u ukupnim troškovima proizvodnje bio-dizela troškovi sirovine (ulja) učestvovali su sa 85-90 odsto. Danas, kada je cena suncokreta dostigla nivo od 60 dinara po kilogramu, učešće je još veće. Zato je potrebno uraditi procenu vrednosti svih nusproizvoda (uljane pogače i glicerina), a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva jer je to bio razlog zašto je 2013. godine proizvodnja bio-dizela prekinuta – kaže prof. dr Tomić.
On ističe da u Srbiji postoje instalisani veliki industrijski pogoni za proizvodnju bio-dizela, ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona.
– Industrijska proizvodnja bio-dizela je kratko zaživela u toku 2007. godine, kada je proizvedeno oko 27.000 tona bio-dizela od uljane repice. Međutim, bez državnih podsticaja, ova proizvodnja nije bila ekonomski prihvatljiva. U prvoj polovini 2013. godine uvezene su manje količine bio-dizela iz zemalja Evropske unije – oko 8.200 tona. Razlog interesovanja za bio-dizel bila je njegova cena jer se B100 prodavao za oko 0,15 evra po litri jeftinije od evro-dizela – navodi prof. dr Tomić.
Srbija danas, naglašava Tomić, ima ljude, dovoljno stručnog znanja i iskustva, da mogu da vode proizvodnju bio-dizela.
– Na različitim fakultetima u zemlji sada postoje istraživački timovi koje se bave istraživanjem iz oblasti razvoja tehnologija za proizvodnju bio-dizela. Jedan takav tim je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u okviru Laboratorije za bio-dizel, gde se rade istraživanja iz oblasti razvoja tehnologija i opreme za proizvodnju bio-dizela, uticaja bio-dizela na promene performansi motora i emisije izduvnih gasova, pouzdanosti korišćenja bio-dizela… Takođe, kod nas postoje proizvođači opreme (kapaciteta 1.000 do 10.000 tona bio-dizela godišnje). koji mogu da obezbede proizvodnju bio-dizela saglasnu standardu SRPS EN14214 – naglašava prof. dr Tomić.
– Dosadašnja iskustva u korišćenju bio-dizela ukazuju da su performanse motora (snaga, obrtni moment i potrošnja goriva) korišćenjem bio-dizela vrlo slične onima koje se ostvaruju sagorevanjem fosilnog dizela. Bio-dizel može se koristiti kao čist ili se može mešati s fosilnim dizelom u bilo kojem odnosu – navodi prof. dr Tomić i dodaje:
– Osnovna pretpostavka uspešne zamene fosilnih goriva drugom vrstom goriva jeste da je ono prilagođeno postojećoj konstrukciji motora, uz istovremeno zadovoljenje kriterijuma u vezi sa obnovljivošću, ekologijom i pouzdanošću korišćenja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
