SRBIJA – Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj ove godine iznosila je 31,243 milijarde evra, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Razmena izražena u dolarima, iznosila je 33,746 milijardi, 10,7 odsto više nego u prvih pet meseci 2024. godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 13,749 milijardi evra, što čini povećanje od 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine a uvoz 17,494 milijardi, 11,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Izvoz u dolarima vredeo je 14,852 milijardi, što čini povećanje od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno robe u vrednosti od 18,893 milijardi dolara, za 11,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit izražen u evrima, iznosio je 3,744 milijarde, što je povećanje od 16,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine a u dolarima 4,041 milijardi odnosno 16,4 odsto više nego u prvih pet prošlogodišnjih meseci.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 78,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto.
Posmatrano po regionima, najveće učešće u izvozu imala je Vojvodina, 34,0 odsto, sledi Beogradski region, 22,1odsto, Južna i Istočna Srbija, 21,5 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija, 20,8 odsto.
Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region, 44,9 odsto, slede Vojvodina, 31,4 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija, 13,0 odsto, Južna i Istočna Srbija, 8,8 odsto.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,7 odsto, slede roba za široku potrošnju, 24,6 odsto i oprema, 11,7 odsto.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4 odsto, slede roba za široku potrošnju, 21,2 odsto i oprema, 11,5 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije činile su 58,3 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,161 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom.
Od ostalih zemalja, kako su naveli iz RZS, ističe se i suficit sa Nemačkom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Rumunijom.
Najveći deficit zabeležen je u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova a sledi deficit sa Turskom, Kazahstanom, Mađarskom, Italijom, Ruskom Federacijom.
