Beogradska rok grupa “Van Gogh” održala je sinoć spektakularan koncert pod nazivom “Visoki napon” u Kombank Dvorani pred oduševljenom publikom i iskrenim fanovima benda koji postoji već 36 godina.
Koncert će ostati upamćen i po suzama frontmena benda Ðuleta na samom kraju koncerta u trenucima prisećanja na sve koje smo izgubili u poslednje dve godine.
Popularni sastav se nakon tri godine od trijumfalnog akustik koncerta “Na drva” (mart 2019) u bivšem Domu sindikata vratio na isto mesto sa dva koncerta, jer je prvi nastup brzo rasprodat, a zakazan je i drugi već za sutra uveče.
Povod je kod njih uvek emotivan i važan, sada slave 25 godina live albuma “No Comment”, snimanog 1997. u Studentskom kulturnom centru Beograda (SKC).
Zvonimir Đukić Đule (frontmen – vokal i gitara), Srboljub Radivojević Srba (bubanj) i Dragan Ivanović Gaga (bas gitara) kao rok trio “Van Gogh” pružili su izvanredan muzički program od puna dva i po sata.
Grupa je veoma efektno kroz 28 hitova produktivnog opusa predstavila presek karijere kroz deset studijskih albuma “Van Gogh” (1986), “Svet je moj” (1991), “Strast” (1993), “Hodi” (1996), “Opasan ples” (1999), “DrUnder” (2002), “Kolo” (2006), “Lavirint” (2009), “Neumeren u svemu” (2013), kao i poslednji materijal – “More bez obala” (2019).
Koncert je krenuo neobičnim uvodom, veoma mlada umetnica Lana Kostić je imala kratak nastup na harfi. Publika je ipak bila vrlo nestrpljiva i željno je čekala glavni program, koji nije odmah bio u planu.
Grupa je držala u neizvesnosti fanove i onda je na velikom platnu krenuo video rad koji se pretvorio u grmljavinu i bljesak koji aludiraju na visoki napon sa plakatom samog koncerta gde su uslikani svi članovi benda.
Nakon svega konačno bend pravi pometnju sa rok hitom “Bez oblika”, ali to rade bez ličnog prisustva, odnosno, sve vreme su iza gigantskog platna, što je delovalo pomalo sablasno.
Tokom izvođenja putem vešte igre senki na tom ekranu poput fantoma su se skrivali i tek malo pružali ruke kroz platno, neobično poput pozorišta.
Grupa je dinamično merila publici “Puls” uz snažne stihove “Ako stanemo, gubimo sve” tako aktuelno danas, a onda su zaigrali “Nek te telo nosi”.
“Poštovana publiko, uz visoki napon, imate od Van Goga duboki naklon. Na krilima naše muzike već 36 godina ostali smo svoji”, obratio se lider Ðule publici prvi put nakon treće pesme sa repertoara.
Rokeri su vrlo brzo upali u “Ekstazu”, ali i hrabro odvažno priznali “Više te ne volim k”o pre”, a onda su dalje zauzeli moćnu “Vrtešku”, na kojoj su zavrteli sebe i ljubitelje.
Divna balada “Prva i poslednja kap”, pruža publici da peva te romantične stihove fatalne tematike.
“Čast nam je i ponosni smo što imano publiku svih generacija i to ovakvu publiku. Ponosni smo da šetamo slobodno poljem naših snova”, najavio je pevač i lider grupe Ðule sledeći hit “Polje snova” i uveliko podigao celu dvoranu na noge.
Antologija zvana “Tragovi prošlosti” je pravo remek delo moderne rok muzike, što je sjajan dokaz i uživo, jer je bend raspametio celu dvoranu.
Na izvođenju velikog dinamičnog hita “Kiselina”, koliko god su momci i devojke u prvim redovima plesali i skakali, pevač je imao male primedbe.
“Bilo je gotivno, ali skok nije bio dovoljno dobar, moramo ponovo”, primetio je Ðule i odmah odsvirao još jednom instrumental gitarsku solažu finala “Kiseline”, da bi onda bio zadovoljan skokovima cele sale – “Da, da, mi smo ta poznata ekipa”.
Muzičar Aca basista bio im je gost, kome je rođendan danas, svirao je ranije sa bendom, kao upravo live CD “No Comment”.
Definitivno kompozicija “Mama” izaziva najviše euforije i pometnju u prepunoj hali od 1500 duša.
Pohvalio se vođa benda da je večeras stigla publika iz Osla, Londona i Stokholma.
“Tanke su to niti između nas već 36 godina”, efektna je bila Ðuletova najava za naslov “Tanka nit”.
Zasvirali su i zapevali “Za godine tvoje”, zaplovili na “Brodu od papira”, shvatili kako “Za suze nema vremena” i uvideli da “Nešto vuče me dole”.
Pitali su se svi zajedno “Da li zna” i napisali notama i melodijama oštru “Basnu”. Načinili su poznati “Spisak razloga” i priveli kraju zvaničan kraj koncerta.
“Velika je čast svirati za vas. Hvala vam ljudi, ponosni smo večeras. Pobegli smo od neukusa i besmisla”.
Na bis su oduvali publiku sa hit baladom “Neko te ima” i zaigrali rokersko “Kolo”.
“U čast onih koji više nisu sa nama, za sve koji su nam otišli prerano, za one koje je odnela ova pošast. Za Mišu Aleksića, Dragoljuba Ðuričića, Ðorđa Balaševića i sve ostale, braću i sestre”, emotivno je Ðukić najavio hit “Anđele moj brate” i zamolio publiku da upali mobilne telefone.
Iznenada se na kraju pesme zaplakao i to je potrajalo, a takav je kraj koncerta obeležio čitavo veče, veoma teško i emotivno i cela sala mu je aplaudirala iz sve snage.
Koncert od dva i po sata je završen veoma setnom baladom “Možda baš sad” gde je Zvonimir ÐukicH i dalje jedva zadržavao suze.
Zvonimir Đukić Đule i Srboljub Radivojević Srba uvek su uspešan tandem i snažna muzička atrakcija što su dokazali i ove magične rokerske noći uz basistu Dragana Ivanovića Gagu, koji se nedavno vratio u bend.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
