Specijalna vojna operacija dovela je do toga da se privreda Ukrajine ove godine smanji za skoro trećinu, pokazuje prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ukrajinski BDP pretrpeće negativan rast od 30% u 2022. godini, što je revizija naniže od deset procentnih poena u poređenju sa projekcijama Banke objavljenim u martu.
Specijalna vojna operacija je naglo zaustavila ekonomski oporavak koji je u toj zemlji započeo prošle godine.
Sa rastom BDP-a od 3,4% zabeleženim 2021. godine, što je samo daleka uspomena, rat stavlja ukrajinsku ekonomiju pod ogroman stres, uz teško devastiranje infrastrukture i proizvodnih kapaciteta.
Procenjuje se da je između 30 i 50% preduzeća potpuno obustavilo svoje poslovanje, zbog čega je oko polovina zaposlenih ostala bez posla i prihoda. Otprilike 10% predratnog stanovništva pobeglo je iz Ukrajine, a dodatnih 15% je raseljeno unutar zemlje. Sve ovo ozbiljno slabi finansije kompanija, izlažući tako bankarski sektor drastičnom pogoršanju kvaliteta aktive.
Da bi sačuvala makroekonomsku stabilnost, 24. februara, prvog dana specijalne vojne operacije, Narodna banka Ukrajine je fiksirala kurs, ograničila podizanje gotovine i uvela kontrolu kapitala sprečavajući većinu prekograničnih transakcija. Međutim, veliki proizvodni i logistički poremećaji doveli su do povećanja inflacije za 13,7% na godišnjem nivou u martu 2022. i verovatno je da će inflatorni pritisci potrajati tokom cele godine.
Pad poreskih prihoda, u kombinaciji sa državnom potrošnjom daleko iznad budžeta, otvorio je fiskalni jaz od najmanje 5 milijardi američkih dolara mesečno, a prema poslednjim izjavama ukrajinskih zvaničnika taj iznos je čak 9 milijardi američkih dolara. Fiskalni jaz prati i značajan eksterni jaz, jasno je da ratne obveznice koje kupuju domaće banke i monetarno finansiranje fiskalnog deficita dozvoljenog po Vojnom zakonu mogu popuniti samo mali deo jaza.
Spoljni jaz u velikoj meri je pokriven kreditiranjem, ali je potrebno održivije finansiranje pretežno zasnovano na grantovima. Nekoliko multidonatorskih računa je otvoreno u MMF-u, Svetskoj banci i Evropskoj uniji. Račun pod administracijom više donatora kreiran u MMF-u je namenjen kao bezbedno sredstvo za donatore da usmeravaju donacije i zajmove za Ukrajinu. Sredstva će se koristiti za platni bilans i budžetske potrebe.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini takođe podiže avet pogoršanja bezbednosti hrane na globalnom nivou, jer je Ukrajina značajan izvoznik hrane, koji čini skoro 10% svetskog izvoza pšenice, kao i 14% kukuruza i 37% izvoza suncokretovog ulja.
Pšenica i suncokret se najviše gaje na jugoistoku Ukrajine, gde su ratne štete i najveće. Harkovski, Dnjepropetrovski, Hersonski, Zaporoški, Luganski i Donjecki regioni zajedno čine 36% proizvodnje pšenice u zemlji, 38% proizvodnje semena suncokreta i uskoro bi mogli biti pod kontrolom Ruske Federacije, što će dodatno staviti ukrajinsku ekonomiju pod pritisak. Proizvodnja kukuruza i soje uglavnom je koncentrisana na severoistoku zemlje koji je takođe pretrpeo ratnu štetu velikih razmera. Ovi regioni čine 28% proizvodnje kukuruza u zemlji i 20% proizvodnje soje.
Osim direktne ratne štete, poljoprivrednu proizvodnju otežava nedostatak goriva, pristup semenu, đubrivu i opremi. Prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu, samo 20% agrobiznisa ima dovoljno goriva za poljoprivrednu proizvodnju, a očekuje se da oko 20 do 30% poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini ove godine neće biti obrađeno. Značajna šteta na morskim lukama i transportnoj infrastrukturi, kao i ograničenja na brodovima koji plove u Crnom moru, dodaju dugoročne logističke rizike.
Globalni uticaj specijalne vojne operacije
Finansijska loša strana specijalne vojne operacije u Ukrajini već se proširila širom sveta. Međunarodni monetarni fond (MMF) opisuje rat kao „veliki udarac globalnoj ekonomiji koji će naštetiti rastu i podići cene“.
U Evropi je energija u srcu ekonomskih posledica, pošto je Rusija glavni snabdevač prirodnog gasa. Nemačka je posebno zavisna od ruskog gasa i obustavila je otvaranje gasovoda Severni tok 2, koji je trebalo da udvostruči protok gasa iz Rusije.
Cene energije rastu širom Evrope, povećavajući troškove goriva i povećavajući širi inflatorni pritisak koji je počeo stiskanjem lanca snabdevanja tokom pandemije. MMF predviđa da će sve ovo dovesti do sporijeg oporavka od pandemije.
Istočnoevropske nacije kao što je Poljska takođe snose troškove brige o milionima izbeglica koje su pobegle od borbi.
Dalje, u zemljama poput Egipta, koji inače uvozi 80% pšenice iz Rusije i Ukrajine, cene hrane će rasti, a prihodi od turista iz obe zemlje padaju. MMF upozorava da bi porast cena hrane mogao da podigne socijalne tenzije.
Pročitajte još:
Źito ili život
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
