BEOGRAD – Za Srbiju je prirodni gas tranziciono gorivo u postupku dekarbonizacije, odnosno ispunjavanja preuzetih obaveza prelaska na obnovljive izvore energije, smatraju učesnici stučne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru zapadnog Balkana“, održane danas u hotelu Metropol u organizaciji portal Energije Balkana.
O ovoj temi na dva panela i uvodom delu konferencije govorili su predstavnici Vlade Srbije, Srbijagasa, Turskog toka, dveju najvećih gasnih kompanija iz Mađarske, predstavnici iz Hrvatske i Republike Srpske kao i iz NIS-a.
Jedan broj njih ocenio je da je loše to što evropska Zelena agenda prirodni gas tretira kao zagađivača, zbog činjenice da je reč o fosilnom gorivu, kao i da će dekarbonizacija biti ozbiljna kočnica ekonosmskog razvoja nerazvijenih privreda.
Prirodni gas se nameće kao tranziciono gorivo
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Raša Kojčić rekao je da se prirodni gas nameće kao tranziciono gorivo tokom realizacije Zelene agende i podsetio da Srbija sada dve trećine lektrične energije proizvodi iz uglja.
Najavljujući da će krajem godine biti otvorena Termoelektrana toplana (TE TO) Pančevo na gas pored NIS-ove Rafinerije nafte Kojčić je podsetio da investicioni plan za razvoj obnovljivih izvora energije podrazumeva izgradnju gasnih elektrana i pozvao srpska javna preduzeća iz oblasti energetike da budu daleko efikasnija nego sada u primeni ovih planova.
Kako je rekao, prirodni gas će imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta, koji olakšava postepeni prelazak sa električne energije dobijene iz uglja ka čistijim izvorima energije.
Podsećajući da je urađen novi zakonodavni okvir u oblasti rudarstva i energetike i da je u toku izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine, sa projekcijama do 2050 godine, i da se radi na novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine Kojčić je istakao da je cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto energije iz obnovljivih izvora, a da do 2050. taj procenat poraste na 50 odsto.
Gas zamena za ugalj
„Ostatak energije moramo proizvesti iz drugih izvora, gde se prirodni gas izdvaja kao veoma efikasan energent, još uvek ekološki prihvatljiv kao tranziciono gorivo za zamenu postrojenja na ugalj, koja u ovom momentu čine dve trećine izvora za proizvodnju električne energije. Da bi se prirodni gas koristio u većoj meri, potrebno je izvršiti izgradnju dodatnih interkonekcija sa državama u okruženju, kako bismo obezbedili energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja Srbije ovim energentom. Snabdevanje gasom iz više pravaca i izvora umnogome doprinosi energetskoj bezbednosti Srbije, omogućava joj da postane gasno čvorište i tranzitna država koja može ostvariti višestruke benefite”, rekao je pomoćnik ministra rudarstva i energetike za sektor nafte i gasa.
Gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad biće, prema Kojčićevim rečima, završena do 2023. godine. To će doprineti diversifikaciji pravaca snabdevanja i stabilnijem snabdevanju Srbije prirodnim gasom, kao i otvaranju novih mogućnosti snabdevanja od više dobavljača, povezivanjem sa LNG terminalom u Grčkoj, i gasovodima TAP i TANAP, kojima se doprema prirodni gas iz Azerbejdžana.
„Uporedo sa razvojem gasne infrastrukture treba raditi i na proširenju postojećih skladišnih kapaciteta i izgradnji novih. Na taj način dodatno se osigurava snabdevanje ovim energentom i energetska bezbednost. Najbolji primer je sadašnja energetska kriza, koja je dovela do toga da su cene prirodnog gasa dostigle istorijski maksimum i mnoge države se suočavaju sa ozbiljnim problemima u snabdevanju ovim energentom”, rekao je pomoćnik ministra energetike komentarišući da je za novi investicioni ciklus važno da javna preduzeća budu jaka i efikasna, kako bi mogli da budu nosioci velikih projekata.
Gas će se sve više trošiti
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) Dejan Popović je ocenio da je spajanje sa Turskim tokom najvažniji događaj u energetici u poslednjih 30 godina, koji će nam dugoročno doneti energetsku bezbednost.
„Srbija je izgradnjom tog gasovoda, što posebno raduje, postala tranzitna država i ja verujem da ćemo naredne godine u tranzitu imati više gasa nego što trošimo”, rekao je Popović.
Naveo je da, prema podacima AERS-a, potrošnja gasa u Srbiji raste iz godine u godinu, tako da je prošle godine taj rast bio sedam odsto, od čega je 18 procenata otišlo u toplane a 16 odsto domaćinstvima.
„Gas jeste postao atraktivan energent, ali mi nemamo dobro razvijenu gasnu infrastrukturu, jer je devedesetih godina prošlog veka plan gasifikacije Srbije zaustavljen. A da bismo išli u tranziciju moramo da je razvijamo”, naglasio je Popović.
Predsednik Saveta AERS-a se složio da je veoma važno graditi gasne interkonekcije, jer će se gas još više trošiti. Već sada je jasno da će samo TE TO koristiti četvrtinu sadašnje potrošnje gasa u Srbiji.
Dekarbonizacija je pokušaj nove energetske revolucije
Zoltán Gellényi, direktor za upravljanje mrežom u mađarskoj kompaniji FGSZ složio se sa Bajatovićem da gas neće nestati, ali je dodao da će gasna privreda pretrpeti velike poromene u budućnosti.
„Ako pogledamo strategije EU u Mađarskoj vidimo da je prirodni gas postao crna ovca kao fosilni emergent, koji se tretira kao uglaj. Sa tim se ne slažem“, rekao je Gellényi.
Davor Matić, član UO Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP) je naveo da Zelena agenda dosta košta. Da deo građana neće moći da prati rast cena energije, koja će da raste dugoročno.Z bog toga je Evropa pred dramatičnim izazovima, ocenio je on, pa će morati ili da odustane od Zelene agende, što nije realno, ili da je menja, jer zemljenna istoku kontinenta neće moći da je prate.
Najotvoreniji je bio Goran Ašonja, generalni direktor preduzeća Gas Promet iz Republike Srpske, koji je ocenio da je dekarbonizacija pokušaj nove energetske revolucije, koju Zapad sprovodi, jer više nema tehnološku prednost nad ostatkom sveta.
„Treba objasniti građanima da se liberalni kapitalizam ne rukovodi dobrobiti ljudi. Da će ubuduće manje da voze kola i da putuju manje, da će živeti u manjim stanovima…“, reko je Ašonja.
Na panelima je bilo reči o tome da proizvodnja i transport prirodnog gasa ima znatno manje štetan uticaj na životnu sredinu nego tehnologija dobijanja tečnog naftnog gasa, o čemu je govorio portparol Turskog toka Sander van Rustelar.
Izneti su i podaci o istraživanjima mogućnosti zamene klasičnih naftnih goriva komprimovanim prirodnim gasom u oblasti transporta. Ali, sa zaključkom da se to, bar u dogledno vreme, neće dogoriti, jer veliki prevoznici, pre svega brodski, nemaju iinteresa za tako nečim. U aviosaobraćaju je to neizvodljivo, iako i jedan i drugi vid prevoza znatno doprinosi opštem zagađenju planete.
