SOMBOR – Sala je bila puna publike i u 12 sati, u ponoć, ne u podne, kada je Narodno pozorište Sombor izvelo predstavu „Radovan treći“ Dušana Kovačevića, u režiji Vita Taufera, i svojim čuvenim, 32. pozorišnim maratonom stavilo tačku na ovogodišnju sezonu.
Kako tradicija nalaže, predstave su se od srede do nedelje igrale takoreći non-stop, sa mnoštvom programa za mlade i odrasle.
Uz „cvetni udar“ na cilju za maratonce, na kraju su proglašeni i pobednici, odnosno radnik, glumac i glumica sezone. Za najbolje su proglašeni bine majstor Dejan Pletikosić, glumica Biljana Keskenović i glumac Nemanja Bakić.
– Sve je prošlo po planu, što znači da ljudi koji rade u ovom pozorištu su dobro pripremili još jedan Pozorišni maraton, pa smo mogli da uživamo. Ja sam lično zadovoljna zato što vidim zadovoljnu publiku, vidim lepu atmosferu, razne ansamble koji dolaze, noće, družimo se… – izjavila je upravnica Narodnog pozorišta Sombor, Bojana Kovačević, nazvavši ono što se moglo videti i lepom festivalskom atmosferom, neopterećenom nagradama.
A u subotu na nedelju moglo se videti da publika u redovima, strpljivo čeka da uđe na predstave „Simptomi“ Milice Snive, u dramatizaciji, adaptaciji i režiji Ive Milošević, Ateljea 212, „Leptir“ Aleksandra Radunovića, u režiji Andraša Urbana, Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, pa i pomenutu predstavu domaćina, „Radovan treći“.
Simptomi su priča o Sanji, čiji se brak, pa i život raspada. Sanjima potraga za identitetom ujedno je i predstava o identitetu savremenog društva koje je puno kvik fiks obmana kao rešenja za zdrav i ispunjen život.
„Leptir“, ili kako u podnaslovu stoji „Vježba rođenja“, još jedna je predstava o raspadu porodice, samo ovog puta porodice u kojoj je sin izgubio život, dok se roditelji besomučno svađaju i nadgornjavaju ko će koga, podjednako opterećeni stanjem u društvu i rodnim ulogama koje im se nameću. Za razliku od predstave „Simptomi“, koja se na prividno realističan način približava građanskom društvu, predstava „Leptir“ radikalnom izvedbom zasnovanom na nizu fizičkih i muzičkih dramaturških radnji, odudara od postupaka koji su spolja gledano prijatni, ostavljajući snažan utisak u pleksusu.
Pored živahne atmosfere u srcu grada, u neposrednoj blizini Narodnog pozorišta Sombor, jedan dramski intermeco, pravi kuriozitet večeri, bio je koncert violiniste Marka Firsta i gitariste i čuvenog dramskog pisca Mate Matišića, čija je drama „Ljudi od voska“ u režiji Ivana Vanje Alača našla svoje mesto ove sezone na sceni somborskog pozorišta.
First i Matišić su u dvorištu Gradskog muzeja, kao džez duo, izveli niz kompozicija koje su opsesivna tema Matišićevog muziciranja, podsećajući na američki folklor. Matišić kao jedna od najvećih zvezda somborskog Pozorišnog maratona ni ovaj put nije želeo da daje izjave, niti intervjue. Već više od decenije to ne radi, jer oseća da uvek iznova mora da objašnjava odnos istine i fikcije u onome što piše.
Pročitajte još:
