SOMBOR – Da vam je neko nekada rekao da će doći dan kada će nastavnici i profesori pozivati učenike da ne uče, da ostanu kod kuće bez školskih obaveza i da se pridruže blokadama škola, rekli biste da tako nešto nema šanse da se desi – bar ne vama!
E, nove generacije su drugačije, pa tako jedan deo dece u Somboru, od 23. decembra prošle godine ne ide u školu jer njihovi nastavnici blokiraju rad škola. Raspust umesto da traje tri nedelje, sada traje već sedam nedelja. Da stvar bude još gora, nakon brojnih pretnji, ucena i javnog linča građana koji ne podržavaju „studentske“ proteste, danas su nastavnici maltretirali maloletnike – učenike Srednje tehničke škole u Somboru. Učenicima je poslat „poziv“ da se pridruže blokadama i protestima, sa posebnim naglaskom da „Ukoliko se svi učenici odazovu na blokade, ne treba da postoji strah od bilo kakvih posledica i kažnjavanja“.
U trenucima kada sve više ljudi iskazuje otvoreno nezadovoljstvo zbog višemesečnih pokušaja opstrukcije normalnog funkcionisanja svakodnevnih aktivnosti svih građana naše zemlje, oni koji uporno pokušavaju da izazovu nemire, našli su se u ćorskokaku jer ne nailaze na željenu podršku. S obzirom na to da im ne ide „milom“, onda pokušavaju da nateraju učenike „silom„. Nastavnici pravdaju svoje postupke činjenicom da na prethodnom plenumu nije bilo dovoljno uključenih đaka, pa su se odlučili na pretnje – bolje nam se pridruži, i ne brini za posledice, nećemo ti dati neopravdani ili lošu ocenu….
Uz to se dodaje da su učenici ’90-ih godina propustili mnogo više nastave, te da imaju „ogromnu podršku“ profesora, Gimnazije i Pedagoškog fakulteta. Bezorazluk poređenja ratnih devedesetih sa današnjim godinama nećemo ni pokušati da komentarišemo.
Zašto nastavnici i profesori pozivaju decu da se bore za njihove zahteve? Zašto deci usraćuju pravo na obrazovanje? Da li je zaista moguće da nastavnici i profesori koji su se školovali da prenose znanje, sada pozivaju decu da ostanu kod kuće i ne rade ništa sedam nedelja? Da li nastavnici i profesori uopšte misle na dobrobit dece i njihovo obrazovanje ili im je borba za njihova prava na veće plate važnija od obrazovanja?
Da li je zaista moguće da prosvetni radnici pozivaju decu da ne idu u školu?
