SOMBOR – Za prva tri meseca ove godine iz Zapadnobačkog okruga je u Rusku federaciju izvezeno robe u vrednosti 3,4 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine izvoz robe bio na nivou četiri miliona evra, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da je situacija u Ukrajini doprinela tome da smanjenjenje bude na nivou od oko 15 odsto, te da će generalno za izvozno orijentisane preduzetnike u našoj zemlji, koji imaju problema u poslovanju sa Ukrajinom, Rusijom i Belorusijom dobro doći finansijska podrška države od početka ovog meseca, a reč je kreditima po povoljnijim uslovima.
Za ove namene je opredeljeno preko 400 miliona evra, a pozajmice će moći da otplaćuju pet godina, uz grejs period od 18 meseci do dve godine.
Zbog situacije u Ukrajini i bojazni za realizaciju ugovorenih poslova, pojedini izvoznici iz Zapadnobačkog okruga ipak su uspeli da prolećnu sezonu privedu kraju, poput kompanije “Seveplant” Kula, čiji je izvoz sadnica pored Evrope, bio fokusiran na Rusiju, Ukrajinu i zemlje Bliskog Istoka.
“Kupaca i dalje ima iz Rusije, ali i novih kupaca što nas raduje poput onih iz Azerbejdžana, Kazahstana, Turske, Jermenije, i to su sada neka tržišta koja su za nas nova i svake godine imamo sve više i više kupaca. Drago nam je što tržište Rusuje i dalje računa na nas, Ukrajina takođe, Moldavija, pa i Evropa naravno. Sa umerenim optimizmom dočekujemo sledeću jesen i proleće i u toj meri očekujemo kontakt sa našim vlastima”, priča Vladimir Hanak, iz kompanije “Seveplant” Kula.
“Početkom juna privrednici imaju mogućnost da apliciraju za sredstva pomoći za one koji su oštećeni u ovoj situaciji naročito izvoznici na tržišta Rusije i Ukrajine, pa su i trpeli gubitke. Ova sredstva privrednici mogu koristiti da vrate sredstva koja su koristili u kovidu”, navodi Dragan Stevanović, koordinator za poljoprivredu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Kriza na istoku Evrope biće ekonomska, ali i istorijska prekretnica, ocenjuju istoričari.
“Ovaj ratni konflikt do kojeg je došlo nažalost promeniće mnogo toga u odnosima na istoku Evrope, pa i u samoj Evropi, ali i u čitavoj geopolitici. Sve ono što su dostignuća i Ujedinjenih Nacija od 1945. pa međunarodnih i humanitarnih organizacija, ali i razvoja humanizma uopšte i humanosti kod čovečanstva nekako je na ovaj način očigledno palo u vodu”, priča prof. dr Saša Marković, istoričar.
”Zato što se nekako uporno u mejn strim medijima ne spominje i potiskuje u zaborav niz tzv. humanitarnih intervencija ili drugim rečima ratova koji su vođeni u ime širenja ideologije ljudskih prava, a zapravo su poslužili kao ideološko pokriće za nesmetano širenje hegemonije jedine svetske sile tokom 90tih i 2000tih godina, a to su SAD, sada, sa usponom i snaženjem Rusije, ta se hegemonija jedne sile ozbiljno dovodi u pitanje”, kaže prof. dr Mihael Antolović, istoričar.
Mada su savremeni geopolitički odnosi opterećeni i oni ekonomski takođe trpe. U Zapadnobačkom okrugu za prva tri meseca ove godine ukrajinska kriza odrazila se na značajan pad uvoza robe iz Ruske federacije za 69,5 odsto, dok je izvoz manji za 15 odsto.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
