SOMBOR – Sombor i njegova okolina svetski su poznati i po ćilimu.
Tradicionalna rukotvorina žena iz zapadne Bačke, odnosno iz sela Stapar neizostavni je diplomatski poklon pokrajinske i republičke Srbije, ali i Narodne skupštine.
Stapar govori tajnama i legendama, a u njima su izvori reči. Svaku pretvore u nit, strpljivo prepliću najlepše šare, tkaju sećanja, priče i predanja, koja se prenose stolećima. Za par ćilimova, kažu, moglo se kupiti jutro zemlje, bio je merilo bogatstava porodice.
“Bogate kuće su imale ćilime, a siromašne su imale ponjavice. Stapar još uvek ima starih ćilima oko 1.500 komada svaka kuća. To je nematerijalno kulturno nasleđe koje se prenosi s kolena na koleno i dan danas”, navodi Mira Kovačev, predsednica Udruženja “Staparska ruža”.
Da bi se sačuvale autentično staparsko ćilimirastvo, Verica, Mira i Ljiljana krenule su stopama svojih čukunbaka. Osnovale udruženje i posle pet decenija pauze, oživele i razboj i ćilim.
“Treba nam oko 600 radnih sati da se izatka jedan tako veliki ćilim. Ja i koleginica smo tkale taj ćilim. Zahtevno je, provodile smo po 8 sati smo sedele i tkale”, ističe Ljiljana Boškov, tkalja iz Stapara.
Verica Mijatović, takođe tkalja dodaje: “Teška je tehnika klečana, samim tim što mi imamo puno detalja, puno ruža, puno kolorita. Ruža sama ima minimum tri nijanse, isto tako i list i onda to zahteva i vreme”.
Iako su gledale bake i majke, trebalo im je vreme da savladaju zanat. Najlakše je kažu tkati. Najvažnije, naučiti nasnivanje. Ima tu i matematike od izračunavanja dužine i širine niti, veličinu brda.
“Da uklopiš i detalj i tu ružu u 40 santimetara, 60, 20. To sve moraš unapred da proračunaš da bi znao i da ta ruža bude centrirana i da ima sve svoj početak i kraj i mora da izgleda lepo. Baš po ruži i motivima cveća prepoznatljiva je Bačka rukotvorina. Garancija kvaliteta, oznaka “Najbolje iz Vojvodine”, objašnjava Verica.
Ćilim se nekada tkao od vune ovaca rase cigaja i bio je ili beo ili siv. Kasnije se streka farbala i dobijan je raskošan kolorit. Staparski ćilim bio je obavezan deo devojačkog štafira i poklanjao se kumu na venčanju.
Kao diplomatski poklon stigao je širom sveta. Mnogima je zapao za oko, pa i princu Čarlsu, prilikom posete Novom Sadu pre osam godina. Deo porodičnog nasleđa porodice Milić, završio je u Bakingemskoj palati.
“Stiglo mi je pismo godinu dana kasnije u kome se princ Čarls današnji kralj zahvaljuje meni na poklonu koji sam poslao i on i njegova porodica žele mi dobro zdravlje i mnogo sreće i uspeha u životu”, naglašava Dejan Milić, iz Stapara.
A, sreća za strpljive i uporne Staparke je podmladak koji nastavlja magiju tkanja.
Sofija Kovačev, iz Stapara kaže da je ponosna na sebe što se uključila na vreme u Udruženje: “Sada znam da tkam i mogu to znanje da prenesem i na druge mlade ljude”.
Ćilim se i danas stavlja na fijaker, kada prohoda dete prelazi preko njega da bi mu život bio posut cvećem, prisutan je i u činu venčanja. U Staparu, uz zvuk razboja i šum struna nasleđe, živi.
