NOVI SAD – Železnička stanica u Novom Sadu, gde se u novembru dogodila tragedija u kojoj je zbog pada nadstrešnice život izgubilo 16 ljudi, biće nakon ispitivanja statike zgrade srušena, rekonsutrisana ili delimično korišćena gde je potpuno bezbedna, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.
„Kao što je šira javnost i upoznata, došlo je do zahteva Višeg suda u Novom Sadu za proširenjem odnosno za dopunom optužnice i taj dopunjen istražni postupak je još u toku. Paralelno sa tim imamo zabranu ulaska u staničnu zgradu i paralelno sa tim je dat nalog da se ispita ukupna statika stanične zgrade u Novom Sadu“, rekla je ministarka Sofronijević za Tanjug na pitanje šta se trenutno dešava sa zgradom Železničke stanice.
Napomenula je da ispitivanje statike objekta fizički još nije moguće sprovesti zbog zabrane ulaska u staničnu zgradu.
Kako je rekla, dok se ne reše sva pitanja, stanična zgrada ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike postojeće zgrade.
„U cilju uspostavljanja saobraćaja postoje neke varijante rešenja o kojima se razmišlja i sve će zavisiti od nalaza struke u kom je postojećem stanju zgrada. Tražiće se rešenja kada se dobije zvanično izveštaj šta možemo od te zgrade. Da li je za rušenje, da li je za rekonstrukciju, što u ovom trenutku ne možemo znati. Međutim, razmatraju se i neka druga rešenja, a to je da deo koji je potpuno bezbedan, a to je peronski deo sa prolazom ispod hodnika, da se možda iskoristi kao stajalište kad se dve države (Srbija i Mađarska) dogovore o puštanju (brze pruge) u putnički saobraćaj u nekom roku“, rekla je Sofronijevićeva.
To je, dodaje, deo koji je nesporan, ali ima i drugih predloga.
Svi predlozi će biti razmotreni, a biće izabrano ono rešenje koje je najsigurnije i najkvalitetnije, poručila je ministarka.
O otvaranju pruge Novi Sad-Subotica
Na pitanje kada će biti otvorena brza pruga od Novog Sada do Subotice, ona je rekla da je građevinski pruga završena kada su u pitanju donji i gornji stroj pruge, kao i da će pruga biti otvorena kada bude završena provera svih staničnih zgrada ili samo pruga bez svih stanica, a što bi moglo da se dogodio već u narednih mesec ili meseci i po dana.
Napomenula je da će otvaranje pruge zavisiti i od usklađivanja sa Mađarskom, koja završava svoju deonicu.
„Svi smo svesni koliko je bila teška i velika tragedija koja se desila prošle godine u Novom Sadu i to je naravno zaustavilo puštanje u saobraćaj ove deonice od Novog Sada do Subotice. Fizička realizacija na toj pruzi, kad je donji i gornji stroj pruge u pitanju, iznosi 100 odsto. Tu nema šta više da se radi. Kada su stanične zgrade u pitanju, posle ove tragedije koja se desila, dat je nalog da se provere sve stanične zgrade i taj postupak je trenutno u toku“, navela je ministarka.
Naglasila je da je izgrađena i nova stanična zgrada Vrbas Nova koja je, kako je rekla, zaista na ponos, jako lepa, moderna, opremljena svim potrebnim uređajima da putnici kvalitetno provedu vreme do polaska na svoju destinaciju, dok se ostale stanice na tom potezu trenutno proveravaju.
„Nadam se da će u nekom najskorijem roku od 10, 15 dana biti završeni i ti radovi jer je angažovana firma koja već vrši te provere i zavisno od njihovog nalaza biće ili preduzimani neki radovi ili ćemo dobiti izveštaj da su one potpuno sigurne i bezbedne u konstruktivnom smislu, pa će i one moći da se nađu u upotrebnoj dozvoli“, rekla je Sofronijevićeva.
Naglasila je da se neće pustiti voz u saobraćaj bez izdate upotrebne dozvole.
„Šta to znači? Da su svi radovi izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom i da je njihovo puštanje u saobraćaj sigurno i bezbedno. Izuzetan je interes da se ova pruga što pre pusti i spremni smo. I ja mislim da ćemo za mesec, mesec i po dana moći da pustimo bar prugu i sigurna sam će železnička stanica Subotica, gde se već izvode radovi, i železnička stanica Vrbas biti spremne“, rekla je ona.
Napomenula je da će se od Beograda do Budimpešte stizati za oko tri sata ili tri sata i 15 minuta, kao i da se sada radi na tome da se omogući carinska i pasoška kontrola u Beogradu ili Budimpešti odnosno dok traje vožnja, kako se ne bi gubilo vreme.
„Sa mađarskom stranom se pregovara o puštanju u saobraćaj. U realizaciji ovih projekata uobičajeno je da se prvo pusti teretni saobraćaj, a da za njim dođe i putnički. O tačnom terminu puštanja putničkog i teretnog saobraćaja još pregovaramo sa mađarskom stranom, jer je ideja da se pruga pusti istovremeno“, rekla je ministarka.
Na pitanje li je cilj da naš deo pruge bude otvoren, kao što je ranije najavljeno, do 7. jula, Sofronijevićeva je rekla da se radi na tome, ali da dosta toga zavisi i od mađarske strane, jer je to zajednički projekat.
„Mi se usaglašavamo sa mađarskom stranom i ako pitate da li smo spremni – železnička pruga uključujući i TTSS sisteme spremna je 100 odsto“, naglasila je ona.
Dodala je da će do tada možda biti spremne i sve stanice, ali da će to zavisiti od izveštaja struke.
Priprema dokumentacije za brzu prugu Beograd-Niš
Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beogada ka Nišu, ona je rekla da je to veliki, složen i vredan projekat za koji je EU dala grant Srbiji od 600 miliona evra za i da je u toku priprema tehničke dokumentacije i neki pripremni radovi.
Poručila je da to treba da bude princip za realizaciju svih projekata i da se nijedan projekat ne počinje bez da ima građevinsku dozvolu, prijavu radova, urednu tehničku dokumentaciju i izabran stručni nadzor.
„I podvući ću koliko je važna uloga stručnog nadzora. Vi od ove tragedije koja se desila možete da pročitate razne stvari po raznim medijima, neću ih kvalifikovati, ali kako da kažem, neko ko je investitor nije šef gradilišta, on ima stručni nadzor, koji predstavlja oči i uši investitora. Mi ih platimo da oni vode računa o tome, da se radovi izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom, da se ugrađuju atestirani materijali, da se vodi računa o bezbednosti na samom gradilištu. Dakle, sve ono što je zakon propisao, stručni nadzor mora da isprati. I njihova uloga u procesu izgradnje je ogromna“, naglasila je ona.
Na pitanje kada očekuje da sve pripreme za gradnju brze pruge od Beograda do Niša budu završene, rekla je da je vrlo teško davati procene.
„Onog trenutka kada budemo imali kompletnu tehničku dokumentaciju, kada budemo imali izabranog izvođača, nadzor i sve, tada će radovi i početi“, istakla je ona.
Sofronijevićeva je rekla da ministarstvo namerava da pripremi novi zakon o planiranju izgradnji i da će jedna od stvari koje će biti promenjene, a za koje se struka i ministarstvo zalažu, jeste da se vrati obaveza tehničke kontrole na projekat o izvođenju.
Deonica Preljina-Požega biće gotova do 28. juna
Svi radovi na deonici auto-puta Miloš Veliki Preljina-Požega biće završeni do 28. juna, rekla je ministarka i istakla da se trenutno gradi 504 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica od planiranih oko 850 km novih puteva.
Ona je rekla da će samo ove godine biti završeno oko 170 kilometara i to 90 km auto-puteva i 80 km brzih saobraćajnica.
Sofronijevićeva je istakla da će ove godine biti završena i deonica Kuzmin-Sremska Rača, da je planirano da se na Moravskom koridoru završi još jedna značajna deonica, od Vrnjačke Banje do Vrbe i kasnije do Adrana, kao i da se do kraja godine planira donošenje Prostornog plana Srbije.
Prema njenim rečima, deonica od Preljine do Požege jeste kratka po dužini ali je vrlo zahtevna u građevinskom smislu, jer se na njoj nalaze dva velika tunela, svaki po 2,8 km dužine, ukupno četiri tunelske cevi.
„Oni su uglavnom završeni, ostale su još neke funkcionalne probe. Bili su i najzahtevniji i zbog toga smo možda dovodili u pitanje završetak radova, ali radovi se proveravaju svaki dan i teku jako dobro. Nadam se da ćemo se svi obradovati na Vidovdan ove godine, jer će to za naše vozače, značiti mnogo brži put do Crne Gore, do mora i mnogo brži put recimo do Čajetine, Zlatibora“, rekla je ona.
Govoreći o tome koje će još deonice ove godine biti otvorene navela je da će biti otvorena deonica Kuzmin-Sremska Rača, dužine 18 km, gde je reč o punom profilu auto-puta koji će biti jedan od pristupa prema Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.
„Zvanični naziv puta je auto-put Beograd-Sarajevo i trebalo bi da bude završen do kraja ove godine. Na tom putu se gradi integrisani granični prelaz sa BiH i tu smo sada u pregovorima jer je njihov rok završetka malo kasnije i pregovaramo ako bi mogli malo da ubrzaju radove da bismo pustili tu deonicu pre Nove godine“, rekla je ona.
Navela je da je most na Savi potpuno završen, a stepen realizacije na deonici Kuzmin-Sremska Rača je sada već prešao 80 odsto.
Najavila je i ulaganja u vodni saobraćaj i istakla da se pored proširenja i rekonstrukcije luke Prahovo, što se finansira isključivo sredstvima iz republičkog budžeta ulaganja odnose i na proširenje kapaciteta luke Bogojevo.
„Imamo i jedan vrlo značajan projekat koji decenijama ne može da se realizuje, a to je izvlačenje potopljene nemačke flote iz Dunava gde je 21 brod. To se radi zato što je na tom delu Dunava širina plovnog puta 90 metara, a trebalo bi da bude duplo veća, 180 metara, jer se jedino tako omogućava bezbedna plovidba Dunavom“, istakla je ona.
Govoreći o vazdušnom saobraćaju, naglasila je da postoji linija rasta, kada je reč o našem najvećem nacionalnom aerodromu Nikola Tesla a da se i na ostalim aerodromima beleži povećanje broja putnika.
Dodala je da u Srbiji trenutno ima oko 170.000 aktivnih gradilišta, i to zakonite gradnje, sa građevinskom dozvolom i prijavom radova.
Navela je i da se planira da Srbija do kraja godine dobije prostorni plan i dodala da naša zemlja ima elektronske građevinske dozvole i da je u top 10 zemalja na svetu na poslednjoj Duing biznis listi Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola.
Sofronijevićeva je poručila da svi zakoni u oblasti gradnje moraju da se poštuju i da je cilj da više ne bude ni divlje gradnje, ni divljih gradilišta.
