Sve više organskih proizvođača i baštovana se odlučuje za pravljenje svog komposta, pa je i sve češće pitanje kako napraviti kompost i šta se može ubaciti u kompostnu gomilu.
S obzirom da je kod nas kultura ispijanja kafe tradicionalna i da trošimo velike količine kafe na mesečnom nivou, postavlja se pitanje da li soc može da se iskoristi.
Upotreba soca od kafe za kompostiranje predstavlja dobar način da se iskoristi materijal koji bi u suprotnom završio na deponiji. Socom od kafe, kompostna smeša se obogaćuje azotom. Sam postupak je sasvim jednostavan i podrazumeva odlaganje ostataka nakon kuvanja kafe na već postojeću kompostnu gomilu pri čemu je u ove svrhe moguće iskoristiti i razgradive filtere za kafu. Pri upotrebi soca od kafe u svrhu kompostiranja treba imati na umu da se on smatra zelenim kompostnim materijalom te da ga je potrebno kombinovati u izbalansiranoj smeši sa braon kompostnim materijalom.
Soc od kafe kao đubrivo
Različita svojstva karakterišu soc od kafe kada se njime obogaćuje kompostna smeša i onda kada se koristi za direktno đubrenje useva. Naime, iako se soc od kafe odlaže i direktno na zemljište kao đubrivo, treba imati na umu da to neće momentalno obogatiti tlo azotom kao što je to slučaj kada se soc od kafe prethodno kompostira.
Koristi od njegove upotrebe kao đubriva ogledaju se u tome što se zemljište obogaćuje organskom materijom, poboljšava se drenaža tla, zadržava vode u zemljištu i pospešuje njegova aeracija. Takođe, soc od kafe pomaže korisnim mikroorganizmima da se umnožavaju a privlači i gliste i crve. Takođe, za prihranu biljaka se može koristiti i kompostni čaj.
Postoji uverenje da soc od kafe snižava pH vrednost zemljišta odnosno da podiže nivo njegove kiselosti. Međutim, samo sveža mlevena kafa je kisela dok u dodiru sa vodom u postupku kuvanja, ostaci od kafe po svojim svojstvima postaju neutralni, sa pH vrednošću od oko 6.5.
Ukoliko se soc od kafe koristi za direktno đubrenje onda se posipa po zemlji u okolini biljaka pri čemu se za ove svrhe može koristiti i vodom razblažena nepopijena kafa.
Dodatna primena soca od kafe
Svoju primenu u baštama, soc od kafe nalazi i kao malč podloga. Neretko se koristi i kao sredstvo za odvraćanje običnih puževa kao i puževa golaća od biljaka. Naime, primećeno je da kofein kao sastojak kafe ima negativan uticaj na štetočine te da oni izbegavaju zemljište na kojem postoje tragovi kafe. Takođe, soc od kafe je koristan repelent i za mačke koje njime bivaju odvraćene od prakse da cveće i krevetiće sa povrćem u bašti koriste kao prostor za vršenje nužde. Soc od kafe privlači crve i gliste koji se njime hrane što je od koristi u proizvodnji glistenjaka.
Upotreba sveže kafe
Iako generalno nije preporučljivo, u određenim situacijama je moguće koristiti i svežu kafu za različite namene u bašti. Biljkama koje vole kiselo zemljište, poput borovnica, ljiljana, azaleja i hortenzija, može se posuti kafa u neposrednoj okolini. Iako većina povrtarskih kultura voli blago kiselo zemljište, paradajz uobičajeno loše reaguje na đubrenje kafom. Sa druge strane, korenastom povrću poput rotkvica, rotkvi i šargarepa, veoma godi dodavanje kafe, pogotovu ako se ona prilikom sadnje pomeša sa zemljom.
Svežom mlevenom kafom moguće je suzbijati i korove a primećeno je da uništava i određene gljivice.
Baš kao i slučaju soca od kafe, posipanje sveže kafe po bašti imaće za efekat odvraćanje pojedinih štetočina kao i puževa, zečeva i mačaka, zahvaljujući sadržaju kofeina.
Ipak, visok nivo kofeina u nekuvanoj kafi može imati štetne efekte na različite kulture, te je preporučljivo koristiti ili dekofeiniziranu kafu ili običnu mlevenu kafu, upotrebljavati u bašti u minimalnim količinama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
